Nakon što je početkom juna 2020. uhapšen predsednik opštine Palilula i visokopozicionirani naprednjak Aleksandar Jovičić i uz njega šestoro opštinskih građevinskih inspektora, prošle sedmice lišeno je slobode 13 osumnjičenih – pomoćnik predsednika opštine Palilula Vojislav Ćirić (SNS), šestoro građevinskih inspektora i sedmoro investitora.
Proširenom optužnicom sada su obuhvaćeni Jovičić i 16 osoba. Terete se da su malverzacijama omogućili ilegalnu gradnju na teritoriji Palilule, a optuženi su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem i trgovine uticajem u pomaganju.
Kako je MUP saopštio, optuženi opštinski funkcioneri i inspektori unosili su neistinite podatke o objektima suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata, a Slobodan Pajić, samostalni odbornik u prošlom sazivu Skupštine opštine Palilula, tvrdi da su investitori isplaćivali na ruke Jovičiću i ekipi oko 30.000 evra po zgradi da bi mogli da grade mimo propisa. Inače, Jovičić je nakon mesec dana pritvora pušten da se brani sa slobode, a prilikom pretresa njegovog stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra, za koje on kaže da su lična ušteđevina i novac koji je dobio od svadbe pre nekoliko godina.
Ovaj član Predsedništva Srpske napredne stranke tereti se da je zloupotrebom položaja omogućio izgradnju objekata bez građevinske dozvole i da je za te “usluge” od investitora protivpravno prisvojio 28,8 miliona dinara.
Po svemu sudeći, Jovičić je žrtvovan pred izbore kako bi se u javnosti nastavila “borba Aleksandra Vučića protiv kriminala i korupcije”, a verovatno je odabran zbog bliskosti Nebojši Stefanoviću, takođe u nemilosti “vrha partije”.
Na osnovu ovog slučaja i dosadašnjeg rada policije i tužilaštva, nameće se utisak kako je Palilula usamljena beogradska zona mita i korupcije, omeđena visokim zidom, i da sličnih nepočinstava ni izbliza nema u drugim beogradskim opštinama poput Vračara, Starog grada i Savskog venca, gde se i više i skuplje gradi.
foto: m. milenković
In memoriam
Milutin Mrkonjić (1942–2021)
Prošle subote nakon kraće bolesti preminuo je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije i poslanik u Skupštini Srbije.
Rođen je 1942. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Građevinskom fakultetu i potom gradio profesionalnu karijeru u ŽTP-u Beograd i Centru za istraživanje i projektovanje, a potom je krajem osamdesetih postao prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP. Od mladih dana je bio član Saveza komunista, a potom se svrstao među osnivače SPS-a 1990.
Široj javnosti postao je poznat nakon rata sa NATO-om, pošto je imenovan za direktora Direkcije za obnovu zemlji. Tada je postao novo zaštitno lice vlasti Slobodana Miloševića, neformalniji i pristupačniji od dotadašnjih smrknutih uzdanica SPS-a. Obilazio je gradilišta i najavljivao završetke radova pre zacrtanog roka, i tako je postao “Mrka pre roka”. Stekao je simpatije čak i ljutih protivnika režima.
Da se razmahne u “obnovi i izgradnji” onemogućila ga je promena vlasti 2000. godine, ali on ostaje veran partiji. Kao prihvatljiv i demokratskoj vlasti, dobija sve više na značaju i uticaju. Nakon “istorijskog pomeranja” i stvaranja koalicije SPS-a i Demokratske stranke, Mrkonjić je izabran za ministra za infrastrukturu, a od 2011. u resor mu je dodata i energetika. Nakon što je SPS promenio stranu 2012. i formirao vlast sa naprednjacima, Mrkonjić ostaje ministar, ali samo do leta naredne godine, i od tada je u skupštinskim klupama. Jedan je od retkih socijalista koji je javno kritikovao pojedine građevinske poduhvate i projekte SNS-a i nije napadao Borisa Tadića i bivše partnere iz DS-a, zbog čega je povremeno bio predmet hajke režimskih tabloida.
U mladosti je igrao košarku za Radnički sa Crvenog krsta, a kasnije je bio angažovan u Košarkaškom savezu i matičnom klubu. Pažnju javnosti privlačio je i zbog veze sa popularnom pevačicom Anom Bekutom, kao i svoje kafanske boemštine, koju je potencirao.
Fotograf Andrija Vukelić završio u Hitnoj pomoći
Kontraprotest na naprednjački način
foto: vlada živojinović
Samostalni fotograf Andrija Vukelić pretučen je u ponedeljak tokom skupa Srpske napredne stranke u Šapcu dok je bio na radnom zadatku. Napala ga je grupa ljudi obučenih u crno i sa crnim zaštitnim maskama. Vladajuća stranka održala je kontraprotest ispred Tužilaštva u Šapcu “Stop teroru žutog ološa”.
Vukelić je slučaj prijavio policiji i NUNS-u, a kao posledicu napada ima bolove u leđima i glavi i hematom ispod oka. Kako je objasnio, pratio je protest protiv kompanije Rio Tinto, a potom je ostao u Šapcu da fotografiše miting naprednjaka. U jednom trenutku video je grupu krupnih ljudi sa crnim maskama, obučenih u crno, kako jure ka nekome.
“Otišao sam da vidim šta se dešava, i vidim da tuku dva čoveka desno od bine”, kaže Vukelić. “Kad sam hteo da fotografišem, vidim da sam okružen likovima u crnom. Jedan počinje da mi viče ‘daj aparat’ i počinje da me vređa. Nisam dao aparat i potom su počeli da me udaraju pesnicama u glavu i u rebra i pokušavali da me obore. U jednom trenutku su me udarili u oko, a čuo sam drugog čoveka kako je rekao ‘nemoj, nemoj, pokvarićemo skup’. Tada su uspeli da mi skinu aparat sa vrata. Potom su otrčali u masu ka bini, a jedan lik me je šutnuo u zadnjicu i krenuo da me gura preko ulice i poručio mi da se ne vraćam”, ispričao je Vukelić.
foto: božana pavlica
Pored njega, i pomenuta dvojica mladića završila su nakon napada batinaša na pregledu u šabačkoj Hitnoj pomoći. To je jedan od rezultata šabačkog skupa pod nazivom “Stop teroru žutog ološa”.
Rođeni i umrli
U 2021. ostaćemo bez grada veličine Čačka
U oktobru je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), preminulo 14.666 osoba, čime je oboren crni rekord iz marta (12.952) u broju preminulih u jednom mesecu u ovoj godini.
Nažalost, tu se pokazatelji rapidnog osipanja stanovništva ne završavaju. Bili su sumorni i pre pandemije, a sa njom su postali još sumorniji. Naime, u prvih deset meseci ove godine preminulo je 108.379 žitelja Srbije – 21.581, odnosno 25 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, od januara do oktobra rođene su 50.974 bebe, što je 779 manje nego lane.
Po svemu sudeći, broj umrlih u ovoj godini daleko će premašiti prošlogodišnji zastrašujući bilans od 114.954 preminula. A s obzirom na pad broja rođenih, Srbija će završiti godinu sa više od dvostruko većom stopom mortaliteta od stope nataliteta. Tokom ove godine osuli smo se za jedan Čačak.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Režim ne zna kud udara. To se vidi po, čak i za njegove standarde učestalim, javnim obraćanjima nepomenika. Vidi se i po tome što je pogubljen i konfuzan, a često se građanima obraća i u vidno alkoholisanom stanju. Samokontrola nikada nije bila njegova jača strana, a sada je potpuno nestala. Slabost se ogleda i u metodi borbe protiv masovnog studentskog i građanskog pokreta. Metoda se zove – majmunsko oponašanje. Njihov položaj je sve gori kako vreme odmiče. Ne samo na političkom nego i na ekonomskom planu. Plate kasne, budžetska sredstva su sve tanja
Opozicija i njoj naklonjena javnost očekuje veći angažman Evropljana kada je u pitanju srpski politički prostor, vlast takve najave koristi da argumentuje tezu o obojenoj revoluciji, ali bi sa radošću ugostila bilo koga sa te strane, posebno ako daju neke pare. Čini se da i jedna i druga strana preteruju: niti će Evropa doći da nam organizuje izbore, niti će više stizati bilo kakva lova kojom će vlast da krpi budžetske rupe nastale vanrednim korupcionaškim troškovima
Vojska Srbije nema kapacitet da izvede paradu poput nekadašnje JNA, koja je 1985. godine imala više od 300.000 pripadnika, a na poslednju paradi 9. maja te godine direktno je izvela njih 6.690. Plus prateće službe, kojih je bilo više od 4.000. Na toj paradi bila su borbena sredstva koja će se pokazati i sad, 40 godina kasnije. Reč je o tenkovima M-84, helikopterima “gazela”, avionima “orao” i “super galeb G-4”, oklopnim transporterima i kamionima. Sada će svi oni biti predstavljeni kao “modernizovana čuda” iako su im odavno istekli resursi
Glas svakog fakulteta, ali i mogućnost stavljanja veta uz obavezan intervju i prihvatanje ideološkog minimuma, deo su procesa kroz koji svaki potencijalni kandidat za “studentsku listu” mora da prođe, saznaje “Vreme”. Iako Aleksandar Vučić žali što njegov protivnik još nema lik, studenti baš strateški ne žele da vlastima i tabloidima daju mogućnost za satanizaciju izabranih ljudi
Kao sa statistima na naprednjačkim okupljanjima, predsednik Srbije nema sreće ni sa siledžijama: em ih je malo, em su sitna boranija. Da nemaju policijski kordon iza leđa, davno bi ih narod razjurio. Ovako zavise od tetošenja onih koji bi ih – da je zakona i pravde u Srbiji – morali hapsiti. Prosto rečeno, jadni su i oni, a i ovi koji ih angažuju
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
