Ove godine AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori slavi pedeseti rođendan
Poslednje avgustovsko subotnje poslepodne, šest stotina studenata iz 85 zemalja sveta na Trgu Nikole Pašića! Obučeni u nacionalne kostime nude građanima specijalitete nacionalne kuhinje, pričaju o običajima, dokazuju prisustvom da smo i mi deo sveta. Ovog puta reč je o manifestaciji „Globalno selo – Dan tolerancije“ koju organizuje AIESEC.
AIESEC je osnovalo 1948. godine nekoliko evropskih studenata. Prvobitno je postojao pod nazivom „L’Association Internationale des Etudiants en Sciences Economiques et Commerciales“ (Internacionalna asocijacija studenata ekonomije i trgovine). Osnovna vizija osnivača bila je spajanje ljudi na osnovu sličnosti i ukidanje diskriminacije na osnovu razlika, usmeravanje i razvijanje kreativnih lidera sa veštinama koje su potrebne za rastuće međunarodno poslovno okruženje.
U razgovoru za „Vreme“ Hana Škero, predsednik AIESEC-a Srbije i Crne Gore i student Fakulteta organizacionih nauka, kaže da se ova ideja ostvaruje „razvijanjem međunarodnog programa razmene, pomoću kog studenti i diplomci odlaze na međunarodnu praksu“. Danas AIESEC postoji u čak 85 zemalja i sa ponosom ističe da ima 30.000 aktivnih članova, koji su, prema njihovim rečima, „proaktivni agenti promene“. Aktivnosti AIESEC-a, kao volonterske organizacije, finansiraju sponzori. Nažalost, u Srbiji danas nema mnogo domaćih kompanija koje bi se mogle pohvaliti razumevanjem značaja ulaganja u razvijanje mladih lidera. Zbog toga, za razliku od kolega iz sveta, članovi ove organizacije u našoj zemlji često nailaze na poteškoće u realizovanju projekata.
Ove godine AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori slavi pedeseti rođendan. U cilju obeležavanja jubileja, u našoj zemlji će se na Kopaoniku od 31. 8. do 8. 9. 2003. održati Internacionalni kongres, najveći sastanak članova AIESEC-a. U okviru svečane proslave organizuje se „Globalno selo – Dan tolerancije“ i okupljanje alumnija, partnera i sadašnjih članova organizacije u Centru Sava. Tim povodom Aleksandar Bjelić, predsednik organizacionog odbora kongresa i student Fakulteta organizacionih nauka, kaže: „Internacionalni kongres je izuzetna prilika da AIESEC u Srbiji i Crnoj Gori pokaže ne samo da je jedna od najboljih AIESEC organizacija u svetu već i da učesnicima i vodećim svetskim poslovnim ljudima predstavi našu zemlju na najbolji način, kroz rad i preko mladih. S druge strane, pokušaćemo da nizom eksternih događaja vezanih za Internacionalni kongres pokažemo široj javnosti da kod nas ipak postoje proaktivni mladi ljudi, koji Srbiju i Crnu Goru vide kao deo Evrope i sveta. Uz podršku naših medijskih partnera, Internacionalni kongres 2003. biće jedan od najvažnijih događaja u Srbiji i Crnoj Gori tokom 2003. godine.“ Tokom deset dana intenzivnog rada učesnici Kongresa uče i diskutuju o aktuelnim temama iz oblasti ekonomije i menadžmenta: korporativna društvena odgovornost, stanje sveta, uticaj globalizacije na zemlje u razvoju itd. Delegati, uz primenu principa permanentnog obrazovanja, prolaze kroz razne treninge vezane za strateško planiranje, razvijanje liderstva, unapređenje procesa donošenja odluka i planiranja. Ohrabrujuće je da su mladi u našoj zemlji svesni koliko je važno biti u toku, pratiti svetske trendove poslovanja i obrazovanja čak i onda kada ni fakultet ni okruženje nisu osposobljeni da ih prate. O tome da i među starijima i iskusnijima ima onih koji uočavaju ove vrednosti govori i činjenica da će na kongresu učestvovati mnogi eksterni predavači, koji će u formi radionica i diskusija otvoriti teme vezane za ekonomiju i menadžment.
Ceo projekat dobio je veliku podršku Vlade Srbije i njenih ministarstava. Tako će svečanom otvaranju u Centru Sava prisustvovati premijer Srbije Zoran Živković, Goran Pitić (nekadašnji član AIESEC-a) ministar za ekonomske veze sa inostranstvom. „Globalno selo“ će otvoriti Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava, a svečanoj večeri će prisustvovati članovi Vlade, predstavnici ambasada, domaćih i stranih kompanija, koje su podržale organizaciju Kongresa, kao i veći broj gostiju iz kulturnog i javnog života. Izgleda da se otvorenost za lepe ideje i vredne inicijative vraća u Srbiju. S tom idejom obećali su nam Rolingstonse u avgustu. Mislili smo da će Beograd biti još jedna stanica na turneji svetskih zabavljača, da će to vratiti velike ideje i pozitivan duh. Veterani nisu došli. Ipak, Beogradu će se u poslednjoj nedelji avgusta događati nešto lepo i nadahnjujuće. Nisu veterani i nisu zabavljači, već su generacija koja će nas „otkotrljati“ ka budućnosti.
„Globalno selo – Dan tolerancije“ – velika kulturna manifestacija koja će se održati 30. avgusta na Trgu Nikole Pašića zamišljena je kao približavanje razlika i sličnosti drugih kultura učesnika Kongresa građanima Beograda. Učesnici će imati svoje štandove okićene zastavama i nacionalnim obeležjima na kojima će izlagati nacionalnu hranu i piće, koje će posetioci moći da probaju. Na centralnoj bini prezentovaće se odabrani elementi naše tradicije i nacionalnih folklora gostiju iz sveta. Članovi AIESEC-a pozivaju građane da im se pridruže, upoznaju se i druže sa drugim kulturama.
Ćacilend nije samo bizarnost, kažu sagovornici „Vremena“, već ima razne funkcije. Držanje tog rugla u centru grada košta vlast, ali bi je još više koštalo da je sada ukloni i prizna svojevrsni poraz
Ruglo u centru Beograda klasičan je paramilitarni kamp koji “čuva” prostor za proteste protiv vlasti i koji je spreman za upotrebu sile nad kritičarima režima, kao što se i dešava. Dalje – to je i neka vrsta odbrambenog garnizona jer se režim zaista plaši demonstranta. Reč je i o mestu sa kog se građani kontinuirano provociraju. U svakom slučaju, u pitanju je zatvorena, organizovana i militarizovana struktura koja ima komandni štab, jasnu hijerarhiju, obezbeđenje, kontrolu prostora, ulaza i izlaza, uz prisustvo uniformisanih i poluuniformisanih ljudi pod zaštitom policije
“Ako kritikujete, optuže vas da rušite državu; ako se samožrtvujete – ćute. Štrajk glađu bi trebalo da ukaže društvu na to u kakvoj se poziciji čovek našao kada mu ništa drugo ne preostaje”, kaže za “Vreme” profesor Oliver Tošković. “Postupak Hrke i reakcija onih koji su je podržali pokazuju da postoji spremnost i istrajnost u borbi iako je ta borba dugotrajnija nego što bismo želeli”, zaključuje u našem nedeljniku profesorica Tamara Džamonja Ignjatović
“Kroz istraživanja koje pratimo ne vidimo da se dešava ništa što pokazuje da su građani razočarani i da apstinenti žele da se vrate u apstinenciju. Ljudi su i te kako rešeni da kada god dođu izbori, izađu i glasaju protiv SNS. A to vam pokazuju i trenuci velikih mobilizacija u društvu”
Kako su maturanti u blokadi postali studeni u blokadi, šta misle o sebi i drugima i za kakvu se Srbiju bore
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
