Novosadsko Više javno tužilaštvo podnelo žalbu na rešenja o obustavi postupka protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu uložilo je žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu da obustavi krivični postupak protiv Gorana Vesića, Jelene Tanasković, Anite Dimoski, Milana Spremića, Marine Gavrilović i Dejana Todorovića u slučaju pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.
Kako se navodi u saopštenju, VJT je nakon detaljne analize našlo da je rešenje veća Višeg suda zahvaćeno brojnim bitnim povredama odredaba krivičnog postupka, jer su razlozi pobijanog rešenja protivrečni izreci, nisu navedeni razlozi o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi kakvi su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.
Tužilaštvo tvrdi da je veće Višeg suda u Novom Sadu izvelo pogrešan zaključak da nema mesta optužbi u odnosu na navedene okrivljene i, sledstveno tome, pogrešan zaključak u pogledu ukidanja mere zabrane napuštanja stana okrivljenima.
Žalbom VJT u Novom Sadu je ukazano na bitne povrede odredaba krivičnog postupka. Ocenjeno je da su razlozi rešenja protivrečni izreci u pravno relevantnim činjenicama, tako da je ispitivanje suštine stvari nemoguće, pri čemu su razlozi potpuno pogrešni.
Žalbenim rešenjem je odlučeno da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je šestoro okrivljenih učinilo krivično delo koje je predmet optužbe. U obrazloženju takvog stava veće Višeg suda u Novom Sadu je, pod prividnom formom obrazlaganja da nema dokaza, zapravo navelo da u radnjama okrivljenih lica nema krivičnog dela, zbog čega nije jasna predstava o bitnoj i stvarnoj sadržini odluke suda, navodi se u saopštenju.
Tvrdi se da je očigledno da postupajuće veće nije sa posebnom pažnjom, kako se to u rešenju navodi, razmotrilo navode optužnice ili nije razumelo krivičnopravne radnje koje se okrivljenima stavljaju na teret, kao i uzročnoposledičnu vezu između njihovih inkriminsanih radnji i nastupanja posledice, dodaje se u saopštenju VJT.
Konstatuje se da se veće Višeg suda u Novom Sadu, ocenjujući dokaze, upustilo u ocenu i postojanje posebnih elemenata kakvi čine bića određenih krivičnih dela, a što bi trebalo biti predmet argumentovane rasprave o svim činjenicama utvrđenim na osnovu izvedenih dokaza na glavnom pretresu.
Tek nakon sprovedenog kontradiktornog postupka sud bi mogao da ceni pitanje krivice i pravilne primene krivičnog zakona, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da VJT u Novom Sadu ukazuje da bi, u slučaju potvrđivanja odluke veća Višeg suda u Novom Sadu, javnost bila uskraćena da, u postupku pred sudom na javnom glavnom pretresu, prisustvuje izvođenju svih dokaza javnog tužilaštva i odbrane.
Ukoliko bi se prihvatio stav veća Višeg suda u Novom Sadu, to bi značilo da lica, iako su svesna da ne poštuju propise Srbije i pristaju na nastupanje štetnih posledica, ne bi mogla da krivično odgovaraju za (ne)preduzimanje radnji na koje su propisima obavezna, tvrdi VJT.
Izvor: FoNet
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
