foto: tanjug
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Što se tiče Rusije, nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021
U utorak 7. juna, glavne ulice Beograda bile su ukrašene nemačkim i srpskim zastavama u čast dolaska nemačkog kancelara Olafa Šolca. Šolc bi trebalo da dođe u petak 10. juna. Koliko dva dana ranije, 5. juna uveče, kamere su zabeležile skidanje ruskih zastava sa bandera, koje su tu bile okačene u čast dolaska ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.
Lavrov na kraju nije došao. Još uvek nije poznato da li će Šolc u Beograd doneti neke spektakularne vesti, ali je vrlo malo verovatno da će njegov dolazak biti ispraćen jednakom medijskom pažnjom kao nedolazak Lavrova.
No, još jedno je sigurno – koliku god medijsku pažnju izazove Šolcova poseta, ona će najviše biti usmerena na politički aspekt boravka nemačkog kancelara u Beogradu. Malo medija će se osvrnuti na dubinsku povezanost srpske privrede sa nemačkom privredom.
No, kakve su te veze? I kakvi su privredni odnosi Srbije sa Rusijom?
U ovom pregledu biće reči i podataka koji se zasnivaju na detaljnim izveštajima Privredne komore Srbije (PKS) o bilateralnoj privrednoj saradnji Srbije sa ove dve zemlje. Za te izveštaje PKS je prikupila podatke iz raznih baza podataka – Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, Ministarstva finansija, Agencije za privredne registre…
SRBIJA I NEMAČKA
Nije baš najjasnije zbog čega predsednik države Aleksandar Vučić malo-malo pa pomene da je pre osam godina Nemačka bila tek četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije, a da je danas ubedljivo prvi. Nemačka zbilja jeste ubedljivo prvi spoljnotrgovinski partner danas, ali je i pre osam godina bila u samom vrhu, odmah iza Italije.
Te 2014. godine Srbija je sa Italijom imala 2,77 milijardi dolara robne razmene (uvoz 1,27 milijardi, izvoz 1,5 milijardi), a sa drugoplasiranom Nemačkom tek nešto manje – 2,46 milijardi dolara (uvoz 1,46 milijardi, izvoz jedna milijarda).
Danas su ove brojke – kada je reč o saradnji sa Nemačkom – višestruko uvećane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Dakle, ne uzimajući u obzir inflaciju, izvoz u 2021. iz Srbije u Nemačku bio je većeg obima nego cela robna razmena ovih dveju zemalja 2014. godine. Pokrivenost uvoza izvozom 2021. iznosila je 72,7 odsto – što je bolji pokazatelj (za srpsku stranu) u odnosu na 2014. kada je pokrivenost iznosila 68,5 odsto.
No, i ova višestruko uvećana robna razmena nastavila je da se uvećava i tokom prvih meseci 2022. godine. Prema podacima PKS i RZS, u prva tri meseca ove godine, robna razmena između Nemačke i Srbije porasla je za dodatnih 26,8 odsto u odnosu na prva tri meseca 2021, a povećana je i pokrivenost uvoza izvozom – iznosila je 83,9 odsto, odnosno, u istom periodu, uprkos većoj razmeni, spoljnotrgovinski deficit pao je sa 204 miliona evra na 160,8 miliona evra.
Takođe, valja pomenuti podatak da je do početka maja 2022. u Srbiji poslovalo 838 aktivnih privrednih subjekata koji su u većinskom vlasništvu nemačkih državljana, odnosno nemačkih firmi. Prema podacima Narodne banke Srbije, od 2010. do 2021. nemački rezidenti su u Srbiju neto uložili 2,32 milijarde evra. Ujedno, podaci Nemačko-srpske privredne komore (AHK) kažu da su nemački investitori u Srbiji tokom 2021. godine zapošljavali više od 60.000 ljudi.
Šta Srbija uvozi iz Nemačke, a šta izvozi u Nemačku? Najviše (kao pojedinačni proizvod) uvozi žicu od rafinisanog bakra, potom lekove za maloprodaju i polovne automobile “dizelaše”, između 1500 i 2500 kubika.
Na drugu stranu, ka Nemačkoj, najviše idu setovi provodnika za paljenje i drugi setovi za vozila, delovi za mašine, vagoni, preparati za pranje i čišćenje, generatori naizmenične struje i smrznute maline.
Gledajući period od poslednjih 8-9 godina, vidi se da je (ne računajući inflaciju) udvostručen izvoz mašina i transportnih uređaja, hemijskih proizvoda, da je upetostručen izvoz životinjskih i biljnih ulja i masti, udvostručen izvoz mineralnih goriva i maziva, kao i da je utrostručen izvoz pića i duvana.
Kada je reč o uvozu iz Nemačke, skoro tri puta je veći uvoz hrane i živih životinja, dok je skoro udvostručen uvoz mašina i transportnih uređaja.
SRBIJA I RUSIJA
I dok se za spoljnotrgovinsku razmenu Srbije i Nemačke može govoriti kao o “dinamično rastućoj”, isto se ni u kom slučaju ne može reći za razmenu Rusije i Srbije. Nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021. godine. Treba napomenuti i da je izvoz Srbije u Rusiju tokom pomenutih godina bio manje-više konstantan – kretao se između 900 miliona i milijarde dolara, dok je, na primer, uvoz tokom 2020. bio za milijardu dolara niži nego godinu ranije.
“Posle solidnog rasta u prvih 13 godina 21. veka, razmena dve države praktično stagnira, sa robnim izvozom koji beleži marginalan porast. Struktura izvoza Srbije u Rusku Federaciju (RF) po faktorskoj intenzivnosti proizvoda ukazuje da se skoro polovina izvoza bazira na resursnim i primarnim proizvodima (znatno više nego kod ukupnog izvoza zemlje) i da se tu situacija znatno pogoršala. Na strani uvoza iz RF, dominantan deo čine resursni proizvodi (energenti) i to se nije bitno menjalo tokom posmatranog razdoblja”, pisao je ekonomista Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije u prvoj polovini 2021. u časopisu “Finansije” kojeg izdaje Ministarstvo finansija (broj 1-6/2021). Ovo je, dakle, bila analiza pre agresije Rusije na Ukrajinu i potonjeg haosa koji je usledio u trgovinskim odnosima Evrope sa Rusijom.
Šta se događalo tokom 2022? Iako je prvi kvartal “zahvatio” tek nešto više od jednog meseca rata u Ukrajini (napad Rusije počeo je 24. februara), vidan je porast uvoza iz Rusije u Srbiju: sa oko 300 miliona dolara u prvom kvartalu 2021, na 620 miliona dolara u prva tri meseca 2022. Razlog ovog porasta leži u niskim cenama energenata početkom 2021. i njihovom vrtoglavom rastu od sredine godine, a naročito nakon početka rata. Zato je i pokrivenost uvoza izvozom u istom periodu drastično opao – sa 86,6 odsto u prvom kvartalu 2021. na svega 39,1 odsto u periodu januar-mart 2022.
Šta Srbija izvozi u Rusiju? Skoro 10 odsto celokupnog izvoza u Rusiju 2021. godine činile su – sveže jabuke. Sledili su ih pneumatici za putničke automobile, hula-hop čarape, hartija i karton, kao i lekovi za maloprodaju.
Kada obrnemo smer robne razmene, slika je jasna: 40 odsto uvoza iz Rusije odlazi na prirodni gas, po 11 odsto na naftu i ureu, dok po tri odsto odlazi na ulja za loženje i đubriva sa azotom, fosforom i kalijumom. Ovi podaci o uvozu i izvozu rečito govore i koji su domaći privrednici najviše ugroženi zbog rata u Ukrajini i teških sankcija Rusiji, a govore i koji su rizici po domaću privredu ukoliko se smanji ili prekine dotok energenata i đubriva.
Valja pomenuti i da je Srbija počela da koristi i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Kazahstanom, Jermenijom i Kirgistanom, koji je počeo da se primenjuje od jula prošle godine, a prethodno je imala bilateralne sporazume sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom. Ovim sporazumima, prema podacima PKS, dogovoreno je da će u ove zemlje moći bez carine da se izveze 2000 tona cigareta, 90.000 litara vinjaka, 400 tona polutvrdog i tvrdog kravljeg sira, kao i neograničene količine kozjeg i ovčijeg sira, te voćnih rakija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
