Kako se nesuđeni premijer Đuro Macut obreo u veličanju Pokreta nesvrstanih, sprovođenju spoljne politike koja je bila jedan od trejdmarkova Titove komunističke Jugoslavije
Premijer Đuro Macut najavio je da će se 1. septembar, kada je 1961. godine u Beogradu osnovan Pokret nesvrstanih, u Srbiji obeležavati kao Dan nesvrstanih.
Prema njegovom obrazloženju može se zaključiti da na taj način Srbija zapravo pokušava da dodatno pojača kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kolokvijalno znanu i kao „otpriznavanje“, a da one zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova prigrli još prisnije.
Očuvanje statusa KiM
Macut je naglasio da je Vlada Srbije posvećena „obnavljanju i produbljivanju prijateljstava“ sa državama koje sa Srbijom grade odnose na osnovama” iskrenosti, međusobnog uvažavanja i solidarnosti”.
To se, dodao je, posebno odnosi na zemlje koje „poštuju teritorijalni integritet Srbije i podržavaju borbu za očuvanje statusa Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnim pravom“.
Ukazao je i da odluka o obeležavanju Dana nesvrstanih predstavlja „veliki korak u daljem jačanju samostalne i suverene politike Srbije“, te da se tim činom ne čuva samo sećanje na istorijsku ulogu Beograda u osnivanju Pokreta nesvrstanih, već se potvrđuje i „strateško opredeljenje Srbije da ostane dosledna politici mira, saradnje i ravnopravnosti među narodima“.
Tito-Nehru-Naser
Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je tokom prvih šest dana septembra 1961. godine u Beogradu, koji je tada bio glavni grad Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Na konferenciji je učestvovalo 25 zemalja koje su predstavljali šefovi država i vlada ili ministri inostranih poslova, pa je Beograd, između ostalih, ugostio i cara Etiopije Haila Selasija, kraljeve Nepala i Maroka i legendarne korifeje politike nesvrstanosti Džavaharlala Nehrua, premijera Indije i Gamala Abdela Nasera, predsednika Egipta, koji uz Josipa Broza Tita važe za osnivače Pokreta.
Tri latinoameričke zemlje, Bolivija, Brazil i Ekvador su imale status posmatrača.
Zvanični cilj stvaranja Pokreta nesvrstanih bio je razmena gledišta o međunarodnim problemima u cilju efikasnijeg doprinosa miru i bezbednosti u svetu i miroljubivoj saradnji među narodima.
Budući da su na konferenciji učestvovale tada uglavnom vrlo siromašne zemlje bila je poznata i kao „Jalta trećeg sveta“.
U Deklaraciji konferencije zemlje članice Pokreta su odlučno odbacile tezu da su rat, ali i „hladni rat“ neizbežni. Odgovornost za zaoštravanja međunarodnih odnosa pripisana je tadašnjim vojnim blokovima – NATO-savezu i Varšavskom paktu. Nesvrstane zemlje su smatrale da su načela miroljubive koegzistencije jedina alternativa hladnom ratu.
Jugoslavija je držala “ekvidistancu” prema velikim silama.
Pokret nesvrstanih je decenijama imao ozbiljnu težinu u globalnoj politici. Bez podrške država članica praktično nije bilo moguće obezbediti većinu u Generalnoj skuštini Ujedinjenih nacija, što je u periodu posle Drgog svetskog rata čak i za SAD i SSSR bilo važno. Preko Pokreta nesvrstanih Tito e još više ojačao spoljnopolitičku poziciju Jugoslavije.
Ispuštena slamka spasa za SFRJ
U Beogradu je 1989. godine održana i Deveta konferencija Pokreta nesvrstanih, takođe u septembru, čime je glavni grad tadašnje SFRJ postao prvi grad koji je dva puta bio domaćin samita. Ta konferencija je, osim borbe za politiku nesvrstanosti, trebalo da bude i slamka spasa za Jugoslaviju, jer su postojala očigledno naivna nadanja da bi nacionalistički lideri tadašnjih jugoslovenskih republika mogli da ublaže svoje stavove i da pod okriljem međunarodnog događaja postignu dogovor po pitanju unutrašnje politike zemlje. Samit je održan u Sava centru u Novom Beogradu, a uvodni govor na slovenačkom jeziku održao je Janez Drnovšek.
Ironično, narodi Jugoslavije prestali su da u jednom trenutku veruju u miroljubivu koegzistenciju koju na međunarodnom nivou propoveda Pokret nesvrstanih, pa je s raspadom zemlje 1992. godine Jugoslavija nestala iz Pokreta.
Umesto toga, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatske su danas zemlje posmatrači. Kandidatura Bosne i Hercegovine za punopravno članstvo odbijena je devedesetih godina, a jedina evropska država koje je punopravna članica je Belorusija.
Vučićevo „dobrodošli kući“
Beograd je treći put ugostio nesvrstane u oktobru 2021. godine, kojim je obeleženo 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih. Taj samit na kome je učestvovalo više od 100 zvaničnika zemalja članica rečima „dobrodošli kući“ otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir. Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret je bio mir. Mir je osnov za razvoj saradnje bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj“, istakao je tada Vučić.
On je ocenio i da je Srbija „ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi“.
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula sa starom fotografijom iz rata, na kojoj je u uniformi i sa puškom, čestitao je građanima Hrvatske „Oluju“. Taj gest su u Srbiji osudili i vlast i opozicija
Lista javnih preduzeća koja menjaju pravnu formu duža je za još dve firme - Javno preduzeće za skloništa i Nuklearne objekte Srbije
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
