Ove godine AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori slavi pedeseti rođendan
Poslednje avgustovsko subotnje poslepodne, šest stotina studenata iz 85 zemalja sveta na Trgu Nikole Pašića! Obučeni u nacionalne kostime nude građanima specijalitete nacionalne kuhinje, pričaju o običajima, dokazuju prisustvom da smo i mi deo sveta. Ovog puta reč je o manifestaciji „Globalno selo – Dan tolerancije“ koju organizuje AIESEC.
AIESEC je osnovalo 1948. godine nekoliko evropskih studenata. Prvobitno je postojao pod nazivom „L’Association Internationale des Etudiants en Sciences Economiques et Commerciales“ (Internacionalna asocijacija studenata ekonomije i trgovine). Osnovna vizija osnivača bila je spajanje ljudi na osnovu sličnosti i ukidanje diskriminacije na osnovu razlika, usmeravanje i razvijanje kreativnih lidera sa veštinama koje su potrebne za rastuće međunarodno poslovno okruženje.
U razgovoru za „Vreme“ Hana Škero, predsednik AIESEC-a Srbije i Crne Gore i student Fakulteta organizacionih nauka, kaže da se ova ideja ostvaruje „razvijanjem međunarodnog programa razmene, pomoću kog studenti i diplomci odlaze na međunarodnu praksu“. Danas AIESEC postoji u čak 85 zemalja i sa ponosom ističe da ima 30.000 aktivnih članova, koji su, prema njihovim rečima, „proaktivni agenti promene“. Aktivnosti AIESEC-a, kao volonterske organizacije, finansiraju sponzori. Nažalost, u Srbiji danas nema mnogo domaćih kompanija koje bi se mogle pohvaliti razumevanjem značaja ulaganja u razvijanje mladih lidera. Zbog toga, za razliku od kolega iz sveta, članovi ove organizacije u našoj zemlji često nailaze na poteškoće u realizovanju projekata.
Ove godine AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori slavi pedeseti rođendan. U cilju obeležavanja jubileja, u našoj zemlji će se na Kopaoniku od 31. 8. do 8. 9. 2003. održati Internacionalni kongres, najveći sastanak članova AIESEC-a. U okviru svečane proslave organizuje se „Globalno selo – Dan tolerancije“ i okupljanje alumnija, partnera i sadašnjih članova organizacije u Centru Sava. Tim povodom Aleksandar Bjelić, predsednik organizacionog odbora kongresa i student Fakulteta organizacionih nauka, kaže: „Internacionalni kongres je izuzetna prilika da AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori pokaže ne samo da je jedna od najboljih AIESEC organizacija u svetu već i da učesnicima i vodećim svetskim poslovnim ljudima predstavi našu zemlju na najbolji način, kroz rad i preko mladih. S druge strane, pokušaćemo da nizom eksternih događaja vezanih za Internacionalni kongres pokažemo široj javnosti da kod nas ipak postoje proaktivni mladi ljudi, koji Srbiju i Crnu Goru vide kao deo Evrope i sveta. Uz podršku naših medijskih partnera, Internacionalni kongres 2003. biće jedan od najvažnijih događaja u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2003. godine.“ Tokom deset dana intenzivnog rada učesnici Kongresa uče i diskutuju o aktuelnim temama iz oblasti ekonomije i menadžmenta: korporativna društvena odgovornost, stanje sveta, uticaj globalizacije na zemlje u razvoju itd. Delegati, uz primenu principa permanentnog obrazovanja, prolaze kroz razne treninge vezane za strateško planiranje, razvijanje liderstva, unapređenje procesa donošenja odluka i planiranja. Ohrabrujuće je da su mladi u našoj zemlji svesni koliko je važno biti u toku, pratiti svetske trendove poslovanja i obrazovanja čak i onda kada ni fakultet ni okruženje nisu osposobljeni da ih prate. O tome da i među starijima i iskusnijima ima onih koji uočavaju ove vrednosti govori i činjenica da će na kongresu učestvovati mnogi eksterni predavači, koji će u formi radionica i diskusija otvoriti teme vezane za ekonomiju i menadžment.
Ceo projekat dobio je veliku podršku Vlade Srbije i njenih ministarstava. Tako će svečanom otvaranju u Centru Sava prisustvovati premijer Srbije Zoran Živković, Goran Pitić (nekadašnji član AIESEC-a) ministar za ekonomske veze sa inostranstvom. „Globalno selo“ će otvoriti Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, a svečanoj večeri će prisustvovati članovi Vlade, predstavnici ambasada, domaćih i stranih kompanija, koje su podržale organizaciju Kongresa, kao i veći broj gostiju iz kulturnog i javnog života. Izgleda da se otvorenost za lepe ideje i vredne inicijative vraća u Srbiju. S tom idejom obećali su nam Rolingstonse u avgustu. Mislili smo da će Beograd biti još jedna stanica na turneji svetskih zabavljača, da će to vratiti velike ideje i pozitivan duh. Veterani nisu došli. Ipak, Beogradu će se u poslednjoj nedelji avgusta događati nešto lepo i nadahnjujuće. Nisu veterani i nisu zabavljači, već su generacija koja će nas „otkotrljati“ ka budućnosti.
„Globalno selo – Dan tolerancije“ – velika kulturna manifestacija koja će se održati 30. avgusta na Trgu Nikole Pašića zamišljena je kao približavanje razlika i sličnosti drugih kultura učesnika Kongresa građanima Beograda. Učesnici će imati svoje štandove okićene zastavama i nacionalnim obeležjima na kojima će izlagati nacionalnu hranu i piće, koje će posetioci moći da probaju. Na centralnoj bini prezentovaće se odabrani elementi naše tradicije i nacionalnih folklora gostiju iz sveta. Članovi AIESEC-a pozivaju građane da im se pridruže, upoznaju se i druže sa drugim kulturama.
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
