foto: rade prelić / tanjug
Opština Palilula
Nakon što je početkom juna 2020. uhapšen predsednik opštine Palilula i visokopozicionirani naprednjak Aleksandar Jovičić i uz njega šestoro opštinskih građevinskih inspektora, prošle sedmice lišeno je slobode 13 osumnjičenih – pomoćnik predsednika opštine Palilula Vojislav Ćirić (SNS), šestoro građevinskih inspektora i sedmoro investitora.
Proširenom optužnicom sada su obuhvaćeni Jovičić i 16 osoba. Terete se da su malverzacijama omogućili ilegalnu gradnju na teritoriji Palilule, a optuženi su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem i trgovine uticajem u pomaganju.
Kako je MUP saopštio, optuženi opštinski funkcioneri i inspektori unosili su neistinite podatke o objektima suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata, a Slobodan Pajić, samostalni odbornik u prošlom sazivu Skupštine opštine Palilula, tvrdi da su investitori isplaćivali na ruke Jovičiću i ekipi oko 30.000 evra po zgradi da bi mogli da grade mimo propisa. Inače, Jovičić je nakon mesec dana pritvora pušten da se brani sa slobode, a prilikom pretresa njegovog stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra, za koje on kaže da su lična ušteđevina i novac koji je dobio od svadbe pre nekoliko godina.
Ovaj član Predsedništva Srpske napredne stranke tereti se da je zloupotrebom položaja omogućio izgradnju objekata bez građevinske dozvole i da je za te “usluge” od investitora protivpravno prisvojio 28,8 miliona dinara.
Po svemu sudeći, Jovičić je žrtvovan pred izbore kako bi se u javnosti nastavila “borba Aleksandra Vučića protiv kriminala i korupcije”, a verovatno je odabran zbog bliskosti Nebojši Stefanoviću, takođe u nemilosti “vrha partije”.
Na osnovu ovog slučaja i dosadašnjeg rada policije i tužilaštva, nameće se utisak kako je Palilula usamljena beogradska zona mita i korupcije, omeđena visokim zidom, i da sličnih nepočinstava ni izbliza nema u drugim beogradskim opštinama poput Vračara, Starog grada i Savskog venca, gde se i više i skuplje gradi.
foto: m. milenkovićIn memoriam
Prošle subote nakon kraće bolesti preminuo je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije i poslanik u Skupštini Srbije.
Rođen je 1942. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Građevinskom fakultetu i potom gradio profesionalnu karijeru u ŽTP-u Beograd i Centru za istraživanje i projektovanje, a potom je krajem osamdesetih postao prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP. Od mladih dana je bio član Saveza komunista, a potom se svrstao među osnivače SPS-a 1990.
Široj javnosti postao je poznat nakon rata sa NATO-om, pošto je imenovan za direktora Direkcije za obnovu zemlji. Tada je postao novo zaštitno lice vlasti Slobodana Miloševića, neformalniji i pristupačniji od dotadašnjih smrknutih uzdanica SPS-a. Obilazio je gradilišta i najavljivao završetke radova pre zacrtanog roka, i tako je postao “Mrka pre roka”. Stekao je simpatije čak i ljutih protivnika režima.
Da se razmahne u “obnovi i izgradnji” onemogućila ga je promena vlasti 2000. godine, ali on ostaje veran partiji. Kao prihvatljiv i demokratskoj vlasti, dobija sve više na značaju i uticaju. Nakon “istorijskog pomeranja” i stvaranja koalicije SPS-a i Demokratske stranke, Mrkonjić je izabran za ministra za infrastrukturu, a od 2011. u resor mu je dodata i energetika. Nakon što je SPS promenio stranu 2012. i formirao vlast sa naprednjacima, Mrkonjić ostaje ministar, ali samo do leta naredne godine, i od tada je u skupštinskim klupama. Jedan je od retkih socijalista koji je javno kritikovao pojedine građevinske poduhvate i projekte SNS-a i nije napadao Borisa Tadića i bivše partnere iz DS-a, zbog čega je povremeno bio predmet hajke režimskih tabloida.
U mladosti je igrao košarku za Radnički sa Crvenog krsta, a kasnije je bio angažovan u Košarkaškom savezu i matičnom klubu. Pažnju javnosti privlačio je i zbog veze sa popularnom pevačicom Anom Bekutom, kao i svoje kafanske boemštine, koju je potencirao.
Fotograf Andrija Vukelić završio u Hitnoj pomoći
foto: vlada živojinovićSamostalni fotograf Andrija Vukelić pretučen je u ponedeljak tokom skupa Srpske napredne stranke u Šapcu dok je bio na radnom zadatku. Napala ga je grupa ljudi obučenih u crno i sa crnim zaštitnim maskama. Vladajuća stranka održala je kontraprotest ispred Tužilaštva u Šapcu “Stop teroru žutog ološa”.
Vukelić je slučaj prijavio policiji i NUNS-u, a kao posledicu napada ima bolove u leđima i glavi i hematom ispod oka. Kako je objasnio, pratio je protest protiv kompanije Rio Tinto, a potom je ostao u Šapcu da fotografiše miting naprednjaka. U jednom trenutku video je grupu krupnih ljudi sa crnim maskama, obučenih u crno, kako jure ka nekome.
“Otišao sam da vidim šta se dešava, i vidim da tuku dva čoveka desno od bine”, kaže Vukelić. “Kad sam hteo da fotografišem, vidim da sam okružen likovima u crnom. Jedan počinje da mi viče ‘daj aparat’ i počinje da me vređa. Nisam dao aparat i potom su počeli da me udaraju pesnicama u glavu i u rebra i pokušavali da me obore. U jednom trenutku su me udarili u oko, a čuo sam drugog čoveka kako je rekao ‘nemoj, nemoj, pokvarićemo skup’. Tada su uspeli da mi skinu aparat sa vrata. Potom su otrčali u masu ka bini, a jedan lik me je šutnuo u zadnjicu i krenuo da me gura preko ulice i poručio mi da se ne vraćam”, ispričao je Vukelić.
foto: božana pavlicaPored njega, i pomenuta dvojica mladića završila su nakon napada batinaša na pregledu u šabačkoj Hitnoj pomoći. To je jedan od rezultata šabačkog skupa pod nazivom “Stop teroru žutog ološa”.
Rođeni i umrli
U oktobru je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), preminulo 14.666 osoba, čime je oboren crni rekord iz marta (12.952) u broju preminulih u jednom mesecu u ovoj godini.
Nažalost, tu se pokazatelji rapidnog osipanja stanovništva ne završavaju. Bili su sumorni i pre pandemije, a sa njom su postali još sumorniji. Naime, u prvih deset meseci ove godine preminulo je 108.379 žitelja Srbije – 21.581, odnosno 25 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, od januara do oktobra rođene su 50.974 bebe, što je 779 manje nego lane.
Po svemu sudeći, broj umrlih u ovoj godini daleko će premašiti prošlogodišnji zastrašujući bilans od 114.954 preminula. A s obzirom na pad broja rođenih, Srbija će završiti godinu sa više od dvostruko većom stopom mortaliteta od stope nataliteta. Tokom ove godine osuli smo se za jedan Čačak.
Bolji i lepši datum od 15. februara kragujevački studenti nisu mogli da odaberu za veliku blokadu ovog grada. Sve je u tom izboru savršeno. I vreme i mesto i višestruka simbolika koju Sretenje, Dan državnosti i Kragujevac nose kad se povežu
Kuda se to uputila Srbija? Koji je izlaz iz ove krize? Šta treba da se desi da tužilaštvo sasluša Aleksandra Vučića koji je javno tvrdio da zna ko je počinio krivično delo bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici i time počinio krivično delo prikrivanja počinioca krivičnog dela? Drugim rečima: koliko bi pritisak u društvu morao da poraste da ova vlast pristane na vladavinu prava koja bi značila njeno razvlašćenje
Iako su i studenti iz Niša izloženi medijskom targetiranju, iako ih neki profesori i deo javnosti pritiskaju i zastrašuju, oni ipak uživaju veliku podršku većeg dela akademske zajednice. Ta podrška ide toliko daleko da je, nakon osnivanja Neformalne grupe niških studenata, osnovana i Neformalna grupa nastavnika, saradnika i istraživača Univerziteta u Nišu
Nastavnici, advokati, glumci i drugi radnici prekidaju posao, studenti su u stalnoj blokadi fakulteta i ulica, a demonstrira se i u najtvrđim uporištima Srpske napredne stranke. Dok se Vučićev karavan seli iz grada u grad, protesti ga prate u stopu. Šta se do sada zaustavilo i gde sve to vodi
“Blokade imaju sve odlike organske promene – promene koja je čista, samonikla i originalna. U takvim okolnostima, teško da je bilo kakva podrška sa strane potrebna da se protest pretvori u političku promenu. Najveća snaga ovog protesta su čvrsti zahtevi. Protest je čist i neinstrumentalizovan. Štaviše, i onaj koji bi pokušao da ga instrumentalizuje, ne zna kako bi to uradio. Zato će svi međunarodni faktori čekati da vide razrešenje situacije i nakon njega zauzeti nove pozicije”
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
