Ljubav na korejski način

Oduvek sam bila veliki ljubitelj filmova i serija. U zavisnosti od faze kroz koju sam u tom momentu prolazila pažnju su mi privlačili različiti žanrovi. Naravno, posebno mesto zauzimaju ljubavni filmovi, pošto sam u duši bila i ostala veliki romantik iako to pokušavam da sakrijem (kao i svaki pravi romantik). Interesovanja nisam ograničavala na određenu zemlju ili jezik, tako da sam sa godinama naučila da pored engleskog jezika šansu dam i ekranizacijama na španskom, italijanskom, francuskom, ruskom, švedskom… Od pre dve godine na mom repertoaru posebno mesto zauzimaju korejske drame.

To je poseban TV format miniserija koji je u Južnoj Koreji postao popularan tokom devedesetih. Priče se događaju u savremenom ili nekom istorijskom periodu i zadovoljavaju potrebe ljubitelja kako romantičnih komedija tako i akcionih filmova. Lokacije na kojima se snimaju su popularne, raskošne i živopisne, tako da ne iznenađuje što se ogroman novac izdvaja za njihovo snimanje. A tu su, naravno, i poznati glumci, neretko i neki K-pop idoli, jer je stvarno stvar prestiža igrati u K-dramama. Ovo ume da dodatno zapali publiku, koju većinom čine pripadnice nežnijeg pola. Čitavom projektu posebnu notu daje i muzika, koja dočarava priču koja se bez daha prati. A svaka drama, iako se bavi već razrađenom temom, ima nešto posebno što je razlikuje od drugih.

Posle prve odgledane drame Oh my lady, gde je igrom slučaja igrao i moj omiljeni glumac, postala sam veliki ljubitelj ovog žanra. Potom su se nadovezivale i Secret garden, My princess, King of dramas, Secret, Gap dong, Kill me, Heal me, She was pretty … Priče imaju sve elemente za „pravu dramu“, jer se susrećemo sa borbom dobra i zla, razlikama između bogatih i siromašnih, dobrim i lošim porodičnim vezama, velikim porodičnim tajnama, traumama iz detinstva, amnezijama, promašenim ljubavima, ali i velikim ljubavima koje traju do kraja života. Ne mogu da zanemarim leptiriće koje osećam u stomaku svaki put kada pratim novu priču. Ushićenje sa kojim očekujem svaku novu epizodu se ne može opisati rečima. Neki bi na ovo zakolutali očima i rekli da nisam ponudila ništa novo, da je sve ovo već viđeno.

Ali nije tako. Pre svega, tu je ravnopravnost između dvoje glavnih likova. Oni su jake ličnosti, ostvarene u svom poslu, ili uporno tragaju za načinom da ostvare svoje snove. Hrabro se nose sa životnim nedaćama i veoma su privrženi porodici. Možda na prvi pogled i ne deluju da su spremni za veliku ljubav, često je i ne prepoznaju odmah, jer se emotivni zid koji ih u tom momentu okružuje čini neprobojnim, ali kako se vremenom upoznaju, ono što je svima nama bilo očigledno od samog početka, postaje jasno i njima.

Korejski muškarci prikazani su kao veliki džentlmeni, nakon što arogancija kojom odišu na početku počne da bledi. Izvešće vas na romantičan prvi sastanak, vodiće duge razgovore na klupi dok posmatrate zvezdano nebo, uvek će brinuti da li ste gladni i šta bi sledeće voleli da probate, u pojedinim slučajevima će čak i kuvati za vas. Takođe, ako ste previše popili, pobrinuće se da vas ponesu kući kako vam se nešto ne bi desilo, jer je „opasno da noću šetate same“. Ako ste bolesni ili povređeni uvek će se naći u vašoj blizini. Neće im biti problem ni da se „osramote“ pred svima samo kako bi vam dokazali da vas vole. Uvek će voditi računa o vašim osećanjima i neće dozvoliti da budete povređene, bar ne namerno. Ono što je posebno karakteristično za K-drame jeste da fizičko ispoljavanje ljubavi nije previše zastupljeno. Sve što ćete dobiti jesu povremeni poljubac, nežan cmok u čelo, držanje za ruke, čvrst zagrljaj. A ono što se dešava kada se zatvore vrata jednostavno ćete morati da prepustite mašti.

Sve što možete da vidite u K-drami u stvarnom životu ne postoji, mislim da je u tome njihova najveća lepota. U tome leži i njihova velika popularnost. Svet u kojem je sve moguće, gde se prepreke nakon izvesnog vremena okončaju, snovi ostvaruju, gde je moguće sresti svoju drugu polovinu kada najmanje očekuješ. To je moje slatko bekstvo od naporne realnosti kojom sam svakodnevno okružena, da budem bar nakratko deo jednog „savršenog sveta“. Moj način da nahranim romantika u sebi, koji se posle svih dešavanja oseća pomalo umorno i počinje da sumnja u srećne završetke. Moj mali podsetnik da razvijam maštu i da nastavim da sanjam.