Zeleno nadgornjavanje: Verbalne akrobacije sa Rio Tintom

Do parlamentarnih, predsedničkih i beogradskih izbora je ostalo još 43 dana.

Na površini sve je kako treba da bude u naprednjačkoj Srbiji: Aleksandar Vučić otvara sve što stigne i ne skida se sa ekrana, ekonomija cveta, životni standard raste, birači svih uzrasta dobijaju novčane poklone, opozicija je nevidljiva, ekološki protesti su izgubili na masovnosti, referendum o izmenama Ustava je prošao.

A opet, nešto nije u redu. Više slučajno, a ne kao deo neke osmišljene strategije, do skora marginalizovani ekološki pokreti našli su se u centru političkih zbivanja. Njihove parole su prijemčive za sve: voda, vazduh, zemlja. Neprjiatelj je vidljiv i ima sve osobine koje zavređuju mržnju: multinacionalna kompanija sa veoma lošim imidžom koja hoće da rudari srpski litijum nehajući za životnu sredinu. Neprijatelj je u sprezi sa vlašću, ergo vlast treba smeniti.

Tako su se Rio Tinto i projekat „Jadar“ našli usred izborne kampanje, mnogo pre nego što su izbori raspisani. Protesti protiv atustralijsko-britanskog rudarkog konzorcijuma pokazali su da imaju potencijal da postanu veoma neugodni po Srpsku naprednu stranku i njihove političke i druge partnere. Probudili su svest o otporu. A i deo tih zeleno-levih se udružio i biće 3. aprila na izbornim listićima.

Nakon prvobitne agresivne reakcije na ekološke proteste i blokade saobraćajnica po uobičajnom šablonu, vlast je promenila taktiku: valjalo ih je amortizovati pre nego što se otrgnu kontroli i prerastu u pobunu. Krenulo se sa podilaženjem „narodu“, napravljeni su određeni ustupci, Vučić je preuzeo na sebe da se udovolji „narodu“. Pokret Kreni-promeni je bio zadovoljen prvim Vučićevim porazom i privremeno iskočio iz protestnog karavana.

Predsednik SNS-a i Srbije se tako po prvi put pokazao spremnim na neki kompromis, što bi mu u nekoj funkcionalnoj demokratiji možda donelo neke poene, ali ne u Srbiji u kojoj se ova vlast zasniva na njegovoj ulozi nepogrešivog, nepopustljivog, strogog ali pravednog vođe koji svoju dominaciju pokazuje tako što šikanira ministre, i koga god stigne, koji to pokunjeno trpe. Opstanak u vrhu vlasti se obezbeđuje hvalopevanjem u čast Predsednika, najglasniji hvalopevci napreduju u hierarhiji. Popuštanje se očigledno negativno odrazilo na rejting Vučića sa na toj osnovi izgrađenim imidžom, pa je krenuo sa pričom da on, eto, jeste za Rio Tinto, ali Vlada bi da se od svega odustane.

Ali, šteta je već bila napravljena, a i priča je bila neubedljiva.

U tako složenoj kuli od impresija Vučić sebi više ne može da dopusti da popušta, pa je u prvi plan otupljivanja ekoloških protesta bacio Anu Brnabić. Ona je krenula sa pričom o „moratorijumu na iskopavanje litijuma“ na godinu dana, pa de će Vlada „uskoro“ poništiti uredbu kojom je Rio Tinto unet u prostorni plan, pa kada to nije zadovoljilo ekologe, da je za nju ta priča završena. Pošto je njena Vlada prepoznata kao partner Rio Tinta koji je prepoznat kao neprijatelj naroda, valjalo se ograditi od Rio Tinta. Makar stvoriti takvu, dovoljno ubedljivu impresiju.

Jer, sa druge strane, vlasti se ne odustaje od mnogomilionskog projekta u koji je Rio Tinto već uložio oko 300 miliona evra i u kome ima mesta za sve, pa pokušava ono sa sitim vukom i nepojedenim ovcama.

I tu igra ulazi u drugu trećinu. Dok grupa ekoloških pokreta i organizacija održava tenziju na ulicama, Kreni-promeni hoće da stvari istera na čistac kroz institucije: sluteći da vlast verbalnim akrobacijama zamagljuje da zapravo ne odustaje od poslovanja sa Rio Tintom, zahtevaju da Narodna skupština po hitnom postupku overi narodnu inicijativu koja traži da se Rio Tinto likvidira u Srbiji, mada potpisi za nju nisu prikupljeni na zakonom propisan način; tražili su i da Skupština usvoji zakon koji će u narednih 20 godina zabraniti sve što ima veze sa litijumom, a pošto sve to, što tako brzo zapravo i nije moguće, nije urađeno, pozvali su na protest ispred zgrade predsedništva u četvrtak u 19 časova.

A u subotu se nastavlja sa blokadama puteva.

Ekološki ustanici su podigli ulog, čeka se na odgovor vlasti, za koju bi novo popuštanje bilo bolno, a opozicione partije uglavnom mudro ćute i gledaju kako da uhvate zeleni talas.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com