Novi predsednik SANI Zoran Knežević je, nakon što je izabran, rekao da je spreman na predan rad, zahvalio se i onima koji su za njega glasali, i onima koji nisu, kao i kolegama sa kojima će u naredne četiri godine voditi Akademiju „u duhu poverenja i uvažanja“.
„Neće biti lako i jednostavno, jer su vremena teška i složena. Biće nam potrebno strpljenja i mudrosti i da našu Akademiju dovedemo u mirnu luku“, izjavio je novi predsednik SANU, te da će biti spreman da podrži sve konstruktivne sugestije i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ispuni obećanja i da Akademiji obezbedi kontinuiet sa tradicijom koju baštini.
Knežević je rekao i da u srpskom društvu uvek postoji niz društvenih i političkih problema, da Akadmija „nije politička partija da se njima bavi na dnevnom nivou“, ali da ima svoj glas i da može da daje savete i mišljenja i na taj način pomogne da se nađu rešenja.
Za potpredsednika SANU iz reda članova Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Odeljenja tehničkih nauka i Odeljenja medicinskih nauka izabran je Zoran Popović.
Za potpredsednika iz reda članova Odeljenja jezika i književnosti, Odeljenja društvenih nauka, Odeljenja istorijskih nauka i Odeljenja likovne i muzičke umetnosti izabran je Miodrag Marković.
Novi generalni sekretar SANU je Nebojša Lalić.
Asteroid „2300“ Knežević“
Zoran Knežević je astronomiju diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972, magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine.
Smatraju ga u svetu za jednog od najboljih poznavalaca malih tela u svemiru, a na predlog italijanskih astronoma asteroid „3900 Knežević“ je nazvan po njemu, prenosi RTS.
Njegov rad je vezan za Astronomsku opservatoriju u Beogradu u kojoj je tokom niza godina vršio niz različitih istaknutih funkcija, a od 2002. do 2014. godine je bio njen direktor. Bio j i sekretar komiteta za nebesku mehaniku Međunarodne astronmske unije, što je najviša funkcija kojuje u međunarodnoj zajednici astronoma imao neki naš naučnik.
„Nebo nam je bar svima zajedničko“, rekao je za „Vreme“ 2007. godine doktor Knežević, objašnjavajući kako naši astronomi svakih nekoliko meseci nekoliko večeri koriste veliki teleskop u Bugarskoj, raspolažu resursima Evropske unije na Kanarskim ostrvima i u Čileanskim Andima.
Beogradski astronomi su od 1936. do 1956. godine u zapanjujućoj seriji osmatračkih uspeha otkrili čak 43 mala tela u Sunčevom sistemu. Seriju je otvorio astronom Pero Đurković, koji je u Belgiji otkrio asteroid 1564 i nazvao ga Srbija. On je prvi video ukupno pet asteroida među kojima su oni nazvani Milanković i Zvezdara, a jedan nosi i ime njegovog sina Dejana.
S druge strane, astronom Milorad Protić je iste 1936. godine na Astronomskoj opservatoriji pokrenuo Službu za posmatranje malih planeta i Sunca. On je tokom dvadeset godina otkrio čak 33 asteroida od kojih mnogi nose domaće nazive: 1507 Beograd, 1550 Tito, 1554 Jugoslavija, 1675 Simonida, 2244 Tesla i 2348 Mišković. Među njima je i telo 1724 koje je Protić nazvao po svom unuku Vladimiru.
Zoran Knežević je 1980. godine učestvovao u otkrivanju četiri mala nebeska tela, da bi 1991. godine italijanski astronomi po njemu nazvali asteroid okruglog broja 3900.
M.N./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
English
Deutsch
Русский
Српски језик