Nedelja

Za i protiv “Novog Sada na vodi”

Dimne bombe i mutni poslovi

Novosadska vlast zaokružuje dugogodišnje zakonske pripreme za početak izgradnje novog naselja nadomak centra grada, a nauštrb zelene oaze na Dunavu. To je podiglo tenzije do usijanja i kulminiralo prekidom sednice Komisije za planove, u vezi sa Nacrtom Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada.

Aktivisti Omladinske studentske asocijacije (OSA), predvođeni Brajanom Brkovićem, bacili su dve dimne bombe i razvili transparent “GUP je glup”, a pre toga su brojni građani i aktivisti drugih organizacija, koji su ispunili salu u Skupštini grada, tražili od članova Komisije da pokažu svoje licence i da se izjasne o vezama sa kompanijom Galens, investitorom budućeg “grada u gradu”.

Vlasnik Galensa Nebojša Petrić blizak je naprednjačkoj vlasti, i nakon što je kupio staro brodogradilište pojavili su se gradski planovi za pretvaranje šireg prostora oko brodogradilišta u stambeno-poslovni kompleks. Zato već tri godine nevladine organizacije, opozicione partije i mnogi pojedinci organizuju proteste, akcije i tribine, upozoravajući da će novi projekat gradske vlasti i njenog pouzdanog partnera urbanistički unakaziti grad, učiniti ga nebezbednijim od velike reke i uništiti brojne zaštićene životinjske i biljne vrste u rukavcima Dunava. Kako ističu aktivisti, ali i brojni stručnjaci, projekat kolokvijalnog naziva “Novi Sad na vodi” podrazumeva izgradnju ogromnog stambeno-poslovnog kompleksa na obali Dunava, na potezu Šodroš – Brodogradilište – Ribarsko ostrvo – Kamenička ada. Da bi se povećala površina građevinskog zemljišta na 165 hektara, gradska vlast planira da na tom potezu odbranu od reke (dolmu/nasip) izmesti za 500 metara i čak uđe u korito Dunava.

Svi ti protesti, leci i akcije nisu poljuljali gradonačelnika Miloša Vučevića i druge naprednjačke funkcionere u njihovom naumu, pa je nedavno usvojen Nacrt GUP-a. Na sednici koja je prekinuta trebalo je da se predstavi taj dokument, kao i da Komisija odgovori na skoro 13.000 primedbi koje su građani podneli.

Gradonačelnik Vučević je o incidentu rekao da “desetoro ekstremnih levičara deluju slično fašistima” i da “svojim bezumljem i mržnjom brukaju Evropsku prestonicu kulture”, tabloidi su Brkovića uporedili sa Aljbinom Kurtijem jer je ovaj svojevremeno kao opozicionar bacao suzavac u kosovskom parlamentu, a reagovala je i premijerka Ana Brnabić, napisavši na Tviteru da je “pored revanšizma i rušenja, predstavljena još jedna tačka iz plana, programa i vizije za budućnost Srbije koju nudi opozicija oko Ðilasa”.

Poslednje vesti kažu da je policija privela Brkovića i još dvojicu aktivista OSA, zbog remećenja javnog reda i mira.

Decenija vlasti

Savet REM-a na vanrednom zadatku

foto: milica vučković / fonet

Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) vanredno je zasedao 1. marta, i većinom glasova usvojio zaključke Službe za nadzor i analizu da je kablovska televizija N1 u petodelnoj seriji “Decenija vlasti” učinila “više povreda odredbi koje uređuju ponašanje medija”.

“Vrednosna opredeljenost sadržaja u odnosu na Aleksandra Vučića, izrazito je nepovoljna i obeležena je političkom netrpeljivošću”, serijal se “u celini sastoji od političkih i moralnih diskvalifikacija, čemu je prilagođen i izbor sagovornika u emisiji”, konstatuje Savet REM-a.

U redakciji N1 smatraju da nije prekršen nijedan medijski propis ili primenjivi kodeks i naglašavaju da “izborne kampanje ne mogu biti izgovor za prekid bavljenja novinarstvom”, dok Rade Veljanovski, predsedavajući Privremenog tela za praćenje medija u izbornoj kampanji (tzv. Mali REM), ističe da se na tom telu razgovaralo o filmu “Meta porodica”, emitovanom na Televiziji Pink, i dok se čekalo da stručne službe REM-a prikupe podatke o tome na kojima se sve regionalnim i lokalnim televizijama film prikazivao, Savet je, kako kaže Veljanovski, mimo dogovora sa Privremenim telom izašao sa saopštenjem o serijalu “Decenija vlasti”.

Za novinarku i dugogodišnju članicu Komisije za žalbe Saveta za štampu, Tamaru Skrozzu, ovakva odluka REM-a nije nikakvo iznenađenje. “U opis posla Saveta već godinama spada da prigodno žmuri na spotove koji dovedu do nečijeg ubistva, na dokumentarce, priloge i montaže kojima je jedini cilj pokušaj diskvalifikacije političkih neistomišljenika, a da je više nego budan pred svakim antirežimskim šumom”, piše Skrozza u autorskom tekstu na portalu Cenzolovka.

Učenička postignuća

Zebnja od novog PISA testiranja

U 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola, oko 7600 petnaestogodišnjaka rešavaće u narednih mesec i po dana PISA zadatke u najnovijem ciklusu međunarodnog programa procene učeničkih postignuća, čiji će rezultati biti objavljeni početkom decembra 2023. godine.

PISA program je najveće evaluativno istraživanje u oblasti obrazovanja, realizuje ga od 2000. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u trogodišnjim ciklusima, a u ovogodišnjem testira učenike iz 85 zemalja. Ocenjuje se znanje iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, a uključen je i upitnik o porodičnoj situaciji i sociokulturnom položaju učenika, kao i o njihovoj percepciji škole.

U svim dosadašnjim testiranjima, postignuća učenika iz naše zemlje bila su ispod međunarodnog proseka, pa je 2018. utvrđeno da svaki treći učenik u svojoj 15. godini nije dostigao prag funkcionalne pismenosti, i da u proseku naši učenici zaostaju za vršnjacima više od jedne školske godine.

Zato mnogi sa zebnjom očekuju nove rezultate.

Eksperiment u Požarevcu

Škola bez mobilnih telefona

Na predlog Saveta roditelja, u požarevačkoj Osnovnoj školi “Dositej Obradović” doneta je odluka da mobilni telefoni učenika tokom smene, pa i za vreme odmora, budu zaključani u ormarima.

Po proceduri, nastavnik koji ima prvi čas u odeljenju starijih razreda biće u obavezi da zaključava telefone i ključ odlaže u zbornicu, a nastavnik koji ima poslednji čas u odeljenju otključaće ormar i učenicima vratiti aparate.

“Moramo da ih naučimo da više razgovaraju i da se više druže. Teže će biti sa starijim osnovcima koji su više navikli na telefone. Zato planiramo da uvedemo kutak za učenike i da u školu vratimo neke društvene igre”, rekla je direktorka škole Ivana Joksimović, i dodala da će se do kraja školske godine videti da li ovakva mera može da zaživi.

Saopštenja Zvezde i Zvezdana

Piksi “grobar” i druge bajke

fotografije: tanjug

Nakon što je Partizan u poslednjem kolu Super lige Srbije slavio u Subotici u finišu susreta, nakon gola postignutog sa penala, uprava Crvene zvezde izdala je dva saopštenja u dva dana, u kojima u prvom redu optužuje selektora A reprezentacije Dragana Stojkovića da – “otima titulu Zvezdi”.

Rukovodstvo Zvezde navodi da je glavni sudija utakmice Spartak–Partizan dosudio u 86. minutu penal na pritisak iz VAR sobe, dva minuta nakon što se navodni prekršaj u šesnaestercu desio.

“Sve podseća na 2017. godinu, kada nam je oteta titula na Voždovcu, samo je tada režiser bio tadašnji predsednik Slaviša Kokeza, a danas je to neformalni predsednik saveza Dragan Stojković”, ističu u Zvezdi a u stilu mnogih javnih nastupa direktora kluba Zvezdana Terzića, dok u drugom saopštenju zahtevaju od Fudbalskog saveza da sve utakmice plej-ofa koje igraju Zvezda i Partizan sude inostrane sudije.

Bivši predsednik FSS-a i dugogodišnji član Uprave Zvezde, Slaviša Kokeza, nije se oglašavao, u skladu sa “tihovanjem” kojem se prepustio nakon što je prošle godine smenjen sa funkcije i od partijskih kolega iz SNS-a optužen za kriminal i kovanje zavere protiv predsednika Srbije, a ni Piksi, dugogodišnji kapiten i peta “Zvezdina zvezda”, nije za sada odgovarao na prozivke da radi za “grobare”.

Atletski podvig

Pao pravi svetski rekord u Srbiji

foto: miloš milivojević / tanjug

Poslednjih godina slušamo o raznim svetskim i evropskim rekordima koji se postižu na raznim poljima u našoj zemlji, a koji su teško dokazivi, ali jedan svetski rekord oboren prošlog vikenda u Beogradu je pravi i za svako divljenje.

Naime, na dvoranskom mitingu u Štark Areni, Šveđanin Armand Duplantis preskočio je motkom letvicu na visini 6 metara i 19 centimetara i tako za centimetar popravio svoj i svetski rekord.

Svetska atletska federacija od 2000. godine stavlja u istu ravan rekorde u zatvorenom i na otvorenom, iako su u dvorani bolji uslovi jer nema uticaja vetra na konstrukciju i letvicu, ali Duplantis drži rekorde na oba polja. Pre dve godine je na stadionu u Rimu srušio 26 godina star rekord Ukrajinca Sergeja Bubke, skočivši za centimetar više – 6,15, a malo ranije iste godine je oborio dvoranski rekord Francuza Renoa Lavilenija, povećavši ga sa 6,16 na 6,17 centimetara, a potom i na 6,18.

Za desetak dana u Beogradu se održava Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici, a neverovatni Šveđanin poručuje da će ići na novi rekord od 6,20 centimetara.