Foto: Rade Prelić/Tanjug
Astronom Zoran Knežević izabran je danas za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti. On je dobio 75 glasova, a njegov protivkandidat, kompozitor Svetislav Božić, 33 glasa. SANU hoće da vodi „u duhu poverenja i uvažanja“ i da obezbedi „kontinuiet sa tradicijom koju baštini“
Novi predsednik SANI Zoran Knežević je, nakon što je izabran, rekao da je spreman na predan rad, zahvalio se i onima koji su za njega glasali, i onima koji nisu, kao i kolegama sa kojima će u naredne četiri godine voditi Akademiju „u duhu poverenja i uvažanja“.
„Neće biti lako i jednostavno, jer su vremena teška i složena. Biće nam potrebno strpljenja i mudrosti i da našu Akademiju dovedemo u mirnu luku“, izjavio je novi predsednik SANU, te da će biti spreman da podrži sve konstruktivne sugestije i da će učiniti sve što je u njegovoj moći da ispuni obećanja i da Akademiji obezbedi kontinuiet sa tradicijom koju baštini.
Knežević je rekao i da u srpskom društvu uvek postoji niz društvenih i političkih problema, da Akadmija „nije politička partija da se njima bavi na dnevnom nivou“, ali da ima svoj glas i da može da daje savete i mišljenja i na taj način pomogne da se nađu rešenja.
Za potpredsednika SANU iz reda članova Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke, Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, Odeljenja tehničkih nauka i Odeljenja medicinskih nauka izabran je Zoran Popović.
Za potpredsednika iz reda članova Odeljenja jezika i književnosti, Odeljenja društvenih nauka, Odeljenja istorijskih nauka i Odeljenja likovne i muzičke umetnosti izabran je Miodrag Marković.
Novi generalni sekretar SANU je Nebojša Lalić.
Asteroid „2300“ Knežević“
Zoran Knežević je astronomiju diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972, magistrirao 1976. i doktorirao 1989. godine.
Smatraju ga u svetu za jednog od najboljih poznavalaca malih tela u svemiru, a na predlog italijanskih astronoma asteroid „3900 Knežević“ je nazvan po njemu, prenosi RTS.
Njegov rad je vezan za Astronomsku opservatoriju u Beogradu u kojoj je tokom niza godina vršio niz različitih istaknutih funkcija, a od 2002. do 2014. godine je bio njen direktor. Bio j i sekretar komiteta za nebesku mehaniku Međunarodne astronmske unije, što je najviša funkcija kojuje u međunarodnoj zajednici astronoma imao neki naš naučnik.
„Nebo nam je bar svima zajedničko“, rekao je za „Vreme“ 2007. godine doktor Knežević, objašnjavajući kako naši astronomi svakih nekoliko meseci nekoliko večeri koriste veliki teleskop u Bugarskoj, raspolažu resursima Evropske unije na Kanarskim ostrvima i u Čileanskim Andima.
Beogradski astronomi su od 1936. do 1956. godine u zapanjujućoj seriji osmatračkih uspeha otkrili čak 43 mala tela u Sunčevom sistemu. Seriju je otvorio astronom Pero Đurković, koji je u Belgiji otkrio asteroid 1564 i nazvao ga Srbija. On je prvi video ukupno pet asteroida među kojima su oni nazvani Milanković i Zvezdara, a jedan nosi i ime njegovog sina Dejana.
S druge strane, astronom Milorad Protić je iste 1936. godine na Astronomskoj opservatoriji pokrenuo Službu za posmatranje malih planeta i Sunca. On je tokom dvadeset godina otkrio čak 33 asteroida od kojih mnogi nose domaće nazive: 1507 Beograd, 1550 Tito, 1554 Jugoslavija, 1675 Simonida, 2244 Tesla i 2348 Mišković. Među njima je i telo 1724 koje je Protić nazvao po svom unuku Vladimiru.
Zoran Knežević je 1980. godine učestvovao u otkrivanju četiri mala nebeska tela, da bi 1991. godine italijanski astronomi po njemu nazvali asteroid okruglog broja 3900.
M.N./FoNet/RTS
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
sr 
English
Deutsch
Русский