Foto: AP
Zapadni svet sastao se danas u Briselu na tri vanredna samita: NATO-a, EU i Grupe najrazvijenijih privreda u svetu (G7). Pored pokazanog jedinstva i solidarnosti sa Ukrajinom, do značajnije vojne pomoći Ukrajini i oštrijih sankcija Rusiji za sada neće doći. Za zaustavljanje protoka novca u „Putinovu ratnu kasu“ odnosno energetske sankcije još uvek je rano
U Briselu, danas na vanrednim samitima NATO, Evropske unije i Grupe 7 najrazvijenijih privreda u svetu (G7), poslata je jaka poruka jedinstva u stavu prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, ali molbe ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za značajnijim povećanjem vojne pomoći i oštrijim sankcijama protiv ruskog predsednika Vladimira Putina, nisu uslišene.
U saopštenju koje su objavili lideri EU stoji da je EU jedinstvena u „rešenosti da obnovi mir i stabilnost“.
„Ostajemo zgroženi i osuđujemo razorne napade na ukrajinsko stanovništvo i civilnu infrastrukturu, uključujući bolnice i škole“. Lideri EU pozdravili su istrage međunarodnih mehanizama, uključujući tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda.
Među liderima EU bilo je trzavica oko uvođenja embarga Rusiji u oblasti energetike, a glavni protivnik bila je Nemačka. Blok danas nije uspeo da se dogovori za dalje sankcije Rusiji. Holandija je bila jasna u stavu da danas nove sankcije neće biti dogovorene.
Velika Britanija je do sada uvela sankcije za više ruskih zajmodavaca, a Sjedinjene Države su ciljale na desetine ruskih odbrambenih kompanija i pripadnika vladajuće klase. Obraćajući se 27 zemalja članica EU, Letonija je zatražila zabranu uvoza ruskih energenata. Letonski premijer Artur Karins stava je da su „energetske sankcije jedini način da se zaustavi protok novca u Putinovu ratnu kasu“.
Moglo se čuti da EU treba da zadrži neke opcije otvorene, u slučaju da se kriza pogorša.
EU je saopštila da su opsada Mariupolja i drugih ukrajinskih gradova i uskraćivanje humanitarnog pristupa ruskim vojnim snagama neprihvatljivi. „Ruske snage moraju odmah da omoguće bezbedne puteve do drugih delova Ukrajine, kao i da omoguće da humanitarna pomoć bude dostavljena u Mariupolj i druge opkoljene gradove“.
Lideri G7 (Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države i Kanada) upozorili su Rusiju da ne koristi biološko, hemijsko ili nuklearno oružje u ratu sa Ukrajinom, navodi se u saopštenju objavljenom posle razgovora u Briselu u četvrtak.
„Upozoravamo na bilo kakvu pretnju upotrebom hemijskog, biološkog i nuklearnog oružja ili srodnog materijala“, rekli su lideri u zajedničkom saopštenju koje je objavila Nemačka.
Sve zemlje su spremne da dočekaju izbeglice iz Ukrajine.
Lideri su pozvali zemlje koje proizvode naftu i gas da se ponašaju odgovorno i povećaju snabdevanje međunarodnim tržištima, dodajući da OPEK ima ulogu u tome.
Takođe su rekli da će izbegavati zabrane izvoza hrane.
NATO koji je već pojačao svoj istočni bok na 40 hiljada vojnika raspoređenih od Baltičkog do Crnog mora, pristao je danas da formira nove borbene jedinice u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj. NATO je tokom današnjeg susreta upozorio i da Kina treba da se „uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima“ na bilo koji način i da se „uzdrži od bilo kakve akcije koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije“.
S.P. / BBC/ Rojters
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
