Članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ana Grozdanović rešila je da stane u zaštitu muškaraca jer su žene, kako je sama rekla, „preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“
Politička delovanja u Srbiji, istupi političara iz vladajuće stranke, političari u majicama sa „ja sam bot“ koji time vređaju ceo svoj narod, ukratko zabava za sve i pored oštre politike SAD prema šefu BIA Aleksandru Vulinu, i pored teme Kosova, srpski političari će izbaciti verovatno još neki „viral“.
Zabavila se i članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ana Grozdanović koja je pokrenula projekat, i na svom Instagram profilu napisala kako je rešila da stane u zaštitu muškaraca, jer su žene, kako je sama rekla „preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“
„Obaveštenje za sve. Od danas se bavim zaštitom muškaraca, i formiram forum muškaraca. Dugo sam razmišljala da li da pomognem forumu žena ili bilo kojoj ženskoj grupi, i definitivno sam donela odluku za koju sam ubeđena da je najispravnija – započela je na instagramu svoju priču Grozdanović.“
Ovo takođe spada u veoma opasnu retoriku uvijenu u „ha ha“ momenat, naravno preko leđa žena. U trenutku kada u Srbiji imamo više od 20 femicida samo ove godine, a još se ne zna za ona koja nisu stigla do medija, istupa političarka SPS:
„Svesni smo svi da neke žene gledaju da se dobro udaju, onda ucenjuju za alimentaciju preko dece, gde ispaštaju deca, muž i muževa porodica. Žene mislim da ste preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu muškarcima, i zbog toga dajem od danas podršku muškarcima u svakom problemu sa kojim se suočavaju“, napisala je na instagramu Grozdanović.
Izjave opasne za žene u Srbiji
Jelena Riznić iz Ženske solidarnosti za portal „Vremena“ kaže da poslednjih nekoliko dana svedočimo izjavama koje dolaze iz redova vladajućih struktura i koje su opasne za žene u Srbiji, što nije novost;
„Ono što je u ovom slučaju važno jeste što te izjave dolaze iz redova političarki. Najpre je ministarka Dubravka Đedović izjavila da žene služe da zadovolje muškarce, a potom je Ana Grozdanović izjavila čitav niz stvari koje su se odnosile na zaštitu prava muškaraca kao, prema njenom mišljenju, najugroženije kategorije u društvu. Ono što je, čini mi se, simptomatično za ovu vlast je preuzimanje određenih feminističkih zahteva i uključivanje tih zahteva u svoje stranačke, političke pa i mejnstrim državne strategije. To se odnosi pre svega na potenciranje broja žena u politici, na pozicijama gde se donose odluke, itd. ali tako da upravo žene izgovaraju i zahtevaju stvari koje su loše po žene kao društvenu grupu.“
Riznić takođe navodi da ne može da se otme utisku da ima izvesne tendencioznosti u tome, u smislu da guranje u prve redove političarki koje možda verbalizuju upravo ono šta stranačka i vladajuća većina misli, ali o tome ćuti, jeste ono što može da utiče na shvatanje mesta žena u politici, pa i u društvu načelno.
“Ženske i feminističke organizacije već decenijama ozbiljno rade na promenama politika koje štete ženama, na poboljšanje položaja žena u Srbiji, a paradoksalno upravo političarke koriste i podrivaju tekovine te borbe jer govore naglas ono što političari misle i ćute. Bilo bi interesantno videti kakvo je shvatanje žena u politici nakon decenije vladavine SNS-a.“
Skupljanje sitnih (muških) političkih poena
Na ovo se upravo nadovezuje i Anita Marković koja kaže da „ženske organizacije i feministkinje decenijama ukazuju na probleme sa kojima se žene suočavaju na svakodnevnom nivou u našem društvu – nezaposlenost, niske zarade, siromaštvo, oduzimanje prava na porodiljsko odustvo, niske naknade za porodilje, akušersko nasilje, obespravljenost majki, seksualno i drugi tipovi nasilja u školi, na fakultetima, na poslu, u porodici, na ulici, femicidi, itd.
“Prvobitna objava Ane Grozdanović na društvenoj mreži Instagram, ali i ona koja je usledila nakon nje, pored toga što skreće pažnju sa stvarnosti ženskog položaja zarad prikupljanja sitnih (muških) političkih poena, one takođe, doprinose održavanju patrijarhalnih vrednosti – da žena koja treba da ostane u podređenom i zavisnom položaju u službi veličanja muškarca i njegove uloge. Zalaganjem za takve politike, Grozdanović se direktno zalaže za zadržavanje žene u podređenom položaju koji je čini ranjivom za sve oblike muškog nasilja. Time ona radi protiv ženske borbe za ženska prava, tako i svih žena,“ kaže Marković za portal Vremena.
„Do ovog trenutka u Srbiji je zabeleženo da su muškarci ubili barem 21 ženu. Kažem „barem” jer mi o počinjenim femicidima saznajemo iz novinskih članaka i uvek se pitam da li je svaki slučaj zabeležen. Uprkos višegodišnjoj borbi ženske organizacije „FemPlatz” za uspostavljanje tela za praćenje femicida i najavi države iz 2018. godine da će ono i biti uspostavljeno, ovo telo koje bi pomoglo unapređenju rada institucija i poboljšanju sistema zaštite žena od muškog nasilja, još uvek ne postoji. Pored toga što država ćuti i ne radi ništa u službi bezbednosti žena, postoji nešto što radi – smanjuje kapacitet smeštaja u Sigurnoj kući za žene iz sedam opština Pčinjskog okruga, gde je sa 25 mesta on smanjen na 10 mesta,“ kaže Marković.
Objava Ane Grozdanović o osnivanju Odbora za zaštitu muškaraca i drugo izrečeno u objavi u ovako alarmantnoj situaciji za žene je još jedan pokazatelj i podsetnik koliko ženski život malo vredi za državu i njene političke i partijske moćnike. Izjave Grozdanović poput:
„Danas se samo govori o onome što muškarac uradi na kraju, a niko se ne pita kroz šta je prolazio taj muškarac sve vreme pored neke žene.“ i „Žene mislim da ste preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“ upiru prst u ženu kao glavnog krivca za probleme s kojima se suočavaju muškarci, što lako može služiti svrsi podhranjivanja patrijarhalnog uverenja o ženi kao glavnoj odgovornoj za nasilje koje vrši muškarac.
Ipak, Ana priznaje da ovaj svet (ili preciznije, muškarci) nije uvek prijateljski nastojen prema ženi ističući u svojoj objavi savet „Razmišljajte na vreme, budite pametne i ne dovodite sebe u loše društvo i loše situacije“, ali pripisivanje odgovornosti pravoj strani – izostaje. Postupak Ane Grozdanović je pokazatelj njenog neznanja, nekompetentnosti, odsustva odgovornosti za izrečeno i svesti o mogućim posledicama.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Građani Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša obeležavaju na ulici devet meseci od pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, koji je doveo do smrti šesnaest osoba
Prošlo je nekoliko dana otkako su studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru izbačeni iz zgrade. Mnogo je nepoznanica, a iz kraljevačke firme za privatno obezbeđenje koje je angažovano, kažu za „Vreme“ da su ih zvali rukovodioci univerziteta
Među uhapšenima su bivši ministar, pomoćnica ministra, te osobe povezane sa firmama koje su izvodile radove na Železničkoj stanici u Novom Sadu, za nekima se i dalje traga, a postupkom je obuhvaćen i Goran Vesić, kome je sinoć pozlilo
Organizacija „Beograd u pokretu“ pozvala je nadležne da trajno zaštite tramvajsku liniju broj dva kao kulturno dobro Beograda, umesto što je ukidaju
Kako je Mladen Nenadić prešao put od „politički kontrolisanog tužioca“ do glavne mete Aleksandra Vučića i njegovih tabloida
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
O alarmantnom broju femicida od početka ove godine još se nije oglasio niko iz nadležnih ministarstava ni iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osim da kažu kako sve rade savršeno. Jasno je da je femicid pojava koja se ne može nikada u potpunosti iskoreniti, ali jedan femicid nedeljno – od toga trećina počinjena vatrenim oružjem – te trećina uz kršenje zabrane prilaska ili neke druge izrečene mere, jasno ukazuje na problem u sistemu. Sistem, međutim, ćuti, a patrijarh – viče
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da kod ovolikog broja femicida u Srbiji državne institucije nisu navele šta se zapravo dogodilo i gde su načinjeni propusti. Zbog toga žene gube poverenje u institucije, pa često ne prijavljuju zlostvaljanje, što može da dovede do novih tragedija
Aktivistkinja Sonja Sajzor kaže da „slučaj Noe Milivojev nije nikakva anomalija nego slika i prilika načina na koji društvo tretira trans populaciju svaki dan - počev od medija koji od njenog nestanka, a zatim i ubistva, prave senzaciju, prenose kako se zvala ranije, kao i fotografije pre tranzicije koje su otežavale potragu
