„Jedini parametar kojem penzioneri veruju jesu novčanik i frižider“, bila je nedavno poruka Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženje penzionera Srbije „Nezavisnost“ upućena šefu države Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić.
Ali biće da Vučuć to dobro zna.
Usledilo je najavljivanje povećanja penzija jednog, pa još jednog, pa najvećeg u istoriji, pa vanredni bonus od 20.000 dinara, uvedene su penzinerske kartice, a ako njega ne bude na vlasti ništa od toga neće biti.
Tako bi se ukratko moglo prepričati koje su to poruke koje predsednik Srbije gotovo u svakom svom javnom nastupu šalje najstarijim sugrađanima.
A ti najstariji sugrađani su i birači na izborima o kojim se takođe gotovo neprestano govori. I to oni koji su najdisciplinovaniji i koji po pravilu u najvećem broju izlaze na birališta.
Prema zvaničnim podacima PIO fonda, u junu je bilo 1.646.171 penzionera u Srbiji. To je oko 25 odsto upisanih birača u biračkom spisku prema kojem pravo glasa ima oko 6,5 miliona građana Srbije (sa sve onim koji žive u inostranstvu).
Ako se u obzir uzme podatak iz „Popisa 2022“ prema kojem se u Srbiji sredinom 2022. godine nalazilo 5,1 miliona punoletnih građana, onda je udeo penzionera u biračkom telu još veći – čak trećina.
Dakle, bez podrške penzionera nema ni pobede na izborima.
Manipulisanje najugroženijim
Penzioneri su najugroženija kategorija stanovništava i to nije utisak, već to pokazuju zvanični podaci.
Prema podacima koji je objavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, čak 1,2 miliona penzionera mesečno prima iznos koji je manji od vrednosti minimalne potrošačke korpe koja je za maj mesec iznosili oko 51.000 dinara.
Da je situacija još gora, pokazuje i podatak da od ovog broja, gotovo 900.000 penzionera, prima penziju u iznosu do 35.000 dinara, a od tog broja čak 575.000 prima manje od 25.000 mesečno.
Stoga i ne čudi da su Vučićeve glavne poruku i potezi usmereni ka penzinerima, jer za njih gotovo pola miliona isplata od 20.000 dinara znači dupli prihod u jednom mesecu.
Za politikologa Mladena Mrdalja je „tragikomično“ da nakon 11 godina uveravanja da je Srbija „ekonomski tigar“, Vučić govori građanima da neće biti gladni i zadužuje se da bi kupio glasove penzionera.
„Nakon toliko godina uspeha vraćamo se na kupovinu sirotinje“, rekao je Mrdalj za N1.
Nasuprot Vučića i vladajućoj stranci, opozicija nema jasan odgovor niti jasnu poruku koju bi uputila penzionerima.
Mrdalj smatra da opozicija ima problem da iskristališe koncepciju „sive zone“ u kojoj se nalazi.
„Još nismo de fakto diktatura, ali smo blizu, i dalje imamo izbore na kojima se menja vlast. Kombinacija nedemokratske vlasti sa demokratskim procedurama zbunjuje opoziciju koja ne uspeva da konceptualizuje strategiju i pomeri se dalje od blokade ulica“, ukazao je Mrdalj.
Kako je naglasio, na opoziciji je sada da pronađe način kako da pliva u sivoj zoni – da ne bude izigrana koruptivnim smicalicama vlasti sa jedne strane, a sa druge kako da radikalizuje proteste i mobiliše građane na blokade i nešto više.
Šta kažu građani?
Istraživanje organizacije Crta pokazalo je da trećina građana nove ekonomske mere koje je nedavno predstavio predsenik Aleksandar Vuči vide kao način da država pomogne građanima, dok je za četvrtinu ispitanika to kupovina glasova za sledeće izbore.
Po pitanju ocene najavljenih ekonomskih mera većina građana koji su bliži partijama opozicije i politički neopredeljenih građana ima negativan stav.
Skoro dve trećine građana (62%) bliskih partijama opozicije i preko četvrtine (28%) politički neopredeljenih građana najavljene mere vidi kao kupovinu glasova pred sledeće izbore.
Nasuprot tome, građani bliski partijama na vlasti svakako najavljene mere percipiraju znatno pozitivnije, ali i među njima ne više od dve trećine građana (69%) veruje da su mere način da država pomogne građanima.
Među onima koji podržavaju vladajući režim je i sedam odsto onih koji imaju otvoreno nagativan stav prema najavljenim ekonomskim merama.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
