Foto: Tanjug
"Deo pristupanja Uniji je puna usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom. Danas će Generalna skupština Ujedinjenih nacija glasati o rezoluciji UN o agresiji Rusije protiv Ukrajine. Svaki glas je važan. Svaki glas se računa. A mi računamo na Srbiju"
Ovih dana u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN) održavaju se debate na hitnom zasedanju zbog stanja u Ukrajini. Na kraju rasprave će se glasati o Rezoluciji o ruskoj agresiji na Ukrajinu. Tim povodom su ambasador EU Emanuel Žofre i ambasadori država članica u Beogradu danas u otvorenom pismu koje su objavili u „Kuriru“ podsetili zvanični Beograd da je Srbija „deo međunarodne zajednice“ i država kandidat za članstvo u EU i da je deo procesa pristupanja „usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“. „Svaki glas se računa. A mi računamo na Srbiju“, stoji u tekstu.
Ambasadori su nedvosmisleno istakli da su ovi dani prekretnica evropske istorije i da „ratna vremena ponekada zahtevaju teške odluke“. „Ne samo da situacija od nas očekuje da stavimo zajedničke interese ispred nacionalnih, već nam takođe pokazuje da u ovom slučaju zajednički interes jeste nacionalni interes“.
Naglasili su odlučnost i ujedinjenost Evrope da brani „mir, međunarodno pravo i sistem baziran na pravilma“. „Niko nije napao Rusiju, niti joj pretio, ni Ukrajina niti bilo koja druga zemlja. Tvrdnje Kremlja da Ukrajinu vode nacisti, da nastoji da nabavi nuklearno oružje i počini genocid nad stanovništvom ruskog govornog područja u Ukrajini, predstavljaju smešne i očigledne laži“. Dodaju da Ukrajina i Ukrajinci samo žele „da žive slobodno u miru u sopstvenoj zemlji“.
Evropska unija ponavlja svoju „nepokolebljivu podršku“ nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, navodi se u tekstu i ističe da Rusija mora odmah da prekine vojne akcije, bezuslovno povuče sve svoje snage i vojnu opremu sa cele teritorije Ukrajine i potpuno poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine.
“Svet treba da se suprotstavi ovom drskom izazovu našoj kolektivnoj bezbednosti, koji je najveća pretnja po evropsku stabilnost od Drugog svetskog rata“.
Dok Evropa zajednički interes kontinenta, u ovom slučaju, poistovećuje sa nacionalnim, zvanični Beograd je još prošle nedelje najavio da će se Srbija rukovoditi u budućim danima isključivo svojim nacionalnim interesima.
Predsednik Srbije je izjavio da je juče bilo „devet glasanja, u osam se nismo pridružili u jednom jesmo“. „Za sve ono što se tiče rušenja i kršenja teritorijalnog integriteta Srbija se pridružuje, za ono gde su u pitanju sankcije Srbije se neće pridruživati“. Kaže da su pritisci sa kojima se Srbija suočava ogromni što govori „o velikom poštovanju nezavisnosti i prava drugih zemalja da odlučuju“.
Stav Srbije saopšten u petak posle zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost je, da podržava teritorijalni intergritet Ukrajine, ali da Rusiji neće uvoditi sankcije.
S.P.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
