Tetka iz Norveške

Svako ko ima malo sreće u životu ima bar jednu tetku. Ja imam tetku u Beogradu i imala sam tetku u Čikagu. Tetka u Beogradu mi je kupila prve mandarine koje sam videla u životu, za jedne Materice, prvi zlatni prsten kad sam maturirala i za ruku me odvela od bloka 45 na Novom Beogradu čak na Voždovac u leto 1989. kada sam polagala prijemni ispit na Fakultetu političkih nauka, odsek novinarstvo. Tetka iz Čikaga mi je kupila prvu barbiku (sa tri haljine i četkom za kosu!), prve disko rolšue i prvi novinarski diktafon, koji je neslavno završio svoju karijeru pod nogama policijskog kordona krajem 1996, mislim u Kolarčevoj, ali sada se više ne sećam.

foto: vesna marjanović

Svako ko ima malo više sreće bude i sam tetka bar jednom u životu. Ja sam tetka mojim bratancima i sestrićima u Srbiji. Tetka sam i svakom detetu ovde gde živim, jer sam “teta iz vrtića” na poklopcu sveta. Zato što sam tetka tamo daleko, ja nisam mogla kad poželim nikoga od dece kojima sam tetka uzeti za ruku, niti im kupiti mandarine za Materice, niti obavljati patriotsku dužnost svake tetke.

Tetke su mnogo važna bića.

Čak i kada nisu one “tetke iz Kanade”, koje imaju 205 hiljada evra u kešu da deci kupe stan od 107 kvadrata na Zvezdari. To nisu tetke, to je alibi.

Tetka je mamina ili tatina sestra.

“Tetka se voli bez izuzetka, tu nema kraja i početka” (kaže meni nepoznat autor). Možda baš zato ovih nedelja na raznim krajevima planete, gde god su se okupili ljudi i tetke da podrže studente u Srbiji, postoji bar jedan plakat na kojem piše “Zbog vas sam postala tetka iz inostranstva”.

U svakom kutku sveta ima jedna tetka, bez izuzetka, tu nema kraja, ni početka.

***

“Teto, šta vam (obrati pažnju na vam!) piše tu?” To me je jedne nedelje krajem januara ispred parlamenta u Oslu na srpskom pitala jedna devojčica sa plavim loknama od možda pet, šest godina, svakako predškolskog uzrasta. Vidim je tada prvi put u životu. Skroz me zbunila.

Nosila sam plakat na kojem je pisalo “‘ћаци’ воли вас тетка из Норвешке”. Slova su bila ispisana drečavim šarenim markerima i preko plakata su letela roze srca, razumem da joj je bilo zanimljivo šta tu piše, ali kako da joj objasnim? Pored nje stoji još jedna, manja devojčica, gleda u nas radoznalih očiju, isto čeka moj odgovor. Pitam onu stariju, oprezno, da li zna ko su đaci; ona odgovara odlučno: “Znam, to su deca koja idu u školu”. Lakne mi, preskočile smo prvi kamen mogućeg spoticanja u našem važnom razgovoru. Pitam je hrabrije da li zna ko je tetka, klima glavom, usne joj se razvlače u ponosan osmeh i dodaje: “To je mamina sestra, ona živi u Srbiji”. “E, vidiš, ja sam isto tetka, samo ja živim u Norveškoj kao i ti, ali deca kojima sam ja tetka žive u Srbiji i ja im ovde kažem da ih volim”. Njena mama stoji sa strane, sluša naš razgovor i smeška se. “Obe su rođene ovde. Možemo da pozajmimo plakat da njih dve slikam i da pošaljemo tetki u Srbiji?” Može, kažem, i malo mi je toplo oko srca što nisam ni pokušala da im objasnim ko su “ћаци”. Nadam se da to nikada neće saznati.

To se sve desilo na skupu u Oslu, sa kojeg su građani, tetke i deca, koji žive u Norveškoj, poslali poruku podrške građanima, tetkama i deci u Srbiji. Nakon 15 minuta tišine u 15.15, koju su prolamali samo krici galeba, videla sam mnoge devojčice i dečake kako pevaju “zakleo se bumbar u cvet i u med…” i jednog dečaka sa modrom kapom kako čuči i na asfaltu crvenom kredom crta šaku.

***

Ne znam kakva je gustina naseljenosti u drugim krajevima sveta, ali odgovorno tvrdim da na poklopcu sveta žive mnoge tetke. Trebalo im je tri dana da okupe ljude u Oslu i ja nikada nisam srela toliko tetaka na jednom mestu. Sem toga, lažu vas da tetke nemaju lovu, mada je malo njih koje bi vam mogle kupiti stan na Zvezdari. Preko aplikacije pod imenom spleis (na našem nešto poput “učipiti se”), već nekoliko puta su tetke sakupljale pare. Svaka tetka koja je poslednjih par meseci odavde putovala za Srbiju “splajsala” je, makar i siću, i svoje “ferie” (norveški: odmor) potrošila vozeći od faksa do faksa po Beogradu, Nišu, Kragujevcu kolima natovarenim hranom, vodom, dušecima. Sve tetke na ovom svetu bave se konspirativnim poslom, to vam je iz prve.

Mada, našao se i jedan “tetak” na jednoj od tih akcija, a upisao se anonimno, kao: “Mi koji smo uz vlade Srbije i Vucica!”. Da bi mogao tetkama da održi lekciju, morao je da najpre uplati nešto para na spleis, takva su pravila, plati, pa klati. Uplatio je 5 norveških kruna, to je valjda najmanja moguća suma, samo da bi tetkama rekao: “Bravo! Skupljate pare za ‘studente’ to jest opoziciju…koja izvlace maloletne na ove blokade, pa bravo dijasporo! Za studente sto neznaju zasto su na ulici!” (sve to tako, neki ћак garantovano). Tetke su mu vratile pare i prijavile da mu blokiraju pristup. Vidite, i tetke umeju da blokiraju.