Na deponiji Duboko kod Užica proglašena je vanredna situacija, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović prilikom obilaska ove deponije i dodala da se svi na terenu maksimalno trude da požar koji je izbio bude što pre lokalizovan ali, kako je istakla, to uz vremenske prilike i vetar a naročito zbog činjenice da se „požar nalazi na velikoj dubini“, preko 15 metara, nije lako.
Požar je izbio u 3. maja ujutru na Regionalnoj deponiji, proširio se i zahvatio veću površinu deponije.
„Želela sam da dođem ovde da se na licu mesta uverim da sve se dobro odvija i funkcioniše, da imamo dovoljno mehanizacije. Mi svakako moramo da radimo brže i da saniramo ovu situaciju što pre, a onda da krenemo u radove da regionalni centar Duboko Užice napokon dobije svoj evropski i svetski standard i da bude najmodernija deponija u ovom delu Srbije“, rekla je ona.
Istakla je da Vlada Srbije radi na tome da što pre modernizuje regionalne i reciklažne centre širom Srbije i da je Duboko kod Užica jedan od centara koji je prioritet, ali je i najkompleksniji.
„Ovde su problemi stabilizacija terena, kosine, Turski potok ispod deponije, dakle samo telo deponije i sve to iziskuje veoma obimne radove. Vlada Srbije je odlučila da ulaže, a sanacija ove deponije će koštati 30 miliona evra“, navela je ministarka.
Napomenula je da deponiju Duboko koriste skoro dva okruga i upravo je zato i problematična, pošto sve vreme, iz sata u sat, prima otpad iz devet opština. Prema njenim rečima to predstavlja problem, jer i kada se izabere izvođač i krene da se radi, deponija će i dalje biti aktivna.
„Dakle mi ne možemo da je zatvorimo i onda kažemo sada ćemo sve da sredimo, saniramo i stabilizujemo, nego će jedan deo ovog regionalnog centra uvek morati da radi“, pojasnila je ona.
Najavila je da će tender za izvođača biti raspisan u narednih nekoliko dana i nakon njegovog izbora krenuće se u projektovanje, pribavljanje neophodne papirologije a radovi bi trebalo da počnu najkasnije do kraja godine, a verovatno i ranije, u septembru ili oktobru. „Posle sanacije i modernizacije vek ove deponije biće minimum 20 godina“, naglasila je Vujović.
Ona je zahvalila pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, štaba za vanredne situacije koji su na terenu, kao i republičkim javnim preduzećima i privatnim putarskim firmama koje su svoju raspoloživu mehanizaciju usmerile kako bi što pre bio ugađen požar na ovoj deponiji.
Zašto su opasni požari na deponijama?
Požari na deponijama i smetlištima se teško gase, zahtevaju angažovanje većeg broja ljudstva, vatrogasaca i vatrogasne i druge opreme, mehanizacije, velike količine zemlje,
„Iz godine u godinu, povećavaju se količine otpada na deponijama. Prilikom razgradnje, pogotovo organskog dela otpada, dolazi do formiranja takozvanog deponijskog gasa koji u velikoj meri sadrži i metan. On je vrlo zapaljiv, tako da je, na visokim temperaturama, dovoljno samo da na tom mestu bude staklena flaša koja će izazvati varnicu, doći će do požara i emisije zagađujućih materija u vazduh sa kojima imamo ozbiljnih problema. Pre svega, ne znamo kakav sve otpad imamo na deponiji, šta smo sve bacilli, pa onda ne znamo ni šta samim sagorevanjem nastaje, ali ono što sigurno znamo jeste da to ne može da bude zdravo, ne može da bude korisno”, rekao je krajem prošle godine predsednik Udruženja ”Inženjeri zaštite životne sredine” Igor Jezdimirović za portal Eko-vest.
Tada je gorela deponija u Kraljevu.
„Najčešće dolazi do polusagorevanja, jer nisu dovoljno visoke temperature, kao što su prilikom insineracija i spaljivanja otpada u kontrolisanim uslovima. Tako na divljim i nesanitarnim deponijama dolazi do sagorevanja, i tom prilikom nastaju vrlo štetne materije, kao što su furani, dioksini, sumpor-dioksid. Takođe prisutno je povećanje koncentracije čestica, koje su kancerogene, mutagene i direktno utiče na naše zdravlje“, dodao je on.
Veoma je bitna zaštita građana u ovim slučajevima.
„U blizini deponija nema velikih mernih instrumenata koji bi pokazali koje štetne materije se nalaze u vazduhu a čak i da postoje – neće meriti dioksine, furane. Onda nam ostaje samo da apelujemo na građane da se sami zaštite i da, što je moguće manje, budu izloženi dimu i gasovima koji nastaju sagorevanjem otpada na deponiji“, istakao je Jezdimirović.
