„Srbija nikada neće biti deo antiruske histerije u kojoj se otima imovina državljana Rusije i imovina Ruske Federacije, baš kao što neće zabranjivati ruske medije, niti će rusku decu izbacivati iz škola, a ruske pisce i naučnike brisati iz školskih udžbenika“, izjavio je minisar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ne precizirajući ko izbacuje rusku decu iz škola i briše ruske pisce i naučnike iz školskih udžbenika. Zato je objasnio da bi civilizacija koja bi uklonila ruske pisce, naučnike, borce za slobodu i odrekla se svega što je ruski narod dao svetu, bila bi veoma siromašna.
„Oni koji bi da izbrišu Dostojevskog nikada nisu pročitali da svet ne vredi koliko jedna dečja suza, zato i mogu da pozivaju na ubistvo ruske dece“, naglasio je je ministar policije, ali nije rekao ko poziva na ubistvo ruske dece niti je ispravno citirao Dostojevskog.
Vulin je poručio i da je Srbija samostalna država koja sama bira prijatelje i da nikada neće zaboraviti da je Rusija 2015. godine svojim vetom u Savetu bezbednosti, nakon dogovora dvojice predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, sprečila donošenje rezolucije po kojoj bi „na sramotu i porugu istini, srpski narod bio proglašen prvim genocidnim narodom u istoriji sveta“, mada ni jedna rezolucija nikada nije polazila od žigosanja „srpskog naroda“ kao genocidnog, već se radilo o odgovornosti ljudi koji su vodili Srbiju bliskih Slobodanu Miloševiću i Mirjani Marković, sa kojom je Vulin bio u prsnim odnosima.
I dalje: Vulin je uveren da će se saradnja dveju država unapređivati na obostranu korist i zahvalio se na doslednoj podršci Rusije kada je u pitanju borba za očuvanje celovitosti Srbije.
Kako će Srbija kao zemlja koja ima status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji u situaciji kada je Rusija pod najžeščim sakcijama Zapada ikada „unapreivati“ sardnju sa Ruskom Federacijom Vulin takođe nije objasnio.
Zbog izbegavanja da osudi rusku agresiju i odbijanja da u skladu sa sankcijama Evropske unije uvede mere protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu, Vlada Srbije i predsednik države Aleksandar Vučić se nalaze pod konstantnim pritiskom Vašingtona, Brisela i Londona. Za spoljnu politiku Srbije po prinicpu „mi volimo Rusiju jer nas nije bombardovala, čuva nam Kosovo a i inače, a pravićemo se da volimo Zapad jer su tu pare“, oduvek se znalo da će kad-tad nasukati „mali srpski brod“ (Vučić), samo što se apsolutno ništa nje radilo po tom pitanju.
Odricanje od Rusije za Srbiju bi značilo i odricanje od ruske blokade prijema Kosova u UN, jer je sa ruskog stanovišta to inače u suprotnosti sa politikom prisvajanja ukrajinskih teritorija koju vodi Kremlj.
Istovremeno, svako ozbiljno približavanje Srbije Zapadu značilo bi slabljenje autokratske naprednjačke vlasti napravljene po putinovskom uzoru, ali, još uvek, manje brutalnoj.
Politika „čuvanja Kosova po svaku cenu“ značila bi za predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se u sukobu između Zapada i Rusije opredili za Vladimira Putina, jer svako udaljavanje od Moskve i približavanje EU i SAD posebno u ovom trebutku značajno slabi politiku blokade zaokruživanja nezavisnosti Kosova.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
