Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Što se tiče Rusije, nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021
U utorak 7. juna, glavne ulice Beograda bile su ukrašene nemačkim i srpskim zastavama u čast dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca. Šolc bi trebalo da dođe u petak 10. juna. Koliko dva dana ranije, 5. juna uveče, kamere su zabeležile skidanje ruskih zastava sa bandera, koje su tu bile okačene u čast dolaska ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.
Lavrov na kraju nije došao. Još uvek nije poznato da li će Šolc u Beograd doneti neke spektakularne vesti, ali je vrlo malo verovatno da će njegov dolazak biti ispraćen jednakom medijskom pažnjom kao nedolazak Lavrova.
No, još jedno je sigurno – koliku god medijsku pažnju izazove Šolcova poseta, ona će najviše biti usmerena na politički aspekt boravka nemačkog kancelara u Beogradu. Malo medija će se osvrnuti na dubinsku povezanost srpske privrede sa nemačkom privredom.
No, kakve su te veze? I kakvi su privredni odnosi Srbije sa Rusijom?
U ovom pregledu biće reči i podataka koji se zasnivaju na detaljnim izveštajima Privredne komore Srbije (PKS) o bilateralnoj privrednoj saradnji Srbije sa ove dve zemlje. Za te izveštaje PKS je prikupila podatke iz raznih baza podataka – Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Agencije za privredne registre…
SRBIJA I NEMAČKA
foto: tanjug…
Nije baš najjasnije zbog čega predsednik države Aleksandar Vučić malo-malo pa pomene da je pre osam godina Nemačka bila tek četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije, a da je danas ubedljivo prvi. Nemačka zbilja jeste ubedljivo prvi spoljnotrgovinski partner danas, ali je i pre osam godina bila u samom vrhu, odmah iza Italije.
Te 2014. godine Srbija je sa Italijom imala 2,77 milijardi dolara robne razmene (uvoz 1,27 milijardi, izvoz 1,5 milijardi), a sa drugoplasiranom Nemačkom tek nešto manje – 2,46 milijardi dolara (uvoz 1,46 milijardi, izvoz jedna milijarda).
Danas su ove brojke – kada je reč o saradnji sa Nemačkom – višestruko uvećane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Dakle, ne uzimajući u obzir inflaciju, izvoz u 2021. iz Srbije u Nemačku bio je većeg obima nego cela robna razmena ovih dveju zemalja 2014. godine. Pokrivenost uvoza izvozom 2021. iznosila je 72,7 odsto – što je bolji pokazatelj (za srpsku stranu) u odnosu na 2014. kada je pokrivenost iznosila 68,5 odsto.
No, i ova višestruko uvećana robna razmena nastavila je da se uvećava i tokom prvih meseci 2022. godine. Prema podacima PKS i RZS, u prva tri meseca ove godine, robna razmena između Nemačke i Srbije porasla je za dodatnih 26,8 odsto u odnosu na prva tri meseca 2021, a povećana je i pokrivenost uvoza izvozom – iznosila je 83,9 odsto, odnosno, u istom periodu, uprkos većoj razmeni, spoljnotrgovinski deficit pao je sa 204 miliona evra na 160,8 miliona evra.
Takođe, valja pomenuti podatak da je do početka maja 2022. u Srbiji poslovalo 838 aktivnih privrednih subjekata koji su u većinskom vlasništvu nemačkih državljana, odnosno nemačkih firmi. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2010. do 2021. nemački rezidenti su u Srbiju neto uložili 2,32 milijarde evra. Ujedno, podaci Nemačko-srpske privredne komore (AHK) kažu da su nemački investitori u Srbiji tokom 2021. godine zapošljavali više od 60.000 ljudi.
Šta Srbija uvozi iz Nemačke, a šta izvozi u Nemačku? Najviše (kao pojedinačni proizvod) uvozi žicu od rafinisanog bakra, potom lekove za maloprodaju i polovne automobile “dizelaše”, između 1500 i 2500 kubika.
Na drugu stranu, ka Nemačkoj, najviše idu setovi provodnika za paljenje i drugi setovi za vozila, delovi za mašine, vagoni, preparati za pranje i čišćenje, generatori naizmenične struje i smrznute maline.
Gledajući period od poslednjih 8-9 godina, vidi se da je (ne računajući inflaciju) udvostručen izvoz mašina i transportnih uređaja, hemijskih proizvoda, da je upetostručen izvoz životinjskih i biljnih ulja i masti, udvostručen izvoz mineralnih goriva i maziva, kao i da je utrostručen izvoz pića i duvana.
Kada je reč o uvozu iz Nemačke, skoro tri puta je veći uvoz hrane i živih životinja, dok je skoro udvostručen uvoz mašina i transportnih uređaja.
SRBIJA I RUSIJA
I dok se za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije i Nemačke može govoriti kao o “dinamično rastućoj”, isto se ni u kom slučaju ne može reći za razmenu Rusije i Srbije. Nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021. godine. Treba napomenuti i da je izvoz Srbije u Rusiju tokom pomenutih godina bio manje-više konstantan – kretao se između 900 miliona i milijarde dolara, dok je, na primer, uvoz tokom 2020. bio za milijardu dolara niži nego godinu ranije.
“Posle solidnog rasta u prvih 13 godina 21. veka, razmena dve države praktično stagnira, sa robnim izvozom koji beleži marginalan porast. Struktura izvoza Srbije u Rusku Federaciju (RF) po faktorskoj intenzivnosti proizvoda ukazuje da se skoro polovina izvoza bazira na resursnim i primarnim proizvodima (znatno više nego kod ukupnog izvoza zemlje) i da se tu situacija znatno pogoršala. Na strani uvoza iz RF, dominantan deo čine resursni proizvodi (energenti) i to se nije bitno menjalo tokom posmatranog razdoblja”, pisao je ekonomista Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije u prvoj polovini 2021. u časopisu “Finansije” kojeg izdaje Ministarstvo finansija (broj 1-6/2021). Ovo je, dakle, bila analiza pre agresije Rusije na Ukrajinu i potonjeg haosa koji je usledio u trgovinskim odnosima Evrope sa Rusijom.
Šta se događalo tokom 2022? Iako je prvi kvartal “zahvatio” tek nešto više od jednog meseca rata u Ukrajini (napad Rusije počeo je 24. februara), vidan je porast uvoza iz Rusije u Srbiju: sa oko 300 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, na 620 miliona dolara u prva tri meseca 2022. Razlog ovog porasta leži u niskim cenama energenata početkom 2021. i njihovom vrtoglavom rastu od sredine godine, a naročito nakon početka rata. Zato je i pokrivenost uvoza izvozom u istom periodu drastično opao – sa 86,6 odsto u prvom kvartalu 2021. na svega 39,1 odsto u periodu januar-mart 2022.
Šta Srbija izvozi u Rusiju? Skoro 10 odsto celokupnog izvoza u Rusiju 2021. godine činile su – sveže jabuke. Sledili su ih pneumatici za putničke automobile, hula-hop čarape, hartija i karton, kao i lekovi za maloprodaju.
Kada obrnemo smer robne razmene, slika je jasna: 40 odsto uvoza iz Rusije odlazi na prirodni gas, po 11 odsto na naftu i ureu, dok po tri odsto odlazi na ulja za loženje i đubriva sa azotom, fosforom i kalijumom. Ovi podaci o uvozu i izvozu rečito govore i koji su domaći privrednici najviše ugroženi zbog rata u Ukrajini i teških sankcija Rusiji, a govore i koji su rizici po domaću privredu ukoliko se smanji ili prekine dotok energenata i đubriva.
Valja pomenuti i da je Srbija počela da koristi i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom, Jermenijom i Kirgistanom, koji je počeo da se primenjuje od jula prošle godine, a prethodno je imala bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Ovim sporazumima, prema podacima PKS, dogovoreno je da će u ove zemlje moći bez carine da se izveze 2000 tona cigareta, 90.000 litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, kao i neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira, te voćnih rakija.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Po Ugovoru koji su na Vidovdan ove godine potpisali partijarh Porfirije i Đuro Macut, Vlada je SPC odobrila 763.100.000 dinara. Crkvi je odmah uplaćeno 234.800.000 dinara, a ostatak bi trebalo da bude isplaćen do kraja novembra 2026. godine. Dokument do koga je došlo “Vreme” pokazuje da je ovaj novac – dakle oko 6,5 miliona evra – namenjen za izradu novog mozika veličine 2315,33 kvadratnih metara. Nije jasno o kom se mozaiku radi jer je uređenje enterijera završeno 2020. godine. Alarm javnosti uključile su dve činjenice: javni novac uplaćen je na jedan od računa koje SPC ima u “Alta banci”, a drugo je sumnja da je novac u gotovini iznet iz Srbije i predat izvesnim partnerima u Moskvi. Kao izvšilac se pominje Dejan Nakić, a prema brojnim izvorima “Vremena” iz SPC, on je od ranije pominjan po raznim kontroverzama povezanim sa poslovanjem Crkve
Šta nova vlast može da radi sa ljudima iz sistema bezbednosti koji su prihvatili da u ime jednog režima vode specijalni, hibridni rat protiv većine svojih građana? Šta da radimo sa ljudima koji su prihvatili takva pravila igre? Moramo da se oslobodimo tereta koji predstavljaju, jer oni nisu sposobni da rade svoj posao. Ne, to nije odmazda. Studentski pokret je od početka insistirao na tome da se uredi državni sistem, a to podrazumeva i vrlo radikalne mere u bezbednosnom sistemu, gde sede ljudi koji su godinama dobijali velike plate da bi pratili i šikanirali protivnike vlasti. Oni moraju da odu iz službe. Ako su svi takvi, svi moraju da odu
Pozivi na “prijateljske razgovore”, optužbe za špijunažu, pokušaji vrbovanja, pretnje i praćenje. Doroteja Đenisijević i Lazar Mišić, studenti Poljoprivrednog fakulteta, govore za “Vreme” kako je izgledao njihov susret sa Bezbednosno-informativnom agencijom i šta je usledilo kada su odbili saradnju
Skrivena oprema u fakultetskom amfiteatru, špijunski softver u studentskom telefonu, nadziranje tužilaca i privatni razgovori na televiziji. Posle političke promene ostaje pitanje ko upravlja tim sistemom. Sudija Milimir Lukić traži ukidanje Bije, nezavisnu istragu i otvaranje dosijea. Predrag Petrović upozorava da bi Služba mogla da preživi i ovu promenu – preko novih saveznika
Iz dokumentacije u koju je BIRN imao uvid jasno je kako su postojali razlozi da Narodna banka Srbije (NBS) mnogo ranije uđe u detaljnu kontrolu rada Alta banke, a neki od rizika koje je kontrola centralne banke našla krajem oktobra 2026. postojali su i duže od godinu dana. Pitanje je zašto NBS nije reagovala ranije
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
