Kristofer Hil je za američkog ambasadora u Beogradu postavljen sa jasnim zadatkom: da izdejstvuje rešenje kosovskog pitanja (da Srbija indirektno ili direktno prizna nezavinost Kosova), da traži da Vučić obuzda ili pusti niz vodu Milorada Dodika i da Beograd uvede sankcije Rusiji.
A tu je još jedan zaborvaljeni slučaj koji, međutim, ne zastareva: ubistvo braća Bitići, američkih državljana poreklom sa Kosova.
Ila, Mehmet i Agron Bitići bili su 1999. godine preko Albanije ušli na Kosovo i pridružili se Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK). Nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma i prekida ratnih dejstava, oni su pratili jednu romsku porodicu od Prizrena do novouspostavljene srpske granice kod Merdara, gde su naleteli na policijsku patrolu koja ih je zbog toga što nemaju jugoslovensku vizu odvela kod sudije za prekršaje u Prokuplju.
Određena im je kazna od 15 dana zatvora. Kazna im je bila umanjena za tri dana i izdat zvaničan dokument da mogu da se vrate na Kosovo. Međutim, iz zatvorske uprave je stigao nalog da se na sporednom izlazu predaju dvojici muškaraca u civilu pristiglim u džipu Tojota Pajero bez registarskih oznaka.
Odvedeni su u kamp Posebne jedinice policije (PJP) u Petrovom selu gde su nakon dva dana likvidirani pucnjima u potiljak. Kada je 2001. godine u neposrednoj blizini kampa otkrivena masovna grobnica sa leševima kosovskih Albanaca, utvrđeno je da tri tela pripadaju upravo braći Bitići. Ruke su im bile vezane, a preko očiju su imali poveze.
Zašto srpske vlasti nakon petooktobraskih promena, a ni danas nakon više od dvadeset godina nisu pronašle odgovorne, čak ni pod pritiskom američke administracije? Odgovor verovatno leži u dužini lanca odgovornosti, ili bolje reći krivice, koji se očigledno proteže dovoljno visoko da nedostaje politička volja da se on preseče.
Decenijski zavet ćutanja
Gotovo 23 godine nakon ubistva sva pitanja su i dalje otvorena: ko su ljudi koji su preuzeli braću Bitići u prokupačkom zatvoru? Ko je direktni izvršilac zločina? Ko je naredio njihovo ubistvo?
Za jednog od dvojice nepoznatih muškaraca se pretpostavlja da je bio vozač Dušana Spasojevića, vođe Zemunskog klana. O drugome ne postoje nikakve informacije.
U to vreme kampom u Petrovom Selu komandovao je policijski general Goran Radosavljević Guri, tada prvi čovek PJP-a, a kasnije i prvi komandant Žandarmerije. Pored njegove jedinice u kampu su se nalazili i delovi Jedinice za specijalne operacije (JSO), među njima i Milorad Ulemek Legija. Sumnja se da su upravo neki od njih povukli oroze.
Guri je prvobitno negirao da se nalazio u kampu u vreme kada su braća Bitići likvidirana, već da je navodno bio na godišnjem odmoru. Da nije bilo tako posvedočilo je više policajaca, ali je general Radosavljević onda počeo tvrdio da je bio u kamp kućici u blizini, te da nije znao šta se dešava unutar samog kampa.
Suđenje koje je održano bilo je prilično nakaradno od samog početka, s obzirom da je optužnica obuhvatala uglavnom samo pomagače iz zatvora u Prokuplju. I oni su kasnije oslobođeni. Ostatak svedoka i osumnjičenih držao se zaveta ćutanja.
S obzirom da je masovno ubistvo bilo isplanirano, teško je za poverovati da nalog nije stigao sa vrha policije. Pominjala su se dva imena iz Beograda – Obrad Stevanović, tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Gurijev nadređeni i načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije general Vlastimir Rođa Đorđević.
Reakcija ambsade SAD
Goranu Radosavljeviću Guriju je Stejt department u decembru 2018. godine zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države zbog „umešanosti u grubo kršenje ljudskih prava“, zato što je „verodostojno upleten u ubistvo braće Bitići 1999. godine.“
Na ovo, i da „neće odustati od zahtevanja pravde“, je podsetila američka ambasada u Beogradu nakon što je prošle godine na obeležavanju Dana žandarmerije u Novom Sadu komandant Žandarmerije Dejan Luković uručio plaketu u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju prvom komandantu ove policijske jedinice u Srbiji Goranu Radosavljeviću Guriju.
Pitanje je političkog trenutka kada će SAD slučaj ubistva braće Bitići ponovo da izvuku na svetlost dana i zahevati od srpskih vlasti da ga razreši. A tu je i paljenje ambasade SAD u Beogradu 21. februara 2008. tokom masovnih protesta zbog proglašeenja nezavisnosti Kosova.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
