foto: tanjugMnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
Kada su na Đurđevdan 2008. godine tadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i predsednik Fijata Alfredo Altavila potpisali memorandum o razumevanju, glumac Dragan Nikolić vozio je kabriolet “fiću”, a svuda po gradu moglo je da se čuje: Benvenuto a casa – Dobro došli kući.
Kada je 28. aprila ove godine u Vladi Srbije potpisan ugovor o dodeli sredstava podsticaja između Ministarstva privrede i privrednog društva Fijat Krajsler automobili Srbija d.o.o. Kragujevac, iza čijeg se administrativnog naslova krila najava proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu, najčešća reakcija bila je – uzdah olakšanja. A dosadašnji rezultat i ime koje su tom automobilu dali korisnici društvenih mreža – “strujadin”, čak i kao asocijacija netipično je za Šumadiju.
DOBRA VEST SA MNOGO NEPOZNANICA
Kragujevčani sa kojima smo razgovarali smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana.
Početkom godine, Fijat je poslao 30 radnika na tromesečni rad u Slovačku, a fabrikom je kružio poziv kojim se radnicima nudio odlazak u Pežoovu fabriku u Slovačkoj na šest meseci.
Instalisani kapaciteti Fijata u Kragujevcu su 200.000 vozila godišnje, ali nikada nisu dostignuti. U godini je najviše proizvedeno 117.000 automobila, a poslednjih godina taj broj ne prelazi 20.000 jedinica. Zato se, imajući sve ovo u vidu, vest da će “fijat 500 L” zameniti električni automobil, dugo čekala. Ali i kada je dočekana, bila je štura, sa mnogo nepoznanica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će se u Kragujevcu proizvoditi električni automobil “fijat panda”. Rekao je i da će nova investicija u kragujevačkoj fabrici automobila iznositi 190 miliona evra, od čega će iz republičkog budžeta biti izdvojeno 48 miliona evra. Priprema proizvodnje novog modela automobila trajala bi do kraja 2023, a proizvodnja u Kragujevcu počela bi u trećem kvartalu 2024. godine.
Ni u kompaniji Stelantis nisu bili određeniji. “Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu je mnogo lep, ali ne smem više ništa da kažem. Nadam se da će Stelantis dugo, dugo ostati u našoj Šumadiji”, rekao je Karlos Tavareš, izvršni direktor kompanije Stelantis potpisujući sa Aleksandrom Vučićem ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila.
Kragujevčani sa kojima smo razgovarali misle da je upravo Tavareš garancija da će projekat biti uspešan. Sa zaradom od 19 miliona evra, koja je dopunjena paketom akcija vrednih 32 miliona evra i dugoročnim obeštećenjem od oko 25 miliona evra, postao je i tema predsedničkih izbora u Francuskoj. Tu zaradu su i predsednik Emanuel Makron i njegova desničarska protivkandidatkinja Marin le Pen nazvali šokantnom.
U biografiji Karlosa Tavareša piše da je rođen 1958. godine u Lisabonu. Otac mu je bio računovođa u francuskom osiguravajućem društvu, a majka nastavnica francuskog. Na mesto glavnog izvršnog direktora Stelantisa postavljen je početkom prošle godine, odmah nakon osnivanja te grupacije nastale spajanjem italijansko-američke firme Fijat Krajsler automobili (FCA) sa francuskim PSA. Nova grupacija obuhvata zvučne brendove poput Pežoa, Fijata, Džipa, Sitroena, Opela, Alfa romea, Lančije… Osim lepe biografije i najave da će se proizvoditi “lep” automobil, mnogo toga je, ipak, nepoznato.
KO JE SVE “ZATVARAO” FIJAT
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je posle najave vlasti o načelnom dogovoru proizvodnje “tajnog tipa” automobila kao “novoj eri u investiranju” u Srbiju, pravi trenutak da se javnosti predoče ukupni troškovi u celokupnom poslovanju fabrike Fijat, jer građani plaćaju velike subvencije.
“Naravno da proizvodnja novog modernog tipa automobila i nastavak rada fabrike automobila, ako se ostvare, može biti dobra vest. Međutim, način na koji je saopštena kao ‘početak nove ere u investicijama u našu zemlju’ čini je mnogo više pukom propagandnom porukom nego ozbiljnom objektivnom informacijom”, ocenio je Šabić za agenciju Beta.
Podsetio je na razne, prethodnih godina plasirane vesti o redizajnu, o novim modelima i unapređenju proizvodnje Fijata u Kragujevcu, i uprkos tome padu proizvodnje sa nivoa najavljivanog izvoza od 1,5 milijardi evra na 10.000 ili 15.000 automobila godišnje.
“Izvesno je samo da se ulaže dodatnih 48 miliona evra javnog novca, a ne i šta će se proizvoditi, u kojoj količini, do kada će proizvodnja da traje”, naveo je Šabić i dodao da je odsustvo ovih informacija razlog za zabrinutost. Šabić je podsetio i da poslovanje fabrike u Kragujevcu nikada nije bilo transparentno, od početnih subvencija od 10.000 evra po radnom mestu, dodatnih subvencija od više stotina miliona evra, oslobađanja od poreza i doprinosa, do povlašćene cene električne energije.
U sindikatima se ne bi složili sa Šabićem. “Fijat u Srbiji već godinama zatvaraju razni ekonomisti na raznim televizijama, počev od onih opozicionih, pa i onih koji podržavaju vlast”, kaže za “Vreme” predsednik sindikata Nezavisnost u Fijatu Igor Anđić. Podseća i da su u tom sindikatu “poslednje tri godine” tvrdili da će do proizvodnje novog modela automobila doći kada “potražnja 500 L bude ispod 20.000 vozila”. Anđić kaže i da nije tačna informacija, koja se mogla čuti i od predsednika Vučića, da će se u Kragujevcu proizvoditi električna “panda”. “Oni koji su do juče zatvarali fabriku su brže-bolje požurili da kažu da je u pitanju ‘panda’, što je totalna budalaština. Fijat strateški neće otkriti koji će se auto proizvoditi u fabrici bukvalno do početka njegove montaže 2024. godine”, smatra on.
Anđić ne očekuje povećanje broja zaposlenih. Objašnjava da se više neće proizvoditi motori sa unutrašnjim sagorevanjem, pa će prestati ugradnja auspuha, hladnjaka, rezervoara… Predviđa i otpremninu za jedan broj radnika, kojima je ostalo četiri-pet godina do penzije. Ali, kaže i da radnici u Fijatu više neće raditi za “sramno male plate”. “Plata mora da se veže za prosečnu platu u Srbiji, jer ova fabrika mora da bude nosilac razvoja Šumadije”, navodi Anđić.
DOGOVOR, UGOVOR ILI PROPAGANDA
Ako se neće proizvoditi delovi tipični za automobile “od kad je sveta”, otvaraju se i brojna druga pitanja: Ko će dobiti posao postavljanja električnih punjača za automobile? Da li će delovi stizati u Fijatovu fabriku u Kragujevcu ili će se tu proizvoditi?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da treba sačekati sa detaljima dogovora o proizvodnji električnog automobila u Kragujevcu, koji je Srbija postigla sa kompanijom Stelantis. On za Euronews Srbija navodi da bi proizvodnja takvog vozila u Kragujevcu mogla da vrati u fokus iskopavanje litijuma i proizvodnju baterija i ocenjuje da je u pitanju “dogovor”, a ne ugovor.
Dogovor, ugovor ili samo propaganda, kada je o centru Šumadije reč, nije izazvala ni približno iste efekte kao kada su 6. maja 2008. godine potpredsednik Fijata Alfredo Altavila i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović potpisali Memorandum o razumevanju, kojim se ta torinska fabrika automobila oslobađa plaćanja lokalnih taksi i poreza u narednih 10 godina. Te 2008, pa i naredne četiri godine, italijanski je bio drugi jezik u Kragujevcu, jelovnici u restoranima bili su dvojezični – na srpskom i italijanskom, na ulici se čuo italijanski, a u gradu se osećala karnevalska atmosfera. Na lokalnim izborima koji su održani samo pet dana po potpisivanju Memoranduma, politička organizacija Veroljuba Stevanovića, koja naredne godine prerasta u regionalističku stranku Zajedno za Šumadiju, osvaja većinu u gradskom parlamentu.
Sada je Gradski odbor Srpske napredne stranke, vladajuće u Kragujevcu, izdao saopštenje u kome je najavljena “budućnost koja je već počela”, ali je pomenuto i “sigurno vođstvo našeg predsednika Aleksandra Vučića”. I tim saopštenjem i činjenicom da za Praznik rada Fijat u Kragujevcu gotovo da se i ne pominje, pokazali su da nisu u stanju da naprave autentičnu političku priču, pa se može očekivati da i ovaj posao bude u funkciji propagande “našeg predsednika”.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa Branko Vučković očekuje da će “veliki projekat Stelantisa u Kragujevcu naprednjacima ipak pomoći da povrate deo izgubljenog rejtinga kod birača i doprineti učvršćivanju poljuljanog položaja u samoj stranci”. Vučkovićeva očekivanja zasnivaju se na činjenici da će se početak proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu poklopiti sa predizbornom kampanjom za redovne lokalne izbore 2024. godine.
Tradicija saradnje Kragujevca i italijanskog proizvođača automobila je duga i uvek su političari probali da je okrenu u svoju korist. Što se “isplatilo” kada je korist imao i grad. Odgovor na pitanje da li će Srpska napredna stranka, za čiju je listu na ovogodišnjim aprilskim izborima u Kragujevcu glasalo 36.739 Kragujevčanki i Kragujevčana (sve ostale liste dobile su ukupno 52.213 glasova) to iskoristiti, možda i neće morati da se čeka dve
godine.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
