foto: ap photo
Ruske marševske kolone postale su preduge, a Ukrajinci su uspeli da organizuju odbranu. Ako ruska vojska ne želi da se zaglavi mora u nekom prihvatljivom roku da izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusija ući sa mobilizacijom
Ruska vojska imala je naređenje da krene pravo putevima i da brzim prodorima, prihvatajući visokorizičnu borbu u susretu, dospe duboko kroz ukrajinsku odbranu. Sasvim izvesno, to je bio početni scenario dokumentovan snimcima mobilnih telefona građana. Tenkovi i borbena vozila pešadije iz Belorusije i sa Krima krenuli su preko granice ka Kijevu na severu i Hersonu na jugu, prvog dana invazije iskrcan je desant veličine bataljona na aerodrom Gostomelj kod Kijeva.
PRIPREMA I ORGANIZACIJA
Ruske jedinice određene za invaziju koncentrisane su u blizini Ukrajine postepeno tokom više meseci. Zvanično premeštanje snaga iz dubine Rusije u Belorusiju legendirano je održavanjem zajedničke vežbe. U skladu sa savremenom praksom ruske vojske, organizovane su bataljonske borbene grupe (BBG) iz sastava brigada i pukova sa čitavog prostora države uključujući zabačene garnizone dalekog istoka.
Svaki od tih taktičkih združenih sastava najčešće ima bataljon profesionalnih vojnika angažovanih po ugovoru (kontraktu) i zato su u slengu poznati kao “kontraktnici”. Ostali bataljoni su popunjeni vojnicima na obaveznom služenju vojnog roka ili su rezervne jedinice u koje se u ratu pozivaju rezervisti. Moskva se u formiranju privremenih sastava BBG oslonila na kontraktnike i zvanično negira da su u rat poslani regruti.
Bataljon koji je osnova za BBG prima pod svoju komandnu u privremeni namenski sastav ojačanja iz ostalih jedinica brigade/puka prema proceni konkretnih potreba zadatka. U osnovni BBG čine tenkovska četa, zatim tri mehanizovane čete sa borbenim vozilima guseničarima BMP-3 ili BMP-2 ili alternativno točkašima porodice BTR-80, protivtenkovska četa i snažna artiljerijska podrška od najčešće jedne ili dve baterije haubica i jedne baterije višecevnih lansera raketa. Snimci iz Ukrajine pokazuju snažno prisustvo PVO kratkog dometa, što ukazuje da su u BBG uvrštene i brigadne/pukovske baterije jer se cenilo da prevlast u vazdušnom prostoru neće biti potpuna, odnosno da se mogu očekivati i naleti ukrajinske avijacije i dronova.
Za prodore po glavnim pravcima angažovane su elitne jedinice uključujući vazdušno-desantnu vojsku. Iza prvog ešalona planirano je uvođenje Rosgvardije, snaga koje su ekvivalent naše Žandarmerije i zadužene su za obezbeđenje zauzete teritorije i zaštitu komunikacija i javne infrastrukture.
ODLUČNO I BRZO – DO DALJEG
Invazija je pokrenuta kako se to uvek radi na širokom frontu, sa namerom da se radi odlučno i brzo. Zato je prethodno omekšavanje odbrane ukrajinske odbrane bilo kratko i svedeno na dejstvo avijacije, krstarećih i balističkih raketa primarno po delovima sistema protivvazdušne odbrane – radarskim osmatračkim stanicama, komandnim mestima, položajima raketnih jedinica PVO velikog dometa kao što su sistem S-300 i aerodromskoj infrastrukturi.
Nevidljivi front obaveštajne pripreme i subverzivzije verovatno je bio vrlo važan, ali o tome nema detaljnijih informacija. Sasvim sigurno Rusi su koristili umreženost ljudi kao priliku da stvore snažne obaveštajne saradničke mreže i potencijalno nosioce subverzivnih aktivnosti. Možda se u preteranom očekivanju od efikasnosti kombinacije političke propagande i subverzije previše očekivalo i zato se smelo ušlo duž puteva duboko u Ukrajinu sa očigledno nezaštićenim bokovima.
Ruske jedinice su odlazile daleko od početnih pozicija, ali cena je bila izloženost pozadine, i ukrajinske jedinice, konsolidovane nakon prvog šoka, uvedene su u borbe u kojima je puno ruske tehnike uništeno na maršu.
Ukrajinci su posebno loše prošli na jugu, odakle je glavnina njihovih snaga izmeštena na istok gde su u luku oko Donbasa držale Ruse u poluokruženju. Krimska grupacija ruske vojske prodrla je duboko na sever i na istok duž Azovskog mora i do 1. marta približila se glavnom ukrajinskom uporištu Marijupolju.
Na severu i severoistoku primetno je da se, uz izuzetak Kijeva, ruska vojska trudi da zaobiđe naselja i da ide pravo glavnim putevima prema mestima koja su zacrtana pre početka invazije. Zaobiđeni su Harkov u kojem se vode borbe i Sumi. Front je nastavio dalje na zapad.
Može da se stekne utisak na osnovu kretanja tih BBG da je cilj izaći na reku Dnjepar koja Ukrajinu deli od Kijeva na severu kod Hersona i na jugu gde počinje ušće reke.
Osnovna zamisao pod pretpostavkom da će ukrajinska odbrana da se savlada u nekoliko dana bez previše gubitaka je čitljiva – odseći istok Ukrajine sa znatnim udelom ruske populacije od ostatka države i glavninu snaga ukrajinske vojske okružiti i uništiti.
Tradicionalno, Rusi to zovu kotlom jer se okružene snage na nekom ograničenom prostoru nalaze u bezizlaznoj situaciju i polako se “krčkaju” do konačnog sloma.
“SVE PO PLANU”
Brzina je na prvom mestu u realizaciji vrlo ambiciozno postavljenih zadataka za rusku vojsku i pretpostavka da se ukrajinska odbrana delom neće snaći i da će kombinacija obaveštajnih prodora u njihove redove i obeshrabrenost dovesti do rasula. Ukrajinci su ili loše procenili ili su vešto obmanuti, i nagurali su previše snaga na istok i ostavili slab trbuh i nejak sever izložen ruskim BBG čija koncentracija nije bila posebno prikrivena. Jednostavno, na TV-u se videlo gde su i pripreme za invaziju na Ukrajinu – bile su jasne kao nikada u ranijim ratovima – jer su mediji i komercijalni sateliti pokazivali snimke razmeštaja tenkova i borbene tehnike.
Nekoliko dana pred invaziju na ruska vozila postavljene su ratne oznake, bele pruge najčešće ručno nanesene u obliku slova Z i V itd. Vojnici su počeli da nose raznobojne trake za brzo prepoznavanje. To su bile sasvim jasne poruke da se ide u rat i krenulo se – ruske snage su u početnim dejstvima došle do Kijeva, a strani mediji crtali su na kartama šta su zauzeli. Ali uz jednu ozbiljnu grešku – najisturenije tačke povezivali su kao da je reč o celini prostora pod kontrolom ruske vojske, iako se radi o izduženim uskim pravcima u realnosti.
Početna sreća potrajala je kratko jer su marševske kolone postale preduge, Ukrajinci su organizovali kakvu-takvu odbranu i stanovništvo nije masovno stalo na stranu ruske vojske. Ne znamo šta su planeri invazije očekivali, ali na snimcima sa terena se vidi usmerena nezainteresovanost civila.
Rusija nije pokrenula psihološko-propagandne aktivnosti koje su bile očekivane, prepustivši jednostavno teren potpuno Ukrajincima, koji su svetske društvene mreže brzo popunili snimcima, raznim informacijama uključujući mnogo propagandnih obmana i otvorenih laži. Rusko ministarstvo odbrane suočeno sa gubicima još odlučnije se zatvorilo, cenzurisani su mediji koji publikuju nemotivacione informacije, a zvaničnih izveštaja nema osim arogantnog birokratskog stava da “sve ide po planu”.
A ŠTA NIJE PO PLANU
Da ne ide baš sve po planu potvrdilo se četvrtog ratnog dana kada su ruski avioni počeli da bombarduju naseljena mesta sa klasičnim avio-bombama mase 500 kg i 250 kg. U stvari, skromne rezerve vođenih raketa i bombi možda su i razlog za puno manje učešće ruske avijacije u borbenim dejstvima u odnosu na očekivano.
U Siriji je utrošen deo zaliha, a sada za rat u Ukrajini stokovi su puni nevođenih sredstava čija primena može da stvori strašne političke probleme jer je gotovo neizbežno stradanje civila.
Pilotima obe strane nije lako jer na njih puca svako. Do sada snimci sa terena pokazali su da se olako otvara vatra na sve što leti i da se ne prepoznaje pripadnost aviona kada se nađe u nišanu. Već sada može da se ustvrdi da će rat u Ukrajini uzeti neobično veliki broj žrtava od prijateljske vatre zbog dinamike dejstava, izmešanosti snaga u urbanim sredinama i bliskosti vojski koje koriste ponekad istu ili sličnu tehniku.
Neki od prvih snimaka iz rata pokazali su brutalnost rata u kojem su vojnici pucali na ranjenike i onda shvatili da su to njihovi. To su zabeležili civili iz stambenih zgrada u Kijevu kada su Ukrajinci otvorili vatru po svojoj jedinici PVO sa samohodnim lanserima Strela-10M i kamionima sa utovarnim protivavionskim oruđima 23 mm.
Početni dani svakoga od nas koji pamti građanski rat 1991. snažno podsećaju na Istočnu Slavoniju, na kolone tenkova i borbenih vozila pešadije koje su olako ušle u zasede i zatim je sledilo pretvaranje brze ofanzive u gotovo pozicioni rat sa postepenim zauzimanjem Vukovara po cenu rušenja svake kuće. Ako se ne desi dramski obrt, na istoku će se slično desiti. Preduslov za to je da ruska vojska u nekom prihvatljivom roku uz kontrolisane gubitke izađe na levu obalu Dnjepra, zauzme Kijev i obrazuje novu prorusku vlast. Zato će u drugu nedelju rata Rusi ući sa pojačanjima, sa jedinicama za kontrolu terena uključujući Rosgvardiju i neizbežno će morati da se osloni i na bataljone rezervista.
Premijer je saopštio da podnosi ostavku jer je čuo šta se te noći dogodilo u Novom Sadu. Ne znamo da li bi iko u to mogao da poveruje, tim pre što će se docnije tokom dana pojaviti informacije o povezanosti napadača i vladajuće partije. A ponovilo se ono što smo videli već više puta: kad god Vučić, kao što je učinio na konferenciji za novinare u ponedeljak, garantuje bezbednost – neko nastrada
Ovo nije nikakva obojena, uvezena ili bilo kakva druga revolucija, nego autentična težnja studenata i građana Srbije da dođe do promena u našoj zemlji. Zato mislim da ne treba mnogo da se obaziremo na izjave stranih zvaničnika ni iz SAD ni iz Rusije. Mi imamo svoj autentičan i nacionalni cilj, a to je da opstanemo i da omogućimo normalan život
U nedelju i ponedeljak, 26. i 27. januara, održan je još jedan spektakularan protest (na slici) u organizaciji studenata – dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande, ključne beogradske saobraćajne petlje. Sve je delovalo kao da se sanja. Besprekorna organizacija, poruke na transparentima koje ćemo dugo pamtiti. Ovi protesti su drugačiji od svih ranijih antirežimskih i zbog beskrajne kreativnosti, duhovitosti, razgranate kulture bunta, koja svedoči o njegovoj velikoj životnoj snazi i mogućnosti da se pojačava. Pa dalje – građani su spremali studentima hranu, atmosfera je bila jako dobra, studenti su igrali basket, tenis, pridužili su se protestu i poljoprivrednici, bajkeri, taksisti
Sa megafona bruji glas koji ljubazno podseća okupljene da sakupljaju za sobom i ne ostavljaju smeće. Akcija čišćenja uskoro počinje i trajaće poslednja tri sata blokade. Polako se pakuju neki od transparenata, dok oni zakačeni na nadvožnjaku iznad autoputa ostaju kao podsetnik. A onda, studenti će se podeliti. Neko ide kući da se odmori, a neko – pravac na fakultet. Blokade se nastavljaju
Iako je skup u Jagodini bio pokušaj SNS-a da odgovori na organsko nezadovoljstvo koje mesecima bukti širom zemlje, slika predsednika Srbije kako vijori barjakom dok njegove pristalice odlaze izgledala je više kao poraz. Na koji način je režim do sada uspevao da izađe iz kriznih situacija? I kako ti mehanizmi deluju u ovim nedeljama
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Studenti su shvatili da se odvija borba za značenja, u kojoj se jedno ime ne pominje: ime diktatora. Jer, da se to ime pojavilo u njihovim zahtevima ono bi „pojelo“ same zahteve
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
