Zašto će Srbija 1. septembra slaviti Dan nesvrstanih?

Premijer Đuro Macut najavio je da će se 1. septembar, kada je 1961. godine u Beogradu osnovan Pokret nesvrstanih, u Srbiji obeležavati kao Dan nesvrstanih.

Prema njegovom obrazloženju može se zaključiti da na taj način Srbija zapravo pokušava da dodatno pojača kampanju povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova, kolokvijalno znanu i kao „otpriznavanje“, a da one zemlje koje nisu priznale nezavisnost Kosova prigrli još prisnije.

Očuvanje statusa KiM

Macut je naglasio da je Vlada Srbije posvećena „obnavljanju i produbljivanju prijateljstava“ sa državama koje sa Srbijom grade odnose na osnovama” iskrenosti, međusobnog uvažavanja i solidarnosti”.

To se, dodao je, posebno odnosi na zemlje koje „poštuju teritorijalni integritet Srbije i podržavaju borbu za očuvanje statusa Kosova i Metohije u skladu sa međunarodnim pravom“.

Ukazao je i da odluka o obeležavanju Dana nesvrstanih predstavlja „veliki korak u daljem jačanju samostalne i suverene politike Srbije“, te da se tim činom ne čuva samo sećanje na istorijsku ulogu Beograda u osnivanju Pokreta nesvrstanih, već se potvrđuje i „strateško opredeljenje Srbije da ostane dosledna politici mira, saradnje i ravnopravnosti među narodima“.

Tito-Nehru-Naser

Prva konferencija Pokreta nesvrstanih održana je tokom prvih šest dana septembra 1961. godine u Beogradu, koji je tada bio glavni grad Federativne Narodne Republike Jugoslavije.

Na konferenciji je učestvovalo 25 zemalja koje su predstavljali šefovi država i vlada ili ministri inostranih poslova, pa je Beograd, između ostalih, ugostio i cara Etiopije Haila Selasija, kraljeve Nepala i Maroka i legendarne korifeje politike nesvrstanosti Džavaharlala Nehrua, premijera Indije i Gamala Abdela Nasera, predsednika Egipta, koji uz Josipa Broza Tita važe za osnivače Pokreta.

Tri latinoameričke zemlje, Bolivija, Brazil i Ekvador su imale status posmatrača.

Zvanični cilj stvaranja Pokreta nesvrstanih bio je razmena gledišta o međunarodnim problemima u cilju efikasnijeg doprinosa miru i bezbednosti u svetu i miroljubivoj saradnji među narodima.

Budući da su na konferenciji učestvovale tada uglavnom vrlo siromašne zemlje bila je poznata i kao „Jalta trećeg sveta“.

U Deklaraciji konferencije zemlje članice Pokreta su odlučno odbacile tezu da su rat, ali i „hladni rat“ neizbežni. Odgovornost za zaoštravanja međunarodnih odnosa pripisana je tadašnjim vojnim blokovima – NATO-savezu i Varšavskom paktu. Nesvrstane zemlje su smatrale da su načela miroljubive koegzistencije jedina alternativa hladnom ratu.

Jugoslavija je držala “ekvidistancu” prema velikim silama.

Pokret nesvrstanih je decenijama imao ozbiljnu težinu u globalnoj politici. Bez podrške država članica praktično nije bilo moguće obezbediti većinu u Generalnoj skuštini Ujedinjenih nacija, što je u periodu posle Drgog svetskog rata čak i za SAD i SSSR bilo važno. Preko Pokreta nesvrstanih Tito e još više ojačao spoljnopolitičku poziciju  Jugoslavije.

Ispuštena slamka spasa za SFRJ

U Beogradu je 1989. godine održana i Deveta konferencija Pokreta nesvrstanih, takođe u septembru, čime je glavni grad tadašnje SFRJ postao prvi grad koji je dva puta bio domaćin samita. Ta konferencija je, osim borbe za politiku nesvrstanosti, trebalo da bude i slamka spasa za Jugoslaviju, jer su postojala očigledno naivna nadanja da bi nacionalistički lideri tadašnjih jugoslovenskih republika mogli da ublaže svoje stavove i da pod okriljem međunarodnog događaja postignu dogovor po pitanju unutrašnje politike zemlje. Samit je održan u Sava centru u Novom Beogradu, a uvodni govor na slovenačkom jeziku održao je Janez Drnovšek.

Ironično, narodi Jugoslavije prestali su da u jednom trenutku veruju u miroljubivu koegzistenciju koju na međunarodnom nivou propoveda Pokret nesvrstanih, pa je s raspadom zemlje 1992. godine Jugoslavija nestala iz Pokreta.

Umesto toga, Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Hrvatske su danas zemlje posmatrači. Kandidatura Bosne i Hercegovine za punopravno članstvo odbijena je devedesetih godina, a jedina evropska država koje je punopravna članica je Belorusija.

Vučićevo „dobrodošli kući“

Beograd je treći put ugostio nesvrstane u oktobru 2021. godine, kojim je obeleženo 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih. Taj samit na kome je učestvovalo više od 100 zvaničnika zemalja članica rečima „dobrodošli kući“ otvorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi mir. Osnovna ideja oko koje su se okupili naši prethodnici kada su osnivali Pokret je bio mir. Mir je osnov za razvoj saradnje bilo da je reč o političkoj ili ekonomskoj“, istakao je tada Vučić.

On je ocenio i da je Srbija „ponosni promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih normi“.