Vest da će Evropska unija izuzeti Naftnu industriju Srbije (NIS) iz naftnih sankcija Rusiji poklopila se sa glasanjem Srbije u Ujedinjenim nacijama za isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, i sva je prilika da smo tim glasom obezbedili da i posle 15. maja NIS, iako je u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije Gaspromnjeft, obavlja poslove i transakcije sa firmama iz EU i da koristi naftovod JANAF za uvoz nafte.
A ono što po svemu sudeći predstoji jeste izvlačenje NIS-a iz ruskog vlasništva, jer se prostor za normalno poslovanje kompanije sužava iz dan u dan, a i pritisci iz EU i SAD po tom pitanju su sve veći. Opcije su da država postane većinski vlasnik, tako što će jednostavno nacionalizovati NIS ili otkupiti deo od ruskih partnera, ili da Gaspromnjeft proda svoj udeo, dok još može, nekom iz Evropske unije.
Najverovatnije će naša vlast (čitaj: Vučić) ići na dogovor sa Evropskom unijom, ali tako da se ne povrede prava Ruske Federacije i dodatno naruše odnosi.
“U politici vladaju drugačiji odnosi od čisto ekonomskih, ali ako posmatramo racionalno situaciju u kojoj se nalaze Evropska unija i Srbija, nema logike da Rusi drže većinsko vlasništvo nad NIS om. Mislim da bi to bio potez očajnika ukoliko se ne dozvoli promena vlasničke strukture”, mišljenje je energetskog stručnjaka Miodraga Kapora izneto u dnevniku “Nova”.
Većinski udeo u NIS-u je 2008. godine prodat ruskoj državnoj kompaniji po niskoj ceni od 400 miliona evra, što se pravdalo izgradnjom gasovoda “Južni tok” i energetskom zavisnošću od Rusije, a uskoro ćemo videti da li će partneri iz Moskve pristati, i pod kojim uslovima, da taj udeo prodaju.
Vučićevi pokloni
Novo obasipanje “helikopter parama”
Novi-stari predsednik Srbije otkrio je u prvom postizbornom intervjuu da će narednih dana po 10.000 dinara dobiti zaposleni u sistemu socijalne zaštite. Gostujući na RTS-u, on je pobrojao “negovateljice, vaspitačice, spremačice i kuvarice” koje su, kako je rekao, “zaboravljene kada je podeljena jednokratna novčana pomoć zdravstvenim radnicima”.
Kako je pomenuo vaspitačice, po predškolskim ustanovama širom Srbije obradovale su se hiljade njih, ali samo nakratko, jer je stiglo objašnjenje da se radi o vaspitačicama zaposlenim u socijalnim ustanovama.
Nova serija “helikopter para” obasuće sa po deset “crvenih” 7980 zaposlenih u centrima za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite, odnosno domovima za stare, domovima za lica ometena u razvoju, domovima za duševno obolela lica.
Ta isplata je bila među zahtevima Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti pred najavljeni štrajk, jer su i oni, slično medicinarima, podneli ogroman teret tokom pandemije, a zahtevaju i hitno zapošljavanje najmanje 1000 nedostajućih radnika u sistemu socijalne zaštite.
A posle njih na red za novu “helikopter turu” dolaze mladi, njih preko milion od 16 do 29 godina, koji će početkom juna dobiti po 100 evra.
Propadanje ribnjaka
Domaće ribe sve manje, uvoz sve veći
foto: attila balazs…
foto: attila balazs
U Srbiji se godišnje pojede između 35 i 50 hiljada tona ribljeg mesa i po toj potrošnji smo na dnu evropske lestvice, sa oko šest kilograma po glavi stanovnika (prvi smo samo po potrošnji ribe u jednom danu, 19. decembra, na Svetog Nikolu), ali i to malo što pojedemo uglavnom uvozimo.
U poslednjoj deceniji iz domaćih ribnjaka stiže sve manje ribe u prodavnice i podaci govore da je proizvodnja za to vreme prepolovljena. Istovremeno, uvoz drastično raste i godišnje izdvajamo oko 100 miliona evra za ribu i riblje konzerve iz Tajlanda, Hrvatske, Španije, Vijetnama…
U Srbiji je registrovano 149 ribnjaka, pretežno u Vojvodini, uglavnom šaranskih (77) i pastrmskih (68), a oni su u 2021. godini isporučili oko 12 hiljada tona, za 30 odsto manje nego godinu dana ranije. Zabrinjava i podatak da je površina pod ribnjacima u poslednjoj deceniji svedena sa 15 hiljada na oko 5 hiljada hektara.
Stručnjaci koji su govorili za “Večernje novosti” ističu da su subvencije za ribarstvo simbolične i ne isplaćuju se redovno, kao i da je za veću potrošnju potrebno urediti tržište i bolje organizovati proizvođače.
“Niko, nažalost, nije bio mnogo zainteresovan za ovaj posao. Ovde postoji veliko nerazumevanje. U Srbiji, u nadležnim institucijama, niko nije zadužen za ribarstvo, iako je proizvodnja ribe u kontrolisanim uslovima svetska tendencija”, požalio se Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka “Kapetanski rit”.
Naprednjačke “navijačke strasti”
Svima poznata N. N. lica
Pred disciplinskim organima Fudbalskog saveza Vojvodine u toku je postupak protiv OFK Kikinde zbog teškog incidenta tokom utakmice sa Dinamom iz Pančeva na Gradskom stadionu u Kikindi, a po svemu sudeći kikindski klub će biti novčano kažnjen.
U zapisniku sačinjenom nakon utakmice navodi se da su “za vreme igre u ograđeni deo terena ušla N. N. lica i psovala, vređala, pretila i pljuvala službena lica”, u prevodu sudije, na prvom mestu glavnog – Davida Đumića iz Bačke Topole, a kako pišu “Kikindske”, u FSV kažu da će ovih dana Disciplinska komisija doneti odluku o kažnjavanju kluba na osnovu postupka koji vodi disciplinski sudija Srpske lige – grupa “Vojvodina” Miroslav Pupac.
foto: kikindske…
foto: kikindske
A kako je u zapisniku navedeno da su sudije napala N. N. lica, nijedan pojedinac neće odgovarati ni pred fudbalskim, a ni pred državnim organima, iako su službena lica verovatno znala ko su “lica” koja su ih napala, a onih oko 200 prisutnih gledalaca zasigurno, pošto se radi o poznatim javnim funkcionerima.
Jedan je narodni poslanik u Skupštini Srbije, drugi gradonačelnik Kikinde, a obojica znameniti članovi vladajuće Srpske napredne stranke – Milenko Jovanov i Nikola Lukač.
Oni su, kako pišu “Kikindske”, iz lože zapadne tribine sišli u ograđeni deo terena, i nezadovoljni suđenjem i rezultatom (domaćini su na kraju izgubili sa 1:0) obrušili se na sudiju Đumića i njegove pomoćnike Dejana Radišića iz Zrenjanina, Nikolu Grujića i Dejana Petrovića iz Vršca, a nemilom događaju je svedočio i delegat Uroš Subotić iz Inđije. Incident je trajao nekoliko minuta, uz bujicu psovki i pretnji iz usta naprednjačkih moćnika, a jedan od njih je i pljunuo glavnog sudiju i kasnije naskakao na ogradu.
Ipak, iz razloga koji se mogu naslutiti, delegat i sudije su u zapisniku agresivne funkcionere vlasti podveli pod – N. N. lica.
Istorijski skor u NBA
Novi rekordi Džokera
Nakon što je prošle godine proglašen za najkorisnijeg igrača sezone (MVP) i postao treći Evropljanin sa tom titulom u NBA, pored Dirka Novickog i Janisa Adetokumpa, Nikola Jokić je u dresu Denver Nagetsa i u aktuelnoj sezoni nastavio da pruža sjajne partije i obara rekorde najjače košarkaške lige na svetu.
Foto: Jeff Chiu…
U utakmici sa Memfisom protekle nedelje postigao je 35 poena, ubeležio 16 skokova i šest asistencija, i postao prvi igrač u istoriji NBA lige sa barem 2000 poena, 1000 skokova i 500 asistencija u sezoni.
Do rekorda je došao povređen, jer je u prvoj četvrtini dobio udarac laktom u glavu pa je morao na brzo ušivanje, i do kraja utakmice je igrao sa crvenom trakom oko glave.
Jokić je po svim pokazateljima i u ovoj sezoni najbliži MVP tituli, na primer prestigao je legendarnog Majkla Džordana u “plus/minus faktoru” (dati i primljeni koševi ekipe dok je određeni igrač na terenu) i ima prosečnih plus 15 u tekućoj sezoni.
“Ima drugih velikih igrača, ne kažem da ih nema. Ali ono što je Nikola uradio ove godine, uz sve što je prošao sa svojim timom, zaista je neverovatno. Bio je dobar prošle sezone, ove je još bolji”, izjavio je trener Nagetsa Majk Maloun.
Popularni Džoker je trenutno šesti strelac lige (27,1 poen po meču), drugi po skokovima (13,8), osmi po asistencijama (8,3) i osmi po procentu ukupnog šuta iz igre (59 odsto).
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ljudi se osvešćuju, ohrabruju i udružuju. Tako ujedinjeni možemo sve. Ceo ovaj proces je značajno lekovit za celo društvo, sada svi učimo šta možemo zajedno kada su nam iste bazične vrednosti. Mislim da su i studenti mnogo toga naučili, dosta su iskustveno osetili i na svojoj koži, a, iskreno, i mi “stariji” učimo od njih. Za razliku od mnogih, mislim da je dobro što sve ovo duže traje, jer bi nagle, brže promene verovatno bile i kratkotrajne
Vladajuća partija je kampanju u Zaječaru i Kosjeriću vodila kao u centru Beograda – pravila je mala naselja od šatora, pekla prasiće i jariće, mesila hlebove, točila rakiju i sokove i delila dnevnice. Vučić je kampanju pretvorio u proizvodnu delatnost gde postoji tačna računica koliko “košta” glas, a kako je u mogućnosti da sam određuje način na koji će se trošiti javni novac, bukvalno mu ništa nije skupo. Protiv ovoga stoje građani koji su odlučili da se ne boje, da prihvate socijalni rizik, neki i po cenu da izgube posao. Da li na ova dva mala ogledna polja može da se vidi promena o kojoj se govori i u koju se veruje
Studenti su, kada su izašli sa objedinjujućim, za neke dugo očekivanim zahtevom za vanrednim parlamentarnim izborima – pogodili u metu. Ovaj zahtev je očigledno za naprednjake preveliki izazov, oni i njihovi partneri ne znaju šta bi sa tim, što se najviše vidi po njihovim konfuznim izjavama – tipa: može da bude, ali ne mora da znači, samo da tetki odnesem lek pa ću razmisliti. Pogodili su studenti Vučića i tamo gde ga najviše boli, i to dvared uzastopno: prvo tvrdnjom da je “nenadležna institucija”, a sada i da je postao “kukavica”. Ne sme da raspiše izbore, kojima svako malo preti već 13 godina i koje raspisuje kad mu se ćefne, uvek siguran u pobedu
Presek nedelje je sledeći: imamo nadvlačenje dveju suprotstavljenih struja. Jedna želi da se oslobodi talačke krize u kojoj je drži druga. Prva strana želi izbore. Druga nikome ne ostavlja izbor. Suština je u razlici: vladajuća klika želi da sve ostane isto, a građani – da sve bude drugačije. U tom smislu, studenti i građani su na neki način već pobedili: više ništa nije isto i nikada neće biti isto
Izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije
Dok se čuo huk pobunjenih ljudi sa ulice, nestali su bahatost i bezobrazluk naprednjačkih zastupnika, a kad je buka prošla – nastavili su po starom. Naše pretnje da ćemo izaći iz procesa, a i ni naše žalbe domaćoj javnosti i međunarodnim posmatračima, ne utiču mnogo na naprednjačku mašineriju da posustane u lažima i prevarama, i zato se rešenje za vraćanje ponovljenog procesa u zakonske okvire samo nameće: da se studenti i pobunjeni građani ponovo vrate tamo gde će ih čuti i vlast i Evropa
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
