Na Kosovu je nedavno najavljena primena Zakona o strancima, a to pravi probleme studentima i zaposlenima u obrazovnim, ali i zdravstvenim institucijama. Kakva je sudbina Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici?
Kosovska policija pre oko nedelju dana objavila je „Vodič za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranaca u Republici Kosovo” zbog najavljene primene Zakona o strancima od prvog oktobra.
Ko je stranac na Kosovu? Član tri Zakona o strancima propisuje da je to „svako lice koje nije državljanin Republike Kosovo“.
Zamenik komandira Kosovske policije za region sever Veton Eljšani ranije je pojasnio za Alternativnu i Zubin Potok INFO da prijava boravka važi za „sve strane građane koji planiraju da borave na Kosovu duže od tri dana”.
„Kada su u pitanju studenti koji dolaze na školovanje u Severnu Mitrovicu, i oni će morati da prijave boravak”, rekao je ranije Eljšani.
Povodom ovoga studenti Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a koji su proteklih meseci organizovali 16 minuta tišine za stradale u padu nadstrešnice u Novom Sadu, saopštili su: „Zahtevi koje traže kosovske vlasti (privremena boravišna dozvola zbog studiranja ili rada) gotovo su neizvodljivi dok je Univerzitet u sadašnjem statusu, jer Univerzitet ne može da izda dokumentciju koju Priština nalaže, budući da institucije Republike Srbije ne priznaju kosovske institucije”.
Neizvesna sudbina studenata i zaposlenih
Na pitanje kome se odobrava privremeni boravak na Kosovu, u vodiču između ostalog piše da se odobrava strancima čiji je cilj da ostanu na Kosovu u svrhu preduniverzitetskog obrazovanja ili visokog obrazovanja, naučnih istraživanja i drugo.
Za to odobrenje neophodan je „dokaz o upisu u nekoj akreditovanoj instituciji visokog obrazovanja u Republici Kosovo”.
To će studentima i zaposlenima u obrazovnom (ali i u zdravstvenom sistemu) predstavljati problem. Jer, kako su studenti naveli, institucije koje funkcionišu po srpskom sistemu na Kosovu ne mogu da izdaju takva dokumenta.
A na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištemu Kosovskoj Mitrovici sada ima oko 8500 studenata i oko 1200 zaposlenih, naveo je ranije Rektorski kolegijum ovog univerziteta.
Student Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i aforističar Jovan Zafirović za „Vreme” kaže da studentima niko još uvek zvanično sa fakulteta nije rekao šta je neophodno od papira. Saznali su, kaže iz medija i letaka koje dele prištinske vlasti (Vodiča za ulazak, kretanje, boravak i zapošljavanje stranaca u Republici Kosovo).
Zafirović ukazuje da prema nezvaničnim saznanjima profesori razmatraju da kada odluka bude stupila na snagu fakulteti „srede papire studentima”, te da taj „postupak ide preko fakulteta”.
„Neminovno je rešavanje najpre statusa univerziteta, a onda papirologije i uopšte dobijanja dozvola za rad”, objašnjava Zafirović.
Smatra da prištinske vlasti od ovakve odluke neće odustati. „Kao i sa na primer tablicama, dokumenatima i drugim stvarima ovo će se možda prolongirati na neko vreme kako bi se našlo rešenje za funkcionisanje u budućnosti.”
Međutim, naglašava Zafirović, poučeni iskustvima beogradskog ćutanja, ustupanja i pristanka da se povlači i Prištine koja ne odustaje, pretpostavka je da će to biti svakako u okviru integracije o kojoj se govori.
„Međutim, integracija bi podrazumevala da univerzitet funkcioniše po kosovskom sistemu i tu bismo imali veliki problem ne samo kada je u pitanju upis novih studenata koji dolaze iz centralne Srbije, već i rada profesora koji dolaze iz centralne Srbije, odrazilo bi se i na lokalno stanovništvo i druge studente da se uoptšte odluče da upišu Univerzitet u Prištini zbog bojazni da se te njihove diplome sutradan ne bi mogle priznati u centralnoj Srbiji i šire”, zaključuje naš sagovornik.
Bojazan zbog nepriznavanja diploma
I Akademski plenum je u subotu (27. septembra) upozorio na gašenje Prištinskog univeziteta u Mitrovici, ali i Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Naveli su da „iako se načini gašenja ova dva univerziteta razlikuju, zajedničko im je jedno – ova vlast rukovodi njihovom uništavanju“.
„Ova vlast je od 2012. godine do danas, svojim potezima i potpisanim sporazumima gasila jednu po jednu srpsku instituciju na Kosovu i Metohiji, a među poslednjima koja je opstala je univerzitet, na kojem radi i značajan broj profesora koji žive u centralnom delu Srbije i putuju na posao i često borave u Kosovskoj Mitrovici“, naglašava se.
Dodali su da prijava boravka na Kosovu od 1. oktobra dodatno unosi nemir među profesorima, koji su i sada pod velikim pritiskom i kosovskih i srpskih vlasti.
„Takođe, da bi diplome izdate od državnih univerziteta u Srbiji bile validne na Kosovu, moraju da prođu kroz proces nostrifikacije kosovskih vlasti, koji je nejasan i komplikovan i za koji se Srbi na KiM boje da vodi ka nepriznavanju svih diploma univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija. Posledica svega ovoga će biti tiho gašenje Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, a ova vlast je sve vreme saučesnik u tom procesu“, ističu oni.
Profesor Pravnog fakulteta Prištinskog univerziteta dr Dejan Mirović za Alternativnu je rekao da veruje da će zahtevi za prijavu boravišta i za studente i za profesore imati uticaja na obrazovanje, ali i zdravstvo.
Podsetio je na rok od tri dana za prijavljivanje i istakao da je nemoguće u takvim uslovima ne izvršiti prijavu boravišta, a istovremeno, na primer, održati nastavu.
„Nemoguće je da održite nastavu za tri dana, niko od nas to ne može. Čak kada bi to bilo moguće, traži se razlog za boravište za duže od tri dana, ali ukoliko radite u nekoj instituciji ili ustanovi koja je akreditovana u Prištini. Ovde je poenta ne samo da se oteža dolazak, nego i da se univerzitet akredituje u Prištini”, pojasnio je Mirović.
Na pitanje šta bi se dogodilo u slučaju integracije obrazovanja i zdravstva, Mirović kaže da bi Beograd imao problem, jer studenti ne bi sledili takvu odluku.
„I da se prihvati ono što je Vučić uradio nezakonito, neustavno i izdajnički, garantujem da to studenti ne bi sledili. Zašto? Zato što su mogli i pre toga da odu u Prištinu ili negde drugo da se obrazuju po albanskom sistemu”, naveo je Mirović.
Zaključio je: „Prvo ćemo ostati bez studenta, pa ćemo ostati bez akreditacije, programa i posla”.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je u subotu, 18. oktobra, uveče u Banjaluci odluku o imenovanju Ane Trišić Babić za vršioca dužnosti predsednice Republike Srpske
Kome smeta kultura, pitali su okupljeni na protestu ispred Narodnog pozorišta, građani ispred TV Informera tražili da se Dragan J. Vučićević izvini zato što je novosadske žrtve nazvao „šatro žrtve“, u Novom Sadu je bio „Marš slobode“, u Kraljevu je govorio Jovo Bakić
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović rekla je da bi Predlog izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku mogao da se nađe pred poslanicima „jako brzo“
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je one koji hoće da prisustvuju komemorativnom skupu u Novom Sadu 1. novembra nazvao „satanistima“. Najavio je i naprednjački komemorativni kontraskup
Berlinski list „Taz“ analizira kako srpska desnica koristi lik Čarlija Kirka da se približi američkom predsedniku Trampu
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
