Vest da će Evropska unija izuzeti Naftnu industriju Srbije (NIS) iz naftnih sankcija Rusiji poklopila se sa glasanjem Srbije u Ujedinjenim nacijama za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, i sva je prilika da smo tim glasom obezbedili da i posle 15. maja NIS, iako je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, obavlja poslove i transakcije sa firmama iz EU i da koristi naftovod JANAF za uvoz nafte.
A ono što po svemu sudeći predstoji jeste izvlačenje NIS-a iz ruskog vlasništva, jer se prostor za normalno poslovanje kompanije sužava iz dan u dan, a i pritisci iz EU i SAD po tom pitanju su sve veći. Opcije su da država postane većinski vlasnik, tako što će jednostavno nacionalizovati NIS ili otkupiti deo od ruskih partnera, ili da Gaspromnjeft proda svoj udeo, dok još može, nekom iz Evropske unije.
Najverovatnije će naša vlast (čitaj: Vučić) ići na dogovor sa Evropskom unijom, ali tako da se ne povrede prava Ruske Federacije i dodatno naruše odnosi.
“U politici vladaju drugačiji odnosi od čisto ekonomskih, ali ako posmatramo racionalno situaciju u kojoj se nalaze Evropska unija i Srbija, nema logike da Rusi drže većinsko vlasništvo nad NIS om. Mislim da bi to bio potez očajnika ukoliko se ne dozvoli promena vlasničke strukture”, mišljenje je energetskog stručnjaka Miodraga Kapora izneto u dnevniku “Nova”.
Većinski udeo u NIS-u je 2008. godine prodat ruskoj državnoj kompaniji po niskoj ceni od 400 miliona evra, što se pravdalo izgradnjom gasovoda “Južni tok” i energetskom zavisnošću od Rusije, a uskoro ćemo videti da li će partneri iz Moskve pristati, i pod kojim uslovima, da taj udeo prodaju.
Vučićevi pokloni
Novo obasipanje “helikopter parama”
Novi-stari predsednik Srbije otkrio je u prvom postizbornom intervjuu da će narednih dana po 10.000 dinara dobiti zaposleni u sistemu socijalne zaštite. Gostujući na RTS-u, on je pobrojao “negovateljice, vaspitačice, spremačice i kuvarice” koje su, kako je rekao, “zaboravljene kada je podeljena jednokratna novčana pomoć zdravstvenim radnicima”.
Kako je pomenuo vaspitačice, po predškolskim ustanovama širom Srbije obradovale su se hiljade njih, ali samo nakratko, jer je stiglo objašnjenje da se radi o vaspitačicama zaposlenim u socijalnim ustanovama.
Nova serija “helikopter para” obasuće sa po deset “crvenih” 7980 zaposlenih u centrima za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite, odnosno domovima za stare, domovima za lica ometena u razvoju, domovima za duševno obolela lica.
Ta isplata je bila među zahtevima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti pred najavljeni štrajk, jer su i oni, slično medicinarima, podneli ogroman teret tokom pandemije, a zahtevaju i hitno zapošljavanje najmanje 1000 nedostajućih radnika u sistemu socijalne zaštite.
A posle njih na red za novu “helikopter turu” dolaze mladi, njih preko milion od 16 do 29 godina, koji će početkom juna dobiti po 100 evra.
Propadanje ribnjaka
Domaće ribe sve manje, uvoz sve veći
foto: attila balazs…
foto: attila balazs
U Srbiji se godišnje pojede između 35 i 50 hiljada tona ribljeg mesa i po toj potrošnji smo na dnu evropske lestvice, sa oko šest kilograma po glavi stanovnika (prvi smo samo po potrošnji ribe u jednom danu, 19. decembra, na Svetog Nikolu), ali i to malo što pojedemo uglavnom uvozimo.
U poslednjoj deceniji iz domaćih ribnjaka stiže sve manje ribe u prodavnice i podaci govore da je proizvodnja za to vreme prepolovljena. Istovremeno, uvoz drastično raste i godišnje izdvajamo oko 100 miliona evra za ribu i riblje konzerve iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama…
U Srbiji je registrovano 149 ribnjaka, pretežno u Vojvodini, uglavnom šaranskih (77) i pastrmskih (68), a oni su u 2021. godini isporučili oko 12 hiljada tona, za 30 odsto manje nego godinu dana ranije. Zabrinjava i podatak da je površina pod ribnjacima u poslednjoj deceniji svedena sa 15 hiljada na oko 5 hiljada hektara.
Stručnjaci koji su govorili za “Večernje novosti” ističu da su subvencije za ribarstvo simbolične i ne isplaćuju se redovno, kao i da je za veću potrošnju potrebno urediti tržište i bolje organizovati proizvođače.
“Niko, nažalost, nije bio mnogo zainteresovan za ovaj posao. Ovde postoji veliko nerazumevanje. U Srbiji, u nadležnim institucijama, niko nije zadužen za ribarstvo, iako je proizvodnja ribe u kontrolisanim uslovima svetska tendencija”, požalio se Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka “Kapetanski rit”.
Naprednjačke “navijačke strasti”
Svima poznata N. N. lica
Pred disciplinskim organima Fudbalskog saveza Vojvodine u toku je postupak protiv OFK Kikinde zbog teškog incidenta tokom utakmice sa Dinamom iz Pančeva na Gradskom stadionu u Kikindi, a po svemu sudeći kikindski klub će biti novčano kažnjen.
U zapisniku sačinjenom nakon utakmice navodi se da su “za vreme igre u ograđeni deo terena ušla N. N. lica i psovala, vređala, pretila i pljuvala službena lica”, u prevodu sudije, na prvom mestu glavnog – Davida Đumića iz Bačke Topole, a kako pišu “Kikindske”, u FSV kažu da će ovih dana Disciplinska komisija doneti odluku o kažnjavanju kluba na osnovu postupka koji vodi disciplinski sudija Srpske lige – grupa “Vojvodina” Miroslav Pupac.
foto: kikindske…
foto: kikindske
A kako je u zapisniku navedeno da su sudije napala N. N. lica, nijedan pojedinac neće odgovarati ni pred fudbalskim, a ni pred državnim organima, iako su službena lica verovatno znala ko su “lica” koja su ih napala, a onih oko 200 prisutnih gledalaca zasigurno, pošto se radi o poznatim javnim funkcionerima.
Jedan je narodni poslanik u Skupštini Srbije, drugi gradonačelnik Kikinde, a obojica znameniti članovi vladajuće Srpske napredne stranke – Milenko Jovanov i Nikola Lukač.
Oni su, kako pišu “Kikindske”, iz lože zapadne tribine sišli u ograđeni deo terena, i nezadovoljni suđenjem i rezultatom (domaćini su na kraju izgubili sa 1:0) obrušili se na sudiju Đumića i njegove pomoćnike Dejana Radišića iz Zrenjanina, Nikolu Grujića i Dejana Petrovića iz Vršca, a nemilom događaju je svedočio i delegat Uroš Subotić iz Inđije. Incident je trajao nekoliko minuta, uz bujicu psovki i pretnji iz usta naprednjačkih moćnika, a jedan od njih je i pljunuo glavnog sudiju i kasnije naskakao na ogradu.
Ipak, iz razloga koji se mogu naslutiti, delegat i sudije su u zapisniku agresivne funkcionere vlasti podveli pod – N. N. lica.
Istorijski skor u NBA
Novi rekordi Džokera
Nakon što je prošle godine proglašen za najkorisnijeg igrača sezone (MVP) i postao treći Evropljanin sa tom titulom u NBA, pored Dirka Novickog i Janisa Adetokumpa, Nikola Jokić je u dresu Denver Nagetsa i u aktuelnoj sezoni nastavio da pruža sjajne partije i obara rekorde najjače košarkaške lige na svetu.
Foto: Jeff Chiu…
U utakmici sa Memfisom protekle nedelje postigao je 35 poena, ubeležio 16 skokova i šest asistencija, i postao prvi igrač u istoriji NBA lige sa barem 2000 poena, 1000 skokova i 500 asistencija u sezoni.
Do rekorda je došao povređen, jer je u prvoj četvrtini dobio udarac laktom u glavu pa je morao na brzo ušivanje, i do kraja utakmice je igrao sa crvenom trakom oko glave.
Jokić je po svim pokazateljima i u ovoj sezoni najbliži MVP tituli, na primer prestigao je legendarnog Majkla Džordana u “plus/minus faktoru” (dati i primljeni koševi ekipe dok je određeni igrač na terenu) i ima prosečnih plus 15 u tekućoj sezoni.
“Ima drugih velikih igrača, ne kažem da ih nema. Ali ono što je Nikola uradio ove godine, uz sve što je prošao sa svojim timom, zaista je neverovatno. Bio je dobar prošle sezone, ove je još bolji”, izjavio je trener Nagetsa Majk Maloun.
Popularni Džoker je trenutno šesti strelac lige (27,1 poen po meču), drugi po skokovima (13,8), osmi po asistencijama (8,3) i osmi po procentu ukupnog šuta iz igre (59 odsto).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Ukoliko različiti oponenti Vučićevog režima nisu u stanju pomoći studentskoj omladini, mogli bi makar da ne odmažu. Suviše dugo su radili na isti način i sa istim poraznim rezultatima da bi mogli očekivati da ih itko išta pita
Uprkos masovnim protestima ispred RTS-a, desetinama hiljada ljudi na ulicama i višenedeljnoj blokadi, dvojac sa vrha Javnog servisa i dalje ne vidi problem. Ili se barem trudi da ga ne vidi, dok javnost sve više gleda kroz prozor – i traži izlaz
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
