Nakon što je početkom juna 2020. uhapšen predsednik opštine Palilula i visokopozicionirani naprednjak Aleksandar Jovičić i uz njega šestoro opštinskih građevinskih inspektora, prošle sedmice lišeno je slobode 13 osumnjičenih – pomoćnik predsednika opštine Palilula Vojislav Ćirić (SNS), šestoro građevinskih inspektora i sedmoro investitora.
Proširenom optužnicom sada su obuhvaćeni Jovičić i 16 osoba. Terete se da su malverzacijama omogućili ilegalnu gradnju na teritoriji Palilule, a optuženi su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem i trgovine uticajem u pomaganju.
Kako je MUP saopštio, optuženi opštinski funkcioneri i inspektori unosili su neistinite podatke o objektima suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata, a Slobodan Pajić, samostalni odbornik u prošlom sazivu Skupštine opštine Palilula, tvrdi da su investitori isplaćivali na ruke Jovičiću i ekipi oko 30.000 evra po zgradi da bi mogli da grade mimo propisa. Inače, Jovičić je nakon mesec dana pritvora pušten da se brani sa slobode, a prilikom pretresa njegovog stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra, za koje on kaže da su lična ušteđevina i novac koji je dobio od svadbe pre nekoliko godina.
Ovaj član Predsedništva Srpske napredne stranke tereti se da je zloupotrebom položaja omogućio izgradnju objekata bez građevinske dozvole i da je za te “usluge” od investitora protivpravno prisvojio 28,8 miliona dinara.
Po svemu sudeći, Jovičić je žrtvovan pred izbore kako bi se u javnosti nastavila “borba Aleksandra Vučića protiv kriminala i korupcije”, a verovatno je odabran zbog bliskosti Nebojši Stefanoviću, takođe u nemilosti “vrha partije”.
Na osnovu ovog slučaja i dosadašnjeg rada policije i tužilaštva, nameće se utisak kako je Palilula usamljena beogradska zona mita i korupcije, omeđena visokim zidom, i da sličnih nepočinstava ni izbliza nema u drugim beogradskim opštinama poput Vračara, Starog grada i Savskog venca, gde se i više i skuplje gradi.
foto: m. milenković
In memoriam
Milutin Mrkonjić (1942–2021)
Prošle subote nakon kraće bolesti preminuo je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije i poslanik u Skupštini Srbije.
Rođen je 1942. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Građevinskom fakultetu i potom gradio profesionalnu karijeru u ŽTP-u Beograd i Centru za istraživanje i projektovanje, a potom je krajem osamdesetih postao prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP. Od mladih dana je bio član Saveza komunista, a potom se svrstao među osnivače SPS-a 1990.
Široj javnosti postao je poznat nakon rata sa NATO-om, pošto je imenovan za direktora Direkcije za obnovu zemlji. Tada je postao novo zaštitno lice vlasti Slobodana Miloševića, neformalniji i pristupačniji od dotadašnjih smrknutih uzdanica SPS-a. Obilazio je gradilišta i najavljivao završetke radova pre zacrtanog roka, i tako je postao “Mrka pre roka”. Stekao je simpatije čak i ljutih protivnika režima.
Da se razmahne u “obnovi i izgradnji” onemogućila ga je promena vlasti 2000. godine, ali on ostaje veran partiji. Kao prihvatljiv i demokratskoj vlasti, dobija sve više na značaju i uticaju. Nakon “istorijskog pomeranja” i stvaranja koalicije SPS-a i Demokratske stranke, Mrkonjić je izabran za ministra za infrastrukturu, a od 2011. u resor mu je dodata i energetika. Nakon što je SPS promenio stranu 2012. i formirao vlast sa naprednjacima, Mrkonjić ostaje ministar, ali samo do leta naredne godine, i od tada je u skupštinskim klupama. Jedan je od retkih socijalista koji je javno kritikovao pojedine građevinske poduhvate i projekte SNS-a i nije napadao Borisa Tadića i bivše partnere iz DS-a, zbog čega je povremeno bio predmet hajke režimskih tabloida.
U mladosti je igrao košarku za Radnički sa Crvenog krsta, a kasnije je bio angažovan u Košarkaškom savezu i matičnom klubu. Pažnju javnosti privlačio je i zbog veze sa popularnom pevačicom Anom Bekutom, kao i svoje kafanske boemštine, koju je potencirao.
Fotograf Andrija Vukelić završio u Hitnoj pomoći
Kontraprotest na naprednjački način
foto: vlada živojinović
Samostalni fotograf Andrija Vukelić pretučen je u ponedeljak tokom skupa Srpske napredne stranke u Šapcu dok je bio na radnom zadatku. Napala ga je grupa ljudi obučenih u crno i sa crnim zaštitnim maskama. Vladajuća stranka održala je kontraprotest ispred Tužilaštva u Šapcu “Stop teroru žutog ološa”.
Vukelić je slučaj prijavio policiji i NUNS-u, a kao posledicu napada ima bolove u leđima i glavi i hematom ispod oka. Kako je objasnio, pratio je protest protiv kompanije Rio Tinto, a potom je ostao u Šapcu da fotografiše miting naprednjaka. U jednom trenutku video je grupu krupnih ljudi sa crnim maskama, obučenih u crno, kako jure ka nekome.
“Otišao sam da vidim šta se dešava, i vidim da tuku dva čoveka desno od bine”, kaže Vukelić. “Kad sam hteo da fotografišem, vidim da sam okružen likovima u crnom. Jedan počinje da mi viče ‘daj aparat’ i počinje da me vređa. Nisam dao aparat i potom su počeli da me udaraju pesnicama u glavu i u rebra i pokušavali da me obore. U jednom trenutku su me udarili u oko, a čuo sam drugog čoveka kako je rekao ‘nemoj, nemoj, pokvarićemo skup’. Tada su uspeli da mi skinu aparat sa vrata. Potom su otrčali u masu ka bini, a jedan lik me je šutnuo u zadnjicu i krenuo da me gura preko ulice i poručio mi da se ne vraćam”, ispričao je Vukelić.
foto: božana pavlica
Pored njega, i pomenuta dvojica mladića završila su nakon napada batinaša na pregledu u šabačkoj Hitnoj pomoći. To je jedan od rezultata šabačkog skupa pod nazivom “Stop teroru žutog ološa”.
Rođeni i umrli
U 2021. ostaćemo bez grada veličine Čačka
U oktobru je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), preminulo 14.666 osoba, čime je oboren crni rekord iz marta (12.952) u broju preminulih u jednom mesecu u ovoj godini.
Nažalost, tu se pokazatelji rapidnog osipanja stanovništva ne završavaju. Bili su sumorni i pre pandemije, a sa njom su postali još sumorniji. Naime, u prvih deset meseci ove godine preminulo je 108.379 žitelja Srbije – 21.581, odnosno 25 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, od januara do oktobra rođene su 50.974 bebe, što je 779 manje nego lane.
Po svemu sudeći, broj umrlih u ovoj godini daleko će premašiti prošlogodišnji zastrašujući bilans od 114.954 preminula. A s obzirom na pad broja rođenih, Srbija će završiti godinu sa više od dvostruko većom stopom mortaliteta od stope nataliteta. Tokom ove godine osuli smo se za jedan Čačak.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Setite se – kada ste poslednji put videli da u obližnjem parku beogradsko JKP “Zelenilo” zaliva zelene površine kako bi, je l’, ostale zelene? Kada je poslednji put kompletno renovirana ulica kojom stalno prolazite, a koja je prepuna rupčaga, takvih da morate da vozite 20 na sat? Koliko nelegalnih zgrada je izgrađeno u vašem komšiluku, a koliko ih se nakačilo baš vama na struju, vodu i kanalizaciju? Koliko stabala je imala vaša ulica pre 15 godina, a koliko ih ima danas? Gde nalazite mesto za parkiranje? Možete li biciklom po gradu? A za to vreme, gradonačelnik Šapić se pojavi u javnosti jednom mesečno ili u nekoliko meseci – da se pohvali rezultatima, da najavi nove “projekte” koji su, deluje, smišljeni prethodne večeri, pa da se verbalno obračuna i uvredi novinare koji mu nisu po volji
Neuplaćivanje lokalnoj samoupravi dela poreza na zarade od 102 miliona dinara i nenamenskih transfernih sredstava od 46,5 miliona dinara došlo je nakon izjave Aleksandra Vučića da za ovaj grad “nema više para”. A da je režim pustio ovaj grad “niz vodu” jasno je i zbog sve češćeg targetiranja ovdašnjih političara u tabloidima
Da mi je neko pre samo mesec dana rekao da će policija danima sedeti u mojoj kući, na Filozofskom fakultetu, pomislila bih da je to nemoguće. Ali do sada smo naučili da je ovde sve moguće. Znamo da Vučić mnoge stvari kopira od Viktora Orbana. Zašto ne bi počeo da kopira i jednog drugog autoritarnog lidera, Redžepa Erdogana, i počeo da gasi društvene mreže
Ekonomskim merama i organizovanim spontanim okupljanjima Aleksandar Vučić pokušava da konsoliduje svoje biračko telo, dok istovremeno podmeće nogu studentima i opoziciji i obračunava se sa nezavisnim medijima. Između naprednjačke inscenirane idile i društvenog bunta, sve jače se oseća nagoveštaj izbora. Kampanja pre kampanje je uveliko počela. Kada bi i pod kojim uslovima građani ponovo mogli na birališta
“Zamislite da čovek, Sten Miler, koji je na stotinak metara od mene i koji je glavni akter priče koja je uznemirila javnost i zaposlene u medijima Junajted medija neće da izađe da razgovara sa novinarkom, čiji je uzgred posredno i poslodavac, već šalje advokata da je upozorava da može dobiti otkaz. Mogla sam samo da zaključim jedno – da je Milera strah i da je istina da je po zahtevu Vučića pokušavao da oslabi i rasparča medije u okviru Junajted medija”
Nezamislivo je da građani i studenti priznaju pobedu izvojevanu krađom. A sasvim je izvesno da će da krade. S druge strane da li iko veruje da bi Vučić, ukoliko izgubi izbore, priznao izbore? Naravno da ne bi, ali ovoga puta ne pita se on
Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
