Nedelja

Opština Palilula

Autonomna zona mita i korupcije

Nakon što je početkom juna 2020. uhapšen predsednik opštine Palilula i visokopozicionirani naprednjak Aleksandar Jovičić i uz njega šestoro opštinskih građevinskih inspektora, prošle sedmice lišeno je slobode 13 osumnjičenih – pomoćnik predsednika opštine Palilula Vojislav Ćirić (SNS), šestoro građevinskih inspektora i sedmoro investitora.

Proširenom optužnicom sada su obuhvaćeni Jovičić i 16 osoba. Terete se da su malverzacijama omogućili ilegalnu gradnju na teritoriji Palilule, a optuženi su za krivična dela zloupotrebe službenog položaja, trgovine uticajem i trgovine uticajem u pomaganju.

Kako je MUP saopštio, optuženi opštinski funkcioneri i inspektori unosili su neistinite podatke o objektima suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata, a Slobodan Pajić, samostalni odbornik u prošlom sazivu Skupštine opštine Palilula, tvrdi da su investitori isplaćivali na ruke Jovičiću i ekipi oko 30.000 evra po zgradi da bi mogli da grade mimo propisa. Inače, Jovičić je nakon mesec dana pritvora pušten da se brani sa slobode, a prilikom pretresa njegovog stana i kancelarije zaplenjeno je oko 350.000 evra, za koje on kaže da su lična ušteđevina i novac koji je dobio od svadbe pre nekoliko godina.

Ovaj član Predsedništva Srpske napredne stranke tereti se da je zloupotrebom položaja omogućio izgradnju objekata bez građevinske dozvole i da je za te “usluge” od investitora protivpravno prisvojio 28,8 miliona dinara.

Po svemu sudeći, Jovičić je žrtvovan pred izbore kako bi se u javnosti nastavila “borba Aleksandra Vučića protiv kriminala i korupcije”, a verovatno je odabran zbog bliskosti Nebojši Stefanoviću, takođe u nemilosti “vrha partije”.

Na osnovu ovog slučaja i dosadašnjeg rada policije i tužilaštva, nameće se utisak kako je Palilula usamljena beogradska zona mita i korupcije, omeđena visokim zidom, i da sličnih nepočinstava ni izbliza nema u drugim beogradskim opštinama poput Vračara, Starog grada i Savskog venca, gde se i više i skuplje gradi.

foto: m. milenković

In memoriam

Milutin Mrkonjić (1942–2021)

Prošle subote nakon kraće bolesti preminuo je Milutin Mrkonjić, počasni predsednik Socijalističke partije Srbije i poslanik u Skupštini Srbije.

Rođen je 1942. godine u Beogradu, gde je diplomirao na Građevinskom fakultetu i potom gradio profesionalnu karijeru u ŽTP-u Beograd i Centru za istraživanje i projektovanje, a potom je krajem osamdesetih postao prvi direktor Saobraćajnog instituta CIP. Od mladih dana je bio član Saveza komunista, a potom se svrstao među osnivače SPS-a 1990.

Široj javnosti postao je poznat nakon rata sa NATO-om, pošto je imenovan za direktora Direkcije za obnovu zemlji. Tada je postao novo zaštitno lice vlasti Slobodana Miloševića, neformalniji i pristupačniji od dotadašnjih smrknutih uzdanica SPS-a. Obilazio je gradilišta i najavljivao završetke radova pre zacrtanog roka, i tako je postao “Mrka pre roka”. Stekao je simpatije čak i ljutih protivnika režima.

Da se razmahne u “obnovi i izgradnji” onemogućila ga je promena vlasti 2000. godine, ali on ostaje veran partiji. Kao prihvatljiv i demokratskoj vlasti, dobija sve više na značaju i uticaju. Nakon “istorijskog pomeranja” i stvaranja koalicije SPS-a i Demokratske stranke, Mrkonjić je izabran za ministra za infrastrukturu, a od 2011. u resor mu je dodata i energetika. Nakon što je SPS promenio stranu 2012. i formirao vlast sa naprednjacima, Mrkonjić ostaje ministar, ali samo do leta naredne godine, i od tada je u skupštinskim klupama. Jedan je od retkih socijalista koji je javno kritikovao pojedine građevinske poduhvate i projekte SNS-a i nije napadao Borisa Tadića i bivše partnere iz DS-a, zbog čega je povremeno bio predmet hajke režimskih tabloida.

U mladosti je igrao košarku za Radnički sa Crvenog krsta, a kasnije je bio angažovan u Košarkaškom savezu i matičnom klubu. Pažnju javnosti privlačio je i zbog veze sa popularnom pevačicom Anom Bekutom, kao i svoje kafanske boemštine, koju je potencirao.

Fotograf Andrija Vukelić završio u Hitnoj pomoći

Kontraprotest na naprednjački način

foto: vlada živojinović

Samostalni fotograf Andrija Vukelić pretučen je u ponedeljak tokom skupa Srpske napredne stranke u Šapcu dok je bio na radnom zadatku. Napala ga je grupa ljudi obučenih u crno i sa crnim zaštitnim maskama. Vladajuća stranka održala je kontraprotest ispred Tužilaštva u Šapcu “Stop teroru žutog ološa”.

Vukelić je slučaj prijavio policiji i NUNS-u, a kao posledicu napada ima bolove u leđima i glavi i hematom ispod oka. Kako je objasnio, pratio je protest protiv kompanije Rio Tinto, a potom je ostao u Šapcu da fotografiše miting naprednjaka. U jednom trenutku video je grupu krupnih ljudi sa crnim maskama, obučenih u crno, kako jure ka nekome.

“Otišao sam da vidim šta se dešava, i vidim da tuku dva čoveka desno od bine”, kaže Vukelić. “Kad sam hteo da fotografišem, vidim da sam okružen likovima u crnom. Jedan počinje da mi viče ‘daj aparat’ i počinje da me vređa. Nisam dao aparat i potom su počeli da me udaraju pesnicama u glavu i u rebra i pokušavali da me obore. U jednom trenutku su me udarili u oko, a čuo sam drugog čoveka kako je rekao ‘nemoj, nemoj, pokvarićemo skup’. Tada su uspeli da mi skinu aparat sa vrata. Potom su otrčali u masu ka bini, a jedan lik me je šutnuo u zadnjicu i krenuo da me gura preko ulice i poručio mi da se ne vraćam”, ispričao je Vukelić.

foto: božana pavlica

Pored njega, i pomenuta dvojica mladića završila su nakon napada batinaša na pregledu u šabačkoj Hitnoj pomoći. To je jedan od rezultata šabačkog skupa pod nazivom “Stop teroru žutog ološa”.

Rođeni i umrli

U 2021. ostaćemo bez grada veličine Čačka

U oktobru je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), preminulo 14.666 osoba, čime je oboren crni rekord iz marta (12.952) u broju preminulih u jednom mesecu u ovoj godini.

Nažalost, tu se pokazatelji rapidnog osipanja stanovništva ne završavaju. Bili su sumorni i pre pandemije, a sa njom su postali još sumorniji. Naime, u prvih deset meseci ove godine preminulo je 108.379 žitelja Srbije – 21.581, odnosno 25 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, od januara do oktobra rođene su 50.974 bebe, što je 779 manje nego lane.

Po svemu sudeći, broj umrlih u ovoj godini daleko će premašiti prošlogodišnji zastrašujući bilans od 114.954 preminula. A s obzirom na pad broja rođenih, Srbija će završiti godinu sa više od dvostruko većom stopom mortaliteta od stope nataliteta. Tokom ove godine osuli smo se za jedan Čačak.