foto: tanjug
Mnogi Kragujevčani smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana
Kada su na Đurđevdan 2008. godine tadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i predsednik Fijata Alfredo Altavila potpisali memorandum o razumevanju, glumac Dragan Nikolić vozio je kabriolet “fiću”, a svuda po gradu moglo je da se čuje: Benvenuto a casa – Dobro došli kući.
Kada je 28. aprila ove godine u Vladi Srbije potpisan ugovor o dodeli sredstava podsticaja između Ministarstva privrede i privrednog društva Fijat Krajsler automobili Srbija d.o.o. Kragujevac, iza čijeg se administrativnog naslova krila najava proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu, najčešća reakcija bila je – uzdah olakšanja. A dosadašnji rezultat i ime koje su tom automobilu dali korisnici društvenih mreža – “strujadin”, čak i kao asocijacija netipično je za Šumadiju.
DOBRA VEST SA MNOGO NEPOZNANICA
Kragujevčani sa kojima smo razgovarali smatraju da je najavom proizvodnje električnog automobila izbegnut “katastrofičan scenario”, jer Fijat sada mesečno radi samo tri do četiri dana, a sve ostale dane zaposleni provode na plaćenom odsustvu. Tokom prošle godine radnici su u fabrici bili samo 50 dana, dok su od početka godine do 8. marta, kada su se vratili u proizvodne hale, imali sedam radnih dana.
Početkom godine, Fijat je poslao 30 radnika na tromesečni rad u Slovačku, a fabrikom je kružio poziv kojim se radnicima nudio odlazak u Pežoovu fabriku u Slovačkoj na šest meseci.
Instalisani kapaciteti Fijata u Kragujevcu su 200.000 vozila godišnje, ali nikada nisu dostignuti. U godini je najviše proizvedeno 117.000 automobila, a poslednjih godina taj broj ne prelazi 20.000 jedinica. Zato se, imajući sve ovo u vidu, vest da će “fijat 500 L” zameniti električni automobil, dugo čekala. Ali i kada je dočekana, bila je štura, sa mnogo nepoznanica.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će se u Kragujevcu proizvoditi električni automobil “fijat panda”. Rekao je i da će nova investicija u kragujevačkoj fabrici automobila iznositi 190 miliona evra, od čega će iz republičkog budžeta biti izdvojeno 48 miliona evra. Priprema proizvodnje novog modela automobila trajala bi do kraja 2023, a proizvodnja u Kragujevcu počela bi u trećem kvartalu 2024. godine.
Ni u kompaniji Stelantis nisu bili određeniji. “Automobil koji ćemo praviti u Kragujevcu je mnogo lep, ali ne smem više ništa da kažem. Nadam se da će Stelantis dugo, dugo ostati u našoj Šumadiji”, rekao je Karlos Tavareš, izvršni direktor kompanije Stelantis potpisujući sa Aleksandrom Vučićem ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila.
Kragujevčani sa kojima smo razgovarali misle da je upravo Tavareš garancija da će projekat biti uspešan. Sa zaradom od 19 miliona evra, koja je dopunjena paketom akcija vrednih 32 miliona evra i dugoročnim obeštećenjem od oko 25 miliona evra, postao je i tema predsedničkih izbora u Francuskoj. Tu zaradu su i predsednik Emanuel Makron i njegova desničarska protivkandidatkinja Marin le Pen nazvali šokantnom.
U biografiji Karlosa Tavareša piše da je rođen 1958. godine u Lisabonu. Otac mu je bio računovođa u francuskom osiguravajućem društvu, a majka nastavnica francuskog. Na mesto glavnog izvršnog direktora Stelantisa postavljen je početkom prošle godine, odmah nakon osnivanja te grupacije nastale spajanjem italijansko-američke firme Fijat Krajsler automobili (FCA) sa francuskim PSA. Nova grupacija obuhvata zvučne brendove poput Pežoa, Fijata, Džipa, Sitroena, Opela, Alfa romea, Lančije… Osim lepe biografije i najave da će se proizvoditi “lep” automobil, mnogo toga je, ipak, nepoznato.
KO JE SVE “ZATVARAO” FIJAT
Advokat Rodoljub Šabić ocenio je da je posle najave vlasti o načelnom dogovoru proizvodnje “tajnog tipa” automobila kao “novoj eri u investiranju” u Srbiju, pravi trenutak da se javnosti predoče ukupni troškovi u celokupnom poslovanju fabrike Fijat, jer građani plaćaju velike subvencije.
“Naravno da proizvodnja novog modernog tipa automobila i nastavak rada fabrike automobila, ako se ostvare, može biti dobra vest. Međutim, način na koji je saopštena kao ‘početak nove ere u investicijama u našu zemlju’ čini je mnogo više pukom propagandnom porukom nego ozbiljnom objektivnom informacijom”, ocenio je Šabić za agenciju Beta.
Podsetio je na razne, prethodnih godina plasirane vesti o redizajnu, o novim modelima i unapređenju proizvodnje Fijata u Kragujevcu, i uprkos tome padu proizvodnje sa nivoa najavljivanog izvoza od 1,5 milijardi evra na 10.000 ili 15.000 automobila godišnje.
“Izvesno je samo da se ulaže dodatnih 48 miliona evra javnog novca, a ne i šta će se proizvoditi, u kojoj količini, do kada će proizvodnja da traje”, naveo je Šabić i dodao da je odsustvo ovih informacija razlog za zabrinutost. Šabić je podsetio i da poslovanje fabrike u Kragujevcu nikada nije bilo transparentno, od početnih subvencija od 10.000 evra po radnom mestu, dodatnih subvencija od više stotina miliona evra, oslobađanja od poreza i doprinosa, do povlašćene cene električne energije.
U sindikatima se ne bi složili sa Šabićem. “Fijat u Srbiji već godinama zatvaraju razni ekonomisti na raznim televizijama, počev od onih opozicionih, pa i onih koji podržavaju vlast”, kaže za “Vreme” predsednik sindikata Nezavisnost u Fijatu Igor Anđić. Podseća i da su u tom sindikatu “poslednje tri godine” tvrdili da će do proizvodnje novog modela automobila doći kada “potražnja 500 L bude ispod 20.000 vozila”. Anđić kaže i da nije tačna informacija, koja se mogla čuti i od predsednika Vučića, da će se u Kragujevcu proizvoditi električna “panda”. “Oni koji su do juče zatvarali fabriku su brže-bolje požurili da kažu da je u pitanju ‘panda’, što je totalna budalaština. Fijat strateški neće otkriti koji će se auto proizvoditi u fabrici bukvalno do početka njegove montaže 2024. godine”, smatra on.
Anđić ne očekuje povećanje broja zaposlenih. Objašnjava da se više neće proizvoditi motori sa unutrašnjim sagorevanjem, pa će prestati ugradnja auspuha, hladnjaka, rezervoara… Predviđa i otpremninu za jedan broj radnika, kojima je ostalo četiri-pet godina do penzije. Ali, kaže i da radnici u Fijatu više neće raditi za “sramno male plate”. “Plata mora da se veže za prosečnu platu u Srbiji, jer ova fabrika mora da bude nosilac razvoja Šumadije”, navodi Anđić.
DOGOVOR, UGOVOR ILI PROPAGANDA
Ako se neće proizvoditi delovi tipični za automobile “od kad je sveta”, otvaraju se i brojna druga pitanja: Ko će dobiti posao postavljanja električnih punjača za automobile? Da li će delovi stizati u Fijatovu fabriku u Kragujevcu ili će se tu proizvoditi?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da treba sačekati sa detaljima dogovora o proizvodnji električnog automobila u Kragujevcu, koji je Srbija postigla sa kompanijom Stelantis. On za Euronews Srbija navodi da bi proizvodnja takvog vozila u Kragujevcu mogla da vrati u fokus iskopavanje litijuma i proizvodnju baterija i ocenjuje da je u pitanju “dogovor”, a ne ugovor.
Dogovor, ugovor ili samo propaganda, kada je o centru Šumadije reč, nije izazvala ni približno iste efekte kao kada su 6. maja 2008. godine potpredsednik Fijata Alfredo Altavila i gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović potpisali Memorandum o razumevanju, kojim se ta torinska fabrika automobila oslobađa plaćanja lokalnih taksi i poreza u narednih 10 godina. Te 2008, pa i naredne četiri godine, italijanski je bio drugi jezik u Kragujevcu, jelovnici u restoranima bili su dvojezični – na srpskom i italijanskom, na ulici se čuo italijanski, a u gradu se osećala karnevalska atmosfera. Na lokalnim izborima koji su održani samo pet dana po potpisivanju Memoranduma, politička organizacija Veroljuba Stevanovića, koja naredne godine prerasta u regionalističku stranku Zajedno za Šumadiju, osvaja većinu u gradskom parlamentu.
Sada je Gradski odbor Srpske napredne stranke, vladajuće u Kragujevcu, izdao saopštenje u kome je najavljena “budućnost koja je već počela”, ali je pomenuto i “sigurno vođstvo našeg predsednika Aleksandra Vučića”. I tim saopštenjem i činjenicom da za Praznik rada Fijat u Kragujevcu gotovo da se i ne pominje, pokazali su da nisu u stanju da naprave autentičnu političku priču, pa se može očekivati da i ovaj posao bude u funkciji propagande “našeg predsednika”.
Dopisnik Radija Slobodna Evropa Branko Vučković očekuje da će “veliki projekat Stelantisa u Kragujevcu naprednjacima ipak pomoći da povrate deo izgubljenog rejtinga kod birača i doprineti učvršćivanju poljuljanog položaja u samoj stranci”. Vučkovićeva očekivanja zasnivaju se na činjenici da će se početak proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu poklopiti sa predizbornom kampanjom za redovne lokalne izbore 2024. godine.
Tradicija saradnje Kragujevca i italijanskog proizvođača automobila je duga i uvek su političari probali da je okrenu u svoju korist. Što se “isplatilo” kada je korist imao i grad. Odgovor na pitanje da li će Srpska napredna stranka, za čiju je listu na ovogodišnjim aprilskim izborima u Kragujevcu glasalo 36.739 Kragujevčanki i Kragujevčana (sve ostale liste dobile su ukupno 52.213 glasova) to iskoristiti, možda i neće morati da se čeka dve
godine.
Zašto je Vučić, poput Miloševića i Tadića, najavio podnošenje ostavke prije isteka mandata? Kada će i kako Đuri Macutu otkazati podstanarski ugovor u Nemanjinoj 11? Može li pocijepati pobunjeno društvo igrajući na dio opozicije i “moralne narcise”? I zašto ne treba uspoređivati skupove u Beogradu i Kraljevu
Nepreglednu i depresivnu listu posledica globalnog zagrevanja u Srbiji u hladnijoj polovini godine možemo da guramo pod tepih, ali već u junu, kada se ponovo vrati osećaj da nešto debelo nije u redu, vreme je da se suočimo sa činjenicama i zapitamo koliko je stanje loše, radimo li išta na umanjenju štete i dokle možemo ovako
Medenica se vlastima Crne Gore i Srbije, koje su glavna meta njegovih sadržaja, ne obraća kao da zna nešto što oni ne znaju, nego kao da zna ono što oni žele da sakriju. Kako je moguće da u Srbiji 2026. godine deo javnosti smatra prvostepeno osuđenog begunca pouzdanijim izvorom informacija od bilo koje institucije, pa i predsednika države
Biljana Nikolić, novinarka “Vijesti”, kaže za “Vreme” kako je jasno da Miloš Medenica ne deluje samostalno. “Te strukture očito imaju interes, a i hrane ga obavještajnim podacima. Fenomen ‘Medeni’ postaje neka vrsta gerilskog formata, u kojem se plasiraju informacije na osnovu kojih se može pretpostaviti ko bi sve mogao da ima korist, kao i šta su motivi takvog djelovanja”
Sva istraživanja koja smo do sada videli ukazuju na to da prvi put postoji mogućnost da vladajuća koalicija ne osvoji većinu u parlamentu, a odluka će verovatno biti doneta u narednim mesecima, u zavisnosti od stalnog merenja rejtinga i pozicioniranja protivničke strane
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
