foto: printscreen
Za i protiv “Novog Sada na vodi”
Novosadska vlast zaokružuje dugogodišnje zakonske pripreme za početak izgradnje novog naselja nadomak centra grada, a nauštrb zelene oaze na Dunavu. To je podiglo tenzije do usijanja i kulminiralo prekidom sednice Komisije za planove, u vezi sa Nacrtom Generalnog urbanističkog plana (GUP) Novog Sada.
Aktivisti Omladinske studentske asocijacije (OSA), predvođeni Brajanom Brkovićem, bacili su dve dimne bombe i razvili transparent “GUP je glup”, a pre toga su brojni građani i aktivisti drugih organizacija, koji su ispunili salu u Skupštini grada, tražili od članova Komisije da pokažu svoje licence i da se izjasne o vezama sa kompanijom Galens, investitorom budućeg “grada u gradu”.
Vlasnik Galensa Nebojša Petrić blizak je naprednjačkoj vlasti, i nakon što je kupio staro brodogradilište pojavili su se gradski planovi za pretvaranje šireg prostora oko brodogradilišta u stambeno-poslovni kompleks. Zato već tri godine nevladine organizacije, opozicione partije i mnogi pojedinci organizuju proteste, akcije i tribine, upozoravajući da će novi projekat gradske vlasti i njenog pouzdanog partnera urbanistički unakaziti grad, učiniti ga nebezbednijim od velike reke i uništiti brojne zaštićene životinjske i biljne vrste u rukavcima Dunava. Kako ističu aktivisti, ali i brojni stručnjaci, projekat kolokvijalnog naziva “Novi Sad na vodi” podrazumeva izgradnju ogromnog stambeno-poslovnog kompleksa na obali Dunava, na potezu Šodroš – Brodogradilište – Ribarsko ostrvo – Kamenička ada. Da bi se povećala površina građevinskog zemljišta na 165 hektara, gradska vlast planira da na tom potezu odbranu od reke (dolmu/nasip) izmesti za 500 metara i čak uđe u korito Dunava.
Svi ti protesti, leci i akcije nisu poljuljali gradonačelnika Miloša Vučevića i druge naprednjačke funkcionere u njihovom naumu, pa je nedavno usvojen Nacrt GUP-a. Na sednici koja je prekinuta trebalo je da se predstavi taj dokument, kao i da Komisija odgovori na skoro 13.000 primedbi koje su građani podneli.
Gradonačelnik Vučević je o incidentu rekao da “desetoro ekstremnih levičara deluju slično fašistima” i da “svojim bezumljem i mržnjom brukaju Evropsku prestonicu kulture”, tabloidi su Brkovića uporedili sa Aljbinom Kurtijem jer je ovaj svojevremeno kao opozicionar bacao suzavac u kosovskom parlamentu, a reagovala je i premijerka Ana Brnabić, napisavši na Tviteru da je “pored revanšizma i rušenja, predstavljena još jedna tačka iz plana, programa i vizije za budućnost Srbije koju nudi opozicija oko Ðilasa”.
Poslednje vesti kažu da je policija privela Brkovića i još dvojicu aktivista OSA, zbog remećenja javnog reda i mira.
Decenija vlasti
Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) vanredno je zasedao 1. marta, i većinom glasova usvojio zaključke Službe za nadzor i analizu da je kablovska televizija N1 u petodelnoj seriji “Decenija vlasti” učinila “više povreda odredbi koje uređuju ponašanje medija”.
“Vrednosna opredeljenost sadržaja u odnosu na Aleksandra Vučića, izrazito je nepovoljna i obeležena je političkom netrpeljivošću”, serijal se “u celini sastoji od političkih i moralnih diskvalifikacija, čemu je prilagođen i izbor sagovornika u emisiji”, konstatuje Savet REM-a.
U redakciji N1 smatraju da nije prekršen nijedan medijski propis ili primenjivi kodeks i naglašavaju da “izborne kampanje ne mogu biti izgovor za prekid bavljenja novinarstvom”, dok Rade Veljanovski, predsedavajući Privremenog tela za praćenje medija u izbornoj kampanji (tzv. Mali REM), ističe da se na tom telu razgovaralo o filmu “Meta porodica”, emitovanom na Televiziji Pink, i dok se čekalo da stručne službe REM-a prikupe podatke o tome na kojima se sve regionalnim i lokalnim televizijama film prikazivao, Savet je, kako kaže Veljanovski, mimo dogovora sa Privremenim telom izašao sa saopštenjem o serijalu “Decenija vlasti”.
Za novinarku i dugogodišnju članicu Komisije za žalbe Saveta za štampu, Tamaru Skrozzu, ovakva odluka REM-a nije nikakvo iznenađenje. “U opis posla Saveta već godinama spada da prigodno žmuri na spotove koji dovedu do nečijeg ubistva, na dokumentarce, priloge i montaže kojima je jedini cilj pokušaj diskvalifikacije političkih neistomišljenika, a da je više nego budan pred svakim antirežimskim šumom”, piše Skrozza u autorskom tekstu na portalu Cenzolovka.
Učenička postignuća
U 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola, oko 7600 petnaestogodišnjaka rešavaće u narednih mesec i po dana PISA zadatke u najnovijem ciklusu međunarodnog programa procene učeničkih postignuća, čiji će rezultati biti objavljeni početkom decembra 2023. godine.
PISA program je najveće evaluativno istraživanje u oblasti obrazovanja, realizuje ga od 2000. godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u trogodišnjim ciklusima, a u ovogodišnjem testira učenike iz 85 zemalja. Ocenjuje se znanje iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, a uključen je i upitnik o porodičnoj situaciji i sociokulturnom položaju učenika, kao i o njihovoj percepciji škole.
U svim dosadašnjim testiranjima, postignuća učenika iz naše zemlje bila su ispod međunarodnog proseka, pa je 2018. utvrđeno da svaki treći učenik u svojoj 15. godini nije dostigao prag funkcionalne pismenosti, i da u proseku naši učenici zaostaju za vršnjacima više od jedne školske godine.
Zato mnogi sa zebnjom očekuju nove rezultate.
Eksperiment u Požarevcu
Na predlog Saveta roditelja, u požarevačkoj Osnovnoj školi “Dositej Obradović” doneta je odluka da mobilni telefoni učenika tokom smene, pa i za vreme odmora, budu zaključani u ormarima.
Po proceduri, nastavnik koji ima prvi čas u odeljenju starijih razreda biće u obavezi da zaključava telefone i ključ odlaže u zbornicu, a nastavnik koji ima poslednji čas u odeljenju otključaće ormar i učenicima vratiti aparate.
“Moramo da ih naučimo da više razgovaraju i da se više druže. Teže će biti sa starijim osnovcima koji su više navikli na telefone. Zato planiramo da uvedemo kutak za učenike i da u školu vratimo neke društvene igre”, rekla je direktorka škole Ivana Joksimović, i dodala da će se do kraja školske godine videti da li ovakva mera može da zaživi.
Saopštenja Zvezde i Zvezdana
Nakon što je Partizan u poslednjem kolu Super lige Srbije slavio u Subotici u finišu susreta, nakon gola postignutog sa penala, uprava Crvene zvezde izdala je dva saopštenja u dva dana, u kojima u prvom redu optužuje selektora A reprezentacije Dragana Stojkovića da – “otima titulu Zvezdi”.
Rukovodstvo Zvezde navodi da je glavni sudija utakmice Spartak–Partizan dosudio u 86. minutu penal na pritisak iz VAR sobe, dva minuta nakon što se navodni prekršaj u šesnaestercu desio.
“Sve podseća na 2017. godinu, kada nam je oteta titula na Voždovcu, samo je tada režiser bio tadašnji predsednik Slaviša Kokeza, a danas je to neformalni predsednik saveza Dragan Stojković”, ističu u Zvezdi a u stilu mnogih javnih nastupa direktora kluba Zvezdana Terzića, dok u drugom saopštenju zahtevaju od Fudbalskog saveza da sve utakmice plej-ofa koje igraju Zvezda i Partizan sude inostrane sudije.
Bivši predsednik FSS-a i dugogodišnji član Uprave Zvezde, Slaviša Kokeza, nije se oglašavao, u skladu sa “tihovanjem” kojem se prepustio nakon što je prošle godine smenjen sa funkcije i od partijskih kolega iz SNS-a optužen za kriminal i kovanje zavere protiv predsednika Srbije, a ni Piksi, dugogodišnji kapiten i peta “Zvezdina zvezda”, nije za sada odgovarao na prozivke da radi za “grobare”.
Atletski podvig
Poslednjih godina slušamo o raznim svetskim i evropskim rekordima koji se postižu na raznim poljima u našoj zemlji, a koji su teško dokazivi, ali jedan svetski rekord oboren prošlog vikenda u Beogradu je pravi i za svako divljenje.
Naime, na dvoranskom mitingu u Štark Areni, Šveđanin Armand Duplantis preskočio je motkom letvicu na visini 6 metara i 19 centimetara i tako za centimetar popravio svoj i svetski rekord.
Svetska atletska federacija od 2000. godine stavlja u istu ravan rekorde u zatvorenom i na otvorenom, iako su u dvorani bolji uslovi jer nema uticaja vetra na konstrukciju i letvicu, ali Duplantis drži rekorde na oba polja. Pre dve godine je na stadionu u Rimu srušio 26 godina star rekord Ukrajinca Sergeja Bubke, skočivši za centimetar više – 6,15, a malo ranije iste godine je oborio dvoranski rekord Francuza Renoa Lavilenija, povećavši ga sa 6,16 na 6,17 centimetara, a potom i na 6,18.
Za desetak dana u Beogradu se održava Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici, a neverovatni Šveđanin poručuje da će ići na novi rekord od 6,20 centimetara.
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Ako dozvolimo da ova studentska pobuna pojede svoju decu, treba da se zavučemo u pacovsku rupu i više nikada iz nje ne izađemo
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
