U Ustavu je s razlogom definisano da se predsednički izbori održavaju na pet, a parlamentarni na četiri godine. Šta može Srbija kada su najviše državne funkcije istovremeno u tehničkom mandatu?
Sa Vučićevom ostavkom sve najviše državne funkcije su u tehničkom mandatu.
Zakon nalazi državu na holdu za to vreme, jer oni koji obavljaju funkciju vršioca dužnosti zapravo imaju veoma ograničena ovlašćenja.
Kada predsednik Republike podnese ostavku ili je sprečen da obavlja dužnost, njega privremeno zamenjuje predsednik Narodne skupštine na period najčešće do 30 dana, ali može i duže. U ovom slučaju, to je Ana Brnabić.
U tom statusu, predsednik Skupštine preuzima samo nužna ovlašćenja – proglašenje zakona, komandovanje vojskom, primanje akreditiva. Ipak, ne može koristiti sva redovna politička ovlašćenja izabranog predsednika.
Sa druge strane, prema Zakonu o vladi, Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove. Kako je propisano zakonom, takva izvršna vlast ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.
Ona ne može da postavlja državne službenike na položaj u organima državne uprave, a pri vršenju osnivačkih prava Srbije može jedino da imenuje ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i članova upravnog i nadzornog odbora.
Period tokom 2003. i početka 2004. godine bio je najduži period u istoriji moderne Srbije kada su obe ključne funkcije bile u privremenom statusu, a to je period najveće političke krize u zemlji, jer je ubijen prvi demokratski izabrani predsednik Vlade.
Nakon što je Milanu Milutinoviću istekao mandat u decembru 2002. godine, predsednički izbori su propadali više puta zbog nedovoljne izlaznosti (tadašnjeg cenzusa od 50 odsto). Funkciju v.d. predsednika države obavljala je najpre predsednica Skupštine Nataša Mićić i to do januara 2004, a potom kratko Dragan Maršićanin, Vojislav Mihailović i Predrag Marković.
Nakon ubistva premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine, Vladu je preuzeo Zoran Živković. Krajem godine, parlament je raspušten, pa je Živkovićeva vlada ušla u tehnički mandat.
Tako je od novembra 2003. do marta 2004. godine Srbijom je upravljala vlada u tehničkom mandatu bez punog legitimiteta parlamenta, dok je na čelu države bio vršilac dužnosti predsednika Republike.
Situaciju sličnu današnjoj imali smo u proleće 2012. godine, kada se Srbija našla u situaciji u kojoj su i funkcija predsednika i funkcija premijera prešle u privremeni status.
Tadašnji predsednik Boris Tadić podneo je ostavku u aprilu 2012. godine. On je skratio svoj petogodišnji mandat za nekoliko meseci kako bi se predsednički izbori održali u isto vreme kada i redovni parlamentarni i lokalni izbori.
Raspisivanjem parlamentarnih izbora, Vlada je automatski ušla u tehnički mandat.
Tako je nekoliko meseci funkciju vršioca dužnosti predsednika Republike preuzela tadašnja predsednica Narodne skupštine Slavica Đukić Dejanović. Vladu je vodio premijer u tehničkom mandatu. Mirko Cvetković je ostao na čelu tehničke vlade, bez prava da predlaže nove zakone ili donosi dugoročne političke odluke.
Vučićev predsednički mandat prestaje kada ostavka stigne u Narodnu skupštinu. U tom slučaju predsednički izbori moraju biti raspisani tako da se glasanje održi najkasnije tri meseca od prestanka njegovog mandata.
Izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine, a od dana raspisivanja do dana glasanja mora proći najmanje 30, a najviše 60 dana. Zakon propisuje i da dan glasanja mora biti neradni dan.
Tako će krajnji rok za održavanje predsedničkih izbora biti 27. decembar. Taj datum pada u nedelju, pa bi, ukoliko se iskoristi maksimalni rok, izbori mogli da budu održani upravo tada.
S druge strane, izbori bi mogli da budu održani najranije 30 dana nakon njihovog raspisivanja. Ukoliko bi predsednik Narodne skupštine izbore raspisao odmah nakon Vučićeve ostavke, najraniji datum za glasanje bio bi 27. oktobar. Pošto zakon propisuje da dan glasanja mora biti neradni dan, prvi naredni nedeljni termin bio bi prvi novembar odnosno dvogodišnjica pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Marija Vasić, profesorka sociologije iz Novog, ne oseća nikakvo olakšanje što ju je bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolirao. Ljuta je što joj je uskraćena mogućnost da na sudu sa ostalim članovima „novosadske grupe“ obori besmislenu optužbu za pokušaj rušenja ustavnog poretka
Poslednji čin pred ostavku na funkciju predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je pomilovanje 49 ljudi, a krivičnog gonjenja je oslobodio i 11 „svojih“. Ko su ti ljudi?
U govoru nakon koga je potpisao ostavku, Aleksandar Vučić je najavio šta će raditi kao premijer, istakavši obrazovanje koje je loše zato što su neki fakultete pretvarali u partijske štabove
Televizije N1 i Nova su učesnicima izborne trke ponudile političko oglašavanje za 5.200 do 7.800 evra za spot od pola minuta, saznaje „Vreme“. U ponudi je i oglas koji prekriva ceo ekran portala. Pitanje je da li te cene iko može da plati osim Srpske napredne stranke
Studentska lista će naredni veliki predizborni skup održati 3. oktobra u Novom Pazaru, a kampanju će završiti skupom u Beogradu 22. oktobra.
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
