Foto: Milovan Milenković
Zbog rasta euribora rate su veće od 20 do 80 evra. Najveći udar na kućni budžet osetiće građani koji su kredit uzeli pre nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate
Od početka godine euribor je porastao na četiri odsto, što neminovno utiče i na porast rate stambenih kredita. Kako prenosi Euronews u Srbiji će oko 150.000 građana, koji su uzeli stambene kredite u evrima, plaćati ratu za oko 20 do 80 evra više, radi usklađivanja sa euriborom.
Jedna od njih je Aleksandra iz Beograda koja za portal “Vremena” kaže da joj je rata viša za 50 evra. “Skočio je euribor, nadamo se da je to to za sad.” Dodaje da su osetili poskupljenje u kućnom budžetu, pre svega zbog poskupljenja namirnica, koje se najviše oseti.
Najveću promenu, u smislu povećanja iznosa rate, osetiće građani koji su kredit uzeli pre nekoliko godina i kojima je ostalo više od 20 godina da ga otplate, dok će manje promene biti kod kredita od 20.000 ili 30.000 evra kojih je u Srbiji ipak veoma malo.
Svako povećanje euribora utiče dodatno na porast mesečnih rata kredita, a najveću promenu osetiće građani kojima je ostalo više od 20 godina za otplatu kredita.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić rekao je za Euronews da je euribor na nekoj maksimalnoj vrednosti u poslednjih 15 godina, ali da treba podsetiti da je “išao” i do pet odsto.
Dodaje da je rast euribora nešto što je očekivano i da deluje dosta izvesno da će biti viši od četiri odsto do kraja godine, ali da se inflacija dovodi pod kontrolu, tako da se može očekivati blago povećanje euribora do kraja godine.
Krediti većine građana Srbije vezani su za šestomesečni euribor, koji je viši za 1,2 odsto u odnosu na kraj decembra prošle godine kada je iznosio 2,7 odsto. Uobičajeno je da 30. juna građani Srbije koji imaju stambene kredite u evrima dobiju obaveštenje o usklađivanju rate sa šestomesečnim euriborom.
M.S./Euronews
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
