„Dah prirode“, foto izložba pejzaža Miroslava Jeremića u Valjevskom muzeju o Valjevskom pobrđu, Durmitoru, Prokletijama, koji nadilaze fotografiju
U Valjevskom muzeju je otvorena izložba pejzaža „Dah prirode“, poznatog fotografa Miroslava Jeremića. Izložene su crno-bele fotografije, motivi su sa Durmitora, Prokletija, Stare planine, Valjevskog pobrđa…
O dobrom čoveku i majstoru fotografije Miroslavu Jeremiću, istoričarka umetnosti Nataša Kristić napisala je u katalogu izložbe da od početka karijere on istrajno neguje viziju sveta ispunjenu savršenom lepotom prirode, da je on nadišao fotografiju i zakoračio u likovnu umetnost i da zato pred njegovim pejzažima stojimo kao u galeriji klasičnog slikarstva.
Pred Jeremijinim fotografijama zastao je i poznati novinski fotograf Imre Sabo, koji kaže: „Ne znam da li vi čujete žubor vode ovih vodopada, ja ih čujem. Verovatno kada pogledate fotografije na kojima je mnogo snega vi čujete škripu nogu koje prolaze kroz sneg. E to je Jeremija. Jeremija je, kako je u katalogu napisano, čovek koji voli da tihuje u prirodi, i to je pravi izraz. To tihovanje u prirodi dovodi do nečega do čega ja mogu da dođem samo tako što gledam njegove fotografije.“
Zašto se odlučio za crno-belu kolekciju, Jeremić kaže: „S obzirom na to da ovom izložbom obeležavam 55 godina od početka bavljenja fotografijom, a kada sam počeo da se bavim fotografijom bila je samo analogna fotografija, nije bilo digitalnih zapisa, radilo se u mračnoj komori, bili su crno-beli filmovi, tako da sam hteo da nas podsetim na to vreme i vratim nas malo u taj crno-beli svet.
A o svom zanatskom i umetničkom postupku kazuje: „Morate znati geografiju, biljke, morate znati kako ceo taj biodiverzitet diše, da su oni mnogo važniji od nas, da osluškujemo i pratimo.“
Jeremić (1953) je studirao kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, radio kao kamerman na RTS-u, fotografijom se bavi od gimnazijskih dana, u esnafskoj organizaciji je Majstor fotografije, izlagao je u zemlji i inostranstvu i osvojio na desetine nagrada. Između ostalog, na prijateljskoj osnovi, objavljivao je fotografije i u nedeljniku „Vreme“.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
