Aktivisti poručuju da se neće pomeriti iako je došla interventna policija u opremi za razbijanje demonstracija. Neki od njih su privedeni. Krivce za potencijalnu ekološku katastrofu vide u nestručnoj gradskoj upravi Novog Sada na čelu sa Milošem Vučevićem
Nekoliko desetina aktivista okupilo se u utorak rano ujutru na Šodrošu u blizini Novog Sada, kako bi sprečili početak izgradnje gradilišta koje je država poverila kineskoj kompaniji „CRBC“ za novi most preko Dunava.
Oko lokaliteta je formiran živi zid kako bi se sprečilo da kineski radnici postave ogradu oko gradilišta. Aktivisti poručuju da se neće pomeriti, iako je na došla interventna policija u opremi za razbijanje demonstracija. Za kineske radnike imaju samo jednu „Go home“ (Idite kući).
Kako prenose lokalni mediji, radnici kineske fabrike „CRBC“ došli su jutros oko šest časova sa radnim prslucima kako bi nastavili izgradnju mosta, a nakon toga aktivisti su započeli protest i od tada ih sprečavaju da rade. Na društvenim mrežama širi se snimak hapšenja aktivista. Na jednom od njih vidi se kako više policajaca pokušava da savlada i uhapsi jednu ženu.
Okršaj građana i policije počeo je kada je policija počela da legitimiše okupljene aktiviste, ali ne i radnike kineske firme. Do eskalacije je došlo kada je jedan od radnika zamahnuo čekićem na aktivistkinju.
Kako prenose mediji sa lica mesta situacija je napeta. Građani se odupiru i ne veruju da će policija nasilno razbiti proteste jer „nisu njihove plate toliko velike da bi gazili građane“. Dok je jedna aktivistikinja za televiziju N1 izgovarala te reči, policijac u kordonu je više puta šutnuo.
Već nekoliko meseci aktivisti na različite načine pokušavaju da spasu lokalitet Šodroš, gde je još u junu počelo uklanjanje drveća. Aktivisti iz „Survivor kampa“ su „živi zid“ oko planiranog mesta izgradnje formirali samo dan nakon što su neformalno obavešteni da će jake policijske snage omogućiti domaćoj kompaniji Milenijum tim da nastavi proces deminiranja Kameničke ade kako bi se pripremio teren za gradnju.
U ponedeljak su aktivisti poručili da će, ako treba, svojim telima braniti svako drvo. „Jasno je da je jedini razlog moć ove mašine da do 50 centimetara u dubinu sve pred sobom uništi i sravni sa zemljom za vrlo kratko vreme, kompletan biljni i životinjski svet koji joj se nađe na putu“, poručili su aktivisti.
Smatraju da su glavni krivci za ekološku katastrofu u najavi čelnici Grada Novog Sada na čelu sa gradonačelnikom Milošem Vučevićem.
S.P./021/N1
Ćitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Vlast pokazuje da ne poštuje ni sopstvene odluke, niti sama zna šta hoće i šta radi. Kada kažu da će se baviti isključivo Generalštabom iz druge polovine 20. veka, a ne i kasarnom Petog puka ili starim Generalštabom, jasno je da im se ne može verovati. Niko ne može da garantuje da će ijedan objekat u tom obuhvatu ostati zaštićen i sačuvati svoj spomenički integritet. Spremni smo da se borimo na civilizovan način. Postoji i potreba, koju je deo javnosti jasno iskazao – tražeći i podršku od nas kao struke, na šta su neki od nas i pristali – da, ukoliko počne rušenje, objekte branimo i fizički... U svakom slučaju, naši naredni koraci zavisiće od poteza vlasti. Mi poznajemo zakonske okvire, ali znamo i da se vlast ne drži zakona”
U zemlji u kojoj se politički problemi često rešavaju tako što se proglašavaju nepostojećim, studenti su uradili nešto radikalno jednostavno: imenovali su problem i pokušali da ga izmere. A kad smo kod imenovanja, nemojmo zanemariti ni šta je tih 400.000 građana uradilo. Stali su iza zahteva za izborima imenom i prezimenom, adresom i brojem telefona
Na Kosovu su, nakon gotovo jednogodišnje blokade institucija, 28. decembra održani vanredni parlamentarni izbori. Kakvi su izborni rezultati i šta je na njih uticalo? Šta za Srbe s Kosova može značiti još jedna vlada Aljbina Kurtija?
“Ključno je da se rešenje za NIS postigne u prvom kvartalu 2026. godine, posebno imajući u vidu širi geopolitički kontekst. Početak 2026. već je obeležen geopolitičkim potresima u Iranu i Venecueli. Obe zemlje su naftne sile i članice OPEC-a, ali su ograničene u slobodnoj prodaji nafte usled OFAC-ovih sankcija. Geopolitičke tenzije sa ovakvim zemljama imaju značajan uticaj na cene nafte i sirovina, pa postoji realan rizik da treće zemlje snose posledice”
Razlika između zemalja sa razvijenim medicinskim sistemima i Srbije u kojoj se sistem održava još samo na entuzijazmu predanih lekara i predanog osoblja, ravna je razlici između neba i zemlje. U srećnijim zemljama nije lakše samo živeti, nego i mreti
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
