Zapad i rat u Ukrajini: Sinhronizovano samitovanje, bez oštrijih sankcija

U Briselu, danas na vanrednim samitima NATO, Evropske unije i Grupe 7 najrazvijenijih privreda u svetu (G7), poslata je jaka poruka jedinstva u stavu prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, ali molbe ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za značajnijim povećanjem vojne pomoći i oštrijim sankcijama protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, nisu uslišene.

U saopštenju koje su objavili lideri EU stoji da je EU jedinstvena u „rešenosti da obnovi mir i stabilnost“.

„Ostajemo zgroženi i osuđujemo razorne napade na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice i škole“. Lideri EU pozdravili su istrage međunarodnih mehanizama, uključujući tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda.

Među liderima EU bilo je trzavica oko uvođenja embarga Rusiji u oblasti energetike, a glavni protivnik bila je Nemačka. Blok danas nije uspeo da se dogovori za dalje sankcije Rusiji. Holandija je bila jasna u stavu da danas nove sankcije neće biti dogovorene.

Velika Britanija je do sada uvela sankcije za više ruskih zajmodavaca, a Sjedinjene Države su ciljale na desetine ruskih odbrambenih kompanija i pripadnika vladajuće klase. Obraćajući se 27 zemalja članica EU, Letonija je zatražila zabranu uvoza ruskih energenata. Letonski premijer Artur Karins stava je da su „energetske sankcije jedini način da se zaustavi protok novca u Putinovu ratnu kasu“.

Moglo se čuti da EU treba da zadrži neke opcije otvorene, u slučaju da se kriza pogorša.

EU je saopštila da su opsada Mariupolja i drugih ukrajinskih gradova i uskraćivanje humanitarnog pristupa ruskim vojnim snagama neprihvatljivi. „Ruske snage moraju odmah da omoguće bezbedne puteve do drugih delova Ukrajine, kao i da omoguće da humanitarna pomoć bude dostavljena u Mariupolj i druge opkoljene gradove“.

Lideri G7 (Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Kanada) upozorili su Rusiju da ne koristi biološko, hemijsko ili nuklearno oružje u ratu sa Ukrajinom, navodi se u saopštenju objavljenom posle razgovora u Briselu u četvrtak.

„Upozoravamo na bilo kakvu pretnju upotrebom hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja ili srodnog materijala“, rekli su lideri u zajedničkom saopštenju koje je objavila Nemačka.

Sve zemlje su spremne da dočekaju izbeglice iz Ukrajine.

Lideri su pozvali zemlje koje proizvode naftu i gas da se ponašaju odgovorno i povećaju snabdevanje međunarodnim tržištima, dodajući da OPEK ima ulogu u tome.

Takođe su rekli da će izbegavati zabrane izvoza hrane.

NATO koji je već pojačao svoj istočni bok na 40 hiljada vojnika raspoređenih od Baltičkog do Crnog mora, pristao je danas da formira nove borbene jedinice u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. NATO je tokom današnjeg susreta upozorio i da Kina treba da se „uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima“ na bilo koji način i da se „uzdrži od bilo kakve akcije koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije“.

S.P. / BBC/ Rojters

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com