Foto: Printscreen/Aljazeera BalkansU rad je puštena žičara koja od Kotora vodi do Lovćena. Iz gondola se pruža spektakularan pogled na Bokokotorski zaliv, a na 1.348 metara nadmorske visine stiže se za nepunih 11 minuta
Skoro četiri kilometra dugačka žičara „Kotor – Lovćen“ izgrađena je za nešto više od godinu, a projekat je realizovala konzorcija Novi Volvox – Leitner na osnovu koncesionog ugovora koji je potpisan u decembru 2021, piše Glas Amerike.
„Pogled na Boku i boravak na Lovćenu, mogućnost da se za 11 minuta popnete do ove fantastične pozicije, lakši pristup Nacionalnom parku ‘Lovćen’ za turiste, definitivno svrstavaju ponudu žičare u red nezaobilaznih atrakcija za sve koji posete Crnu Goru“, rekao je direktor kompanije Žičara „Kotor – Lovćen“ Marco Cus.
Trasa žičare polazi od Duba, koji se nalazi na teritoriji opštine Kotor, i vodi do lokaliteta Kuk na planini Lovćen, na 1.348 metara nadmorske visine, a vreme putovanja iznosi nepunih 11 minuta. Visinska razlika između polazne i krajnje stanice je 1.316 metara.
Projektovani kapacitet je 48 gondola koje mogu da prevezu 1200 putnika po satu. Karta u jednom smeru za odrasle košta 13 evra, a povratna 23 evra. Karta za decu je sedam evra u jednom smeru, odnosno 12 evra za oba smera. Deca mlađa od dve godine ne plaćaju kartu, piše Glas Amerike.
Prema koncesionom ugovoru koji su potpisali predstavnici Vlade Crne Gore i konzorcijum “Leitner – žičara Kotor 1350”, koji čine preduzeća Novi Volvox iz Podgorice i italijanski Leitner, koncesionar će koristiti žičaru 30 godina, nakon čega će to pripasti državi.
Koncesiona naknada iznosi 15 odsto neto vrednosti profita od upravljanja žičarom i pratećim sadržajima, a koncesionar se obavezao da uloži oko 20 miliona evra.
Postojale su sugestije da se žičara produži do Cetinja. Žičara koja je povezivala Kotor i Cetinje postojala je pre 107 godina. Trokraku transportnu žičaru Kotor-Krstac-Njeguši-Cetinje, dugačku nešto više od 18 kilometara, izgradila je 1916. austro-ugarska vojska za samo pola godine. Ta žičara je bila u funkciji sve do 1918. godine.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Glas Amerike.
M.N./Glas Amerike
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Republička izborna komisija naložila je Pokretu Snaga Srbije koji vodi Bogoljub Karić da u roku od 48 sati otkloni nedostatak na izbornoj listi. Postoje osnovi sumnje da potpisi određenih birača nisu autentični, kaže Tanasije Marinković
Premijer Republike Srpske Savo Minić izjavio je danas da aktivisti izborne liste „Studenti pobeđuju“ iz Srbije mogu da održe skup u Banjaluci - ukoliko dobiju dozvolu za skup od policije. Ova izjava je došla nakon što je akcija studenata već bila otkazana
Prorežimski tabloidi šire snimak na kome se vidi da je Z. S, koga označavaju kao „vođu blokadera“ u Kuli, sa sekirom u ruci napao štand SNS-a. Kako "Vreme" nezvanično saznaje radi se o bivšem policajcu, simpatizeru Studentskog pokreta, koji je "pukao" jer su na zidu zgrade u kojoj živi ispisivali da je "ustaša"
Nakon napada sekirom na štand SNS-a u Kuli, Zoranu Sekerušu je određeno zadržavanje od 48 sati. Iz organizacije „Mladi Kula" kažu za „Vreme" da osuđuju ono što je uradio i da je napadu prethodilo višemesečno targetiranje njega i njegove porodice, koje su više puta prijavljivali policiji
Pravo glasa moglo bi da ostvari više od 500.000 građana čija adresa u biračkom spisku nije navedena na način koji omogućava preciznu identifikaciju mesta prebivališta
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
O palatama slavnih bokeljskih pomoraca i trgovaca koje su kupili tajkuni i rođaci političara, o tome zašto Škaljari nisu poznati po brojnim crkvama i kako je Italijan na vrhu Lovćena zaprosio mladu Cetinjanku
