„Očekujemo dela, a ne reči“, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Beogradu 15. oktobra, i pozvala predsednika Srbije Aleksandra Vučića da za mesec dana dođe u Brisel i položi račune o napretku Srbije na evropskom putu.
Vučić, međutim, u novembru nije otputovao u Brisel, a kako Dojče vele saznaje iz više izvora, predsednik Srbije i predsednica Evropske komisije mogli bi da se sastanu u Briselu krajem sledeće nedelje.
Do sastanka nije došlo ranije jer, kako kažu sagovornici DW, Srbija nije imala šta da prikaže u svom izveštaju, jer ništa od preuzetih zadataka nije ispunila.
„Evropska komisija, odnosno Evropski savet zajedno s njom, zauzeli su stav da će se napredak Srbije meriti isključivo kroz obaveze koje je preuzela u prošlogodišnjem non-pejperu – a to su izmene tri medijska zakona, zakona o biračkom spisku i izbor novih članova REM-a“, podseća za DW glavni urednik portala European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija.
Ali spisak tema neće ostati samo na domaćem terenu, dodaje koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković. Ona za DW kaže da će se na stolu sigurno naći i geopolitička pitanja, pre svega usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
„I ono što je najveća geopolitička tema sada, a to je završetak procesa oko NIS-a, kojim bi Srbija trebalo da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije“, dodaje Selaković.
Reforme u teoriji, regresija u praksi
Srbija je sve preuzete obaveze ispunila samo polovično. Medijski zakoni jesu promenjeni, ali to nije omelo dalje urušavanje medijskih sloboda. Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ocenjuje da je u sferi slobode izražavanje došlo do „nazadovanja, jer se okruženje za novinare, medijske profesionalce i medije ozbiljno pogoršalo“.
U Savetu REM-a izabrano je osam od devet članova, a civilno društvo u namernom odlaganju izbora poslednjeg člana vidi pokušaj vlasti da zadrži kontrolu nad regulatornim telom. Četvoro već izabranih članova zbog toga preti ostavkom ukoliko se proces hitno ne dovrši.
Kada je reč o izbornim uslovima, jedina formalna promena tiče se usvajanja izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Time je ostvaren preduslov za sprovođenje dubinske kontrole biračkog spiska, ali do nje u praksi još uvek nije došlo, kaže za DW programski direktor organizacije CRTA Raša Nedeljkov.
On podseća da je Srbija u poslednjih deset godina od ODIHR-a dobila 56 prioritetnih preporuka za unapređenje izbornih uslova, a da su, prema proceni same misije, sprovedene – svega četiri.
Za to vreme situacija na terenu se značajno pogoršava, što su potvrdili i poslednji lokalni izbori u Negotinu, Mionici i Sečnju, gde su zabeležene tuče, napadi na novinare, posmatrače i pripadnike opoziciji, i brojne druge nepravilnosti.
„Srbija rapidno ponire u izbornu autokratiju, gde su izbori postali farsa i zamenjeni su nasilničkim orkestriranim dovođenjem birača da se registruje samo njihovo prisustvo na biračkom mestu, a volja im je – uz pretnju različitim mehanizmima – oduzeta“, ocenjuje Nedeljkov.
Napredak pod ključem
Srbija već tri i po godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje niti klaster u procesu evrointegracija. Zbog neispunjenih reformi predviđenih Planom rasta, Evropska unija je već jednom odložila isplatu 111 miliona evra podrške.
Evropski parlament je u oktobru doneo oštru rezoluciju kojom osuđuje političku polarizaciju i državnu represiju u Srbiji, a na nju se nadovezao i Izveštaj o napretku koji konstatuje nazadovanje u oblasti demokratije, osnovnih prava i slobode medija.
Promena raspoloženja u evropskim krugovima vlastima u Srbiji bi sada dobro došla, ocenjuju naši sagovornici – kako u političkom, tako i u finansijskom smislu. Otvaranje klastera vlast bi mogla da iskoristi kao dokaz sopstvenog legitimiteta koji je značajno narušen protestima koji traju više od godinu dana, a uplata prve rate finansijske pomoći predviđene Planom rasta bila bi važna injekcija za budžet.
Ali to više ne zavisi samo od Komisije, podseća Bojana Selaković, već i od država članica, a tamo je stanje neizvesno.
„Baltičke zemlje insistiraju na tome da se Srbija u potpunosti okrene savezništva s Rusijom. Druga grupa zemalja je vrlo striktna po pitanju stanja demokratije i vladavine prava, poput Švedske, Holandije, Danske, a Nemačka i dalje insistira na procesuiranju slučaja Banjska“, objašnjava Selaković.
Zato je, dodaje, Srbija poslednjih nedelja imala vrlo intenzivne diplomatske aktivnosti. Predsednica Skupštine Ana Brnabić bila je u poseti Švedskoj, ministar evrointegracija Nemanja Starović u Holandiji, a Srbiju je posetio i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful.
Klati se klatno
Hoće li intenzivna diplomatska ofanziva pomoći da vlast i ovoga puta dobije ono što je zamislila? Sagovornici DW-a smatraju da je previše karata u igri.
Evropska unija je nakon napetih lokalnih izbora zatražila „brzu i transparentnu“ istragu o incidentima, a Raša Nedeljkov iz CRTA-e kaže da su pozivi iz zemalja članica i delegacije EU u Srbiji stizala još tokom izbornog dana.
„Da građani Srbije nisu sami – nisu. Da su diplomatski načini komunikacije itekako komplikovani i da bismo voleli svi mi mnogo direktniju komunikaciju i mnogu glasniju poruku – voleli bismo. Da li je ona moguća? U ovom trenutku očigledno nije. Ali građani Srbije imaju partnera u Evropskoj uniji, samo što se nekada taj vid podrške ne vidi na način na koji bismo mi voleli“, smatra Nedeljkov.
U isto vreme, u Briselu se bave krizama koje Srbiju guraju na dno agende. Stručnjak za međunarodne odnose Dušan Reljić podseća na to da Ursula fon der Lajen trenutno gasi mnogo veće požare – od američkog mirovnog plana za Ukrajinu do odnosa prema Izraelu i Gazi.
„Zbivanja u jugositočnoj Evropi su od malog značaja za politiku EU, zato što ne postoji veća opasnost da dođe do pogršanja prilika. Ono što bi moglo da izazove temeljnija ili jača reagovanja EU, to je da se ponovo i jasnije pokaže da Aleksandar Vučić i njegov režim temeljno uništavaju začetke demokratije u Srbiji“, kaže Reljić.
U praksi, međutim, mnogo toga sugeriše da bi geopolitički prioriteti mogli prevagnuti nad principima. Bojana Selaković smatra da je EU, uprkos rastućem nezadovoljstvu stanjem demokratije u Srbiji, i dalje motivisana da Beograd ne izgubi iz svog orbitera.
„I to iz jednog vrlo pragmatičnog razloga – jer bi Srbija onda ostala da levitira u nekakvom turskom scenariju i zapravo bi bila mnogo veća opasnost po Evropsku uniju nego da i dalje ostane u tom jednom paketu, da joj se nekakav minimalan napredak priznaje i da to na neki način osigurava strateške interese Evropske unije“, zaključuje Selaković.
