Porukanje

„Mama, hitno mi treba iz Istorije umetnosti podaci o delu, nalazi se negde oko 500. strane, neka instalacija, tema bolesnik.“ Č.

„Drugo, jesi li za šetnju?“ M.

„Sa Utom sam. Umro je Karlo. Javiću se.“ B.

„Putujem sutra kod ćere u Milano, posle ćemo obe kod Emine u Švedsku. Nećemo se dopisivati zbog rominga.“ D.

„Dođi po krofne, pravila sam ih po ovoj vrućini za Stevicu. Kako je?“ M.

„Jelena diplomirala. Očekujemo vas večeras. Sreća me naprosto guši!“ S.

„Pobegla sam iz grada, od tuge ne mogu. Mamin lik me prati i prosto mi je krivo što sam došla u banju.“ D.

„Sicilija je svetla, sjajna, mirisna, opčinjujuća, drevna i, dragi naši, preskupa. Ovaj odmor je preteran!“ A.

„Treba li ti šećera? U Univeru je akcija, tu sam.“ K.

„Pjesma kosaca odnekud dopire, a sve je oko mene pjesma prirode.“ R.

„Da mi je iseliti u neki leden predeo, bila bih za nešto, ovako sam komirana i nikakva.“ L.

„Tetkice, sleteo sam. U Moskvi je pakleno vruće.“ M.

„Marko bio sa mentorom. Moglo bi se desiti da na jesen doktorira ovde, a u Parizu do kraja god.“ M.

„Oj, mobilni, divna spravo, pozdravljam te, zdravo, zdravo! Miladin sleteo! Lakše se diše, sestrice!“ S.

„Iskoristite letnje pogodnosti…“ Operater

„Drugo, pucam po svim šavovima. Ovo predugo traje, deda se sporo oporavlja, u kući sve dospelo za remont i, što je najteže, i sin ostao bez posla. Sećam se vremena kad su drugarice imale vremena jedna za drugu. A ti?“ V.

„Dada, kad ćete kod nas na salaš? Prelepo je, samo poslu nikad kraja.“ M.

„Ujna, kompjuter popravljen!“ P.

„Sele, ovde u Slišanima lepo je i opuštenije. Meni dopalo da kuvam, kao uvek, a bata Nidža ne zna šta bi pre, kuću ili oko kuće. Kako bi Stevi prijalo ovde?“ D.

„Drugo, umorna sam i predajem se. Noćima neka deca urlaju oko zgrade, vrište, pevaju, jure, divljaju. Željna sam sna. Vikali stanari, zvali i miliciju, ništa. Imaju li roditelje? A rečnik! Samo da mi je znati gde su pokupili svo to smeće što im iz usta izlazi?“ B.

„Objavili!“ Z.

„Sinak, delo je Državna bolnica, autor Edvard Kienholc, tabla u boji, različit materijal, dimenzije 540x360x300, galerija DWAN, Njujork. Voli te mama i moli da ovu knjigu poneseš sa sobom kad doputujete sledeći put.“

„Ne mogu u šetnju. Mališa pod terapijom. Teško podnosi. Cmok!“

„Žao mi je. B. Karlavaris je dao mnogo našem gradu, prosveti, likovnoj kulturi. Volim njegove pejzaže i one sa motivima Vojvodine i one istarske. Prenesi Uti moje pozdrave i reči, draga moja Branka.“

„Draga Dado, srećan put! Pozdravi svoje sestre i svoju ćeru! Kako da ti čestitam rođendan ako stoji zabrana zbog rominga?“

„Krofne, na ovoj jari? Hvala, draga naša Mirka, doći ću.“

„A što volem lepe vesti, plavooka tetkina mezimice. Grlim Jelenu, svoju mladu koleginicu. Naravno da ćemo doći.“

„Draga moja drugarice, od tuge se ne može pobeći jer kad ode mama, umre roditeljski dom, nestane osećanje spokoja i tragovi detinjstva negde se zagube. Javi kad budeš spremna da se vidimo. Ljubim te.“

„Sinak i snajak, ne žalite se valjda na skupoću?! Lepota je uvek skupa, a velite da je Sicilija prelepa. Samo vi nama uživajte, zaslužili ste. Vaši majči i taja.“

„Može šećer! Hoćemo li sutra u Tempo da kupimo one torbe na sniženju?“

„Znam da puniš baterije, rođena moja, na ognjištu predaka. Pozdravi mi našu lepu Bosnu!“

„Ni klima ne pomaže! Samo mom Mališi odgovara i po meri mu je ova božja rerna, bolest to traži.“

„Hvala ti, dragi Mićko, što nam se javljaš. Nemoj da trošiš struju, kako je govorila baba Mara, i ne zovi iz Moskve, poruke su dovoljne. Vole te tetkica i tečaja!.“

„Bravo! Moj mali, veliki Francuz! Znala sam kad je zakotrljao ono r, kad je progovorio, da je poseban. Jesi li ponosna, drugo moja od zabavišta?“

„Sestrice, javio se Mićko i nama. Vidi, vidi, od najveće mrziteljke mobilnih telefona ti stiže do hvalospeva! Sve za decu, zar ne, Sole?“

„Draga, pametna, hrabra moja drugarice, suviše je toga što si uzela na sebe! Zar si i 90. rođendan morala da slaviš tati, zar nije slavlje što se izlomljen oporavio i stao na svoje noge? Sinak će naći posao, veruj. Ima fakultet, zna jezike, informatički potkovan, nije to malo! Uskoro će i tvoja penzija. Ne daj se tuzi, pogubna je. Zovi one dve, samo neka kažu da ne mogu…“

„Rado bismo na salaš, Majić. Dok prođe terapija i tečaja bude u formi, eto nas. Cmok, za sve!“

„Kakva lepa vest, Peđulinac! Je l’ te namučio kompjuter? Zapisala sam svašta, da mi objasniš. Samo kad bih znala taj engleski! Voli te ujna!“

„Ej, Deske, što ti zavidim! Imaš planine, šume, izvore, imaš lepotu gde god ti oko dobaci, i ne žurite natrag. Stevici bi prijalo, ali je to naporno putovanje za njega. Uživajte vas dvoje!“

„Mila moja Božićka, i mi smo imali sličnih problema kad je pored naše zgrade osvanula kockarnica, kladionica, i internet kafe. Koja su to mučenja bila! Pokušaji intervencije završavali su stidom, naravno nas starijih. Spavaj danju.“

„Čestitamo, Zdenci! Čitaćemo, sa radošću, kao uvek kad objave tvoju priču.“