Od trenutka kada je najavljeno rušenje Starog savskog mosta grupa najupornijih aktivista ga čuva. Oni kampuju na mostu već dva i po meseca. Kako podnose ledene zimske noći i zašto ne odustaju
Trotoar na uglu Karađorđeve i Vudroa Vilsona prekriven je tankim slojem leda koji koračanje po ulici čini gotovo nemogućom misijom. Svuda je klizavo. Napolju je oko minust tri stepeni. Noć je.
Sa desne strane vidi se nešto što nalikuje na prizor iz neke postapokaliptične serije. Ruševine stare Autobuske stanice u ove kasne sate dobiju neku sablasnu primesu. Brežuljci od cigle, komadića zida, dasaka i po koja džinovska kesa za đubre, zamenile su BAS.
Na rubu Starog savskog mosta vijore se tri zastave: srpska, bela zastava sa sloganom „Most ostaje” i ona najupečatljivija sa porukom „Nećeš rušiti, budi Zarić”.
„Pazi kako hodaš kad izlaziš, sve se zaledilo”, dovikuje jedan od aktivista čoveku koji izlazi iz šatora na puš pauzu.
„Moramo kasnije da javimo i ostalima u Viber grupi da budu oprezni”, odgovara mu.
U šatoru je iznenađujuće toplo. Na sredini improvizovanog dnevnog boravka nalazi se plinska boca koja aktiviste spasava od oštre hladnoće. Nekoliko drvenih stolica je poređano oko boce, a preko puta je veliki kauč.
Iako daleko od komfornog, šator je u sasvim pristojnom stanju. Sa strane su šatorska krila obložena lampicama koje rade na baterije, kako ne bi bio mrkli mrak.
Dovoljno su jake, dobacuje jedan od čuvara, osim za čitanje. Tada je potrebno još svetla.
Hrane ima sasvim dovoljno, a kada nešto zafali, ima mnogo ljudi koji taj manjak vrlo rado pokriju raznim donacijama. Tako je nedavno jedna starija gospođa sa unukom donela gomilu palačinaka i raznorazne slatke namaze.
Epicentar lokalnog bunta
Vojislav Mladenović je jedan od čuvara mosta koji je redovan u kampu. Tu je od prvog dana, odnosno od noći 29. oktobra, kada su aktivisti, zbog najave da gradske vlasti planiraju početak rušenja mosta, na njemu postavili svoje punktove.
„Pročitao sam u novinama jedan članak i to mi je bilo dovoljno da dođem i pomognem. Kada sam prvi put došao, tu je bila jedna mala nadstrešnica i dosta ljudi sa željom da odbrane most. Njihova energija me je zadržala” priča Vojislav.
Od tada je prošlo više od dva meseca. Vojislav kaže da motivacija ljudi koji dolaze da pomažu u čuvanju ove kontrukcije od rušenja nije opala.
Među njima je i Marin , koji je pobunu na Starom savskom mostu tada video kao jedinu tačku otpora u Beogradu.
„Ljudi su bili spremni da brane ovaj most i identitet Beograda. Kada sam došao ovde, upoznao sam mnogo ljudi sličnih meni, koji ne mogu da ćute na nepravdu”, kaže Marin.
Čuvajući most, stekao je nova poznanstva, ali i prijateljstva. Atmosfera je, kaže, uvek lepa i stalno dolaze ljudi koji tu žele, osim da im puže podršku, da kvalitetno provedu slobodno vreme.
„Vremenom smo postali centar okupljanja za sve goruće tačke koje ovaj režim želi da naruši u Beogradu, a koje su deo identiteta grada i spomenici kulture. Ovde se objedinjuju razni ljudi, kojima nije stalo samo do mosta. Oni žele da se bore i za Generalštab i za hotel Jugoslaviju”.
U međuvremenu je došlo do masovnih studentskih blokada u Beogradu, ali i na fakultetima širom Srbije. Most je sada samo još jedna tačka otpora, ali i simbol istrajnosti i jedinstva aktivista.
„Lokalna borba je veoma bitna. Ljudi moraju da imaju neku tačku okupljanja, koja je deo njihovog svakodnevnog života. Preko ovog mosta je prelazilo između 15 i 20 odsto saobraćaja Beograda, prelazile su dušegupke iz logora na Sajmištu ka Jajincima, a prelazili su i vojnici koji su išli na Sremski front da pobede Nemce”, priseća se Marin.
Zašto vlasti žele da sruše most?
Stari savski jedan je od tri mosta u centru Beograda koji je svakodnevno koristilo hiljade ljudi.
Gradske vlasti su još pre nekoliko godina najavile uklanjanje konstrukcije, ali su se protivili opozicioni političari i pojedini stručnjaci, tvrdeći da nema pravnog akta za rušenje mosta napravljenog još 1940-ih godina.
Uprkos protivljenjima, 20. novembra je počelo uklanjanje delova mosta, uz asistenciju policije.
Gradske vlasti ranije su saopštile da se Stari savski most ruši zbog projekta ‘Mali metro’ i da će na njegovom mestu biti izgrađen novi.
Predstavnici inicijative „Most ostaje” kažu da Beograd nema usvojen novi Generalni urbanistički plan, a prema važećem iz 2016. godine nije bilo predviđeno uklanjanje nijednog mosta preko reke Save.
„Most je bio obnovljen pre desetak godina, a sadašnje vlasti su ga ciljano pustile da propadne. Mislim da su već tada imali plan šta će da urade. Zatim su sredstva propagande vlasti, kao što je Informer, tvrdila da je most opasan i u lošem stanju”, objašnjava Marin.
Vojislav objašnjava da su oštećenja na mostu daleko manje ozbiljna nego što gradske vlasti govore. Most je trebalo samo kvalitetno obnoviti, jer su sva oštećenja površinska.
Dve slike Beograda
Stari savski most je pre više od 70 godina od rušenja sačuvao učitelj Miladin Zarić.
Videvši da Nemci pripremaju miniranje on je odlučio da reaguje i da 20. oktobra 1944. sam razminira most. Ovaj čin jednog običnog čoveka koji nije bio deo aktivnih vojnih formacija je omogućio oslobodiocima da pređu reku i brže se obračunaju sa okupatorima i njihovim saradnicima.
Sada, kada je ova konstrukcija postala trn u oku gradskim vlastim i prepreka njihovim megalomanskim urbanističkim projektima, most ponovo ima svoje čuvare.
Jedna od njih je i Ana Marković, koja je ceo život provela u stanu u neposrednoj blizini Starog savskog mosta. Za nju ova konstukcija na granici Starog i Novog Beograda predstavlja važan deo njenih sećanja.
„Kada uporedim Beograd nekada i sada, teško mi je. Kada žurim nekuda i razmišljam kuda teba da odem, ja imam u glavi neku sliku ulice kojom ću ići. A onda kada izađem, vidim da je mnogo toga promenjeno ili porušeno. Noću više nema zvukova tramvaja koji su godinama išli preko mosta”, kaže Ana.
Za to vreme, počinje noćna smena. U šatoru je sve tiše. Neki još uvek ispijaju čaj, a neki skroluju vesti na telefonima. Pričaju o tome šta će raditi ujutru i ko preuzima smenu.
„Potrebno je da nas u smeni bude barem dvoje, a kada je hitna situacija, skupi se i dvesta ljudi ako je to potrebno ili ako dođe do nekih nereda. Mada, uglavnom je mirno”.
Po snegu, kiši i na minusu, u šatoru uvek ima barem dva čuvara. Jer, neko uvek mora da motri na most.
Studenti Medicinskog fakulteta u Beogradu traže preispitivanje odluke po kojoj je bez obrazloženja smenjena profesorka Jelena Martić sa mesta načelnice u Institutu za majku i dete, i zamenjena koleginicom sa dva meseca iskustva
Kako su javili pojedini mediji, u pucnjavi na Novom Beogradu je ubijen Tadija Pantić, vođa Partizanove navijačke grupe iz Zemuna
Završen je protest beogradskih studenata u blokadi organizovan godinu dana nakon incidenta u kojem su napadnuti studenti FDU, zbog čega još uvek traže pravdu
Zvanični Instagram nalog pokreta „Kreni-Promeni“, sa više od 336.000 pratilaca, ugašen je jutros bez ikakvog upozorenja. Iz pokreta poručuju da je ovo deo šire strategije režima da utišava kritičke glasove, naročito u trenutku masovnih studentskih i građanskih protesta
U ponedeljak počinje suđenje novosadskim aktivistima i političarima optuženim da su tobože kovali zaveru da sruše ustavni poredak Srbije. Polovina njih je u egzilu
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
