Autovanje predsednika: Vučić je posetom Zelenskog uspeo u onome što je hteo

Državni i drugi poslovi mogu da se završe telefonom. Ima diplomata koji se time bave, u pozadini. Recimo, Srbija je po svemu sudeći počela da naoružava Ukrajinu pre nego što su se predsednici Aleksandar Vučić i Volodimir Zelenski prvi put uopšte i sreli, na par minuta, na marginama nekog samita.

Kad se organizuje zvanična poseta predsednika, to su uvek više ceremonija i šou. Poruka. Poseta se izvodi zbog kamera i utiska, a ne zbog stvari same.

Zašto grli „nacistu“?

Šta je Vučić hteo da dobije posetom Zelenskog? Kakvu poruku da pošalje?

Često je najbolje ostati pri prvoloptaškom utisku jer ume da bude najtačniji. Zahvaljujući režimskim medijima, Zelenski je u Srbiji prokazan kao „nacista, „banderaš“ i šta sve ne.

Grljenje sa njim ne može Vučiću doneti poene u sopstvenom biračkom telu – zato su, uostalom, Informer i ostali te slike i zabašurili, baveći se dva dana izmišljanjem „vetiranih“ ljudi na Studentskoj listi.

Poruka je, dakle, okrenuta ka spolja. A to može biti jedino ka Zapadu, dakle Vašingtonu i Briselu, gde se Vučić nada poenima. I to ne jeftinim, ovog puta, jer u Kremlju će mu ovo pribeležiti masnim slovima i setiće se u novim pregovorima o „bratskom“ ruskom gasu.

„Neki sad kažu da Vučić posetom Zelenskog skuplja poene“, primetio je politikolog Aleksandar Ivković. „Ali glavni poeni su pokupljeni kad je zaključena vojna saradnja pre četiri godine. To je suštinski pomoglo Vučiću, više od svega, da održi dobre veze na Zapadu i da ne bude previše kritika iz Evropske unije.“

Tačno, ali nedovoljno. Jer, ako je masovno slanje granata preko posrednika suština kojom je Vučić skinuo pritisak zbog famoznog neuvođenja sankcija Rusiji, onda je ova poseta neka vrsta zvaničnog autovanja srpskog predsednika.

Foto: FoNet / /Instagram predsednika Srbije

Pogled konja sa blinkerima

Poseta Zelenskog je „znak političke hrabrosti koji treba ceniti“, piše novinar Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.

Baš je Martens, pre nego što je izazvao omanji skandal na konferenciji za medije raspitujući se šta Zelenskom treba da „ubija više Rusa“, prvi objavio zvaničnu potvrdu da je Vučićeva vlast, svesno i ciljano, naoružavala Ukrajinu.

Potvrda je stigla kroz usta Kristofera Hila, teškaša američke diplomatije koji je karijeru okončao kao ambasador u Beogradu. Hil, dakle, radi i iz penzije, otežavajući Vučiću politiku meandriranja. Pre samo nekoliko sedmica saznali smo da Amerikanci hoće da Srbiji prodaju tečni gas umesto ruskog gasa.

Kod kuće, Vučić ima jednu jedinu logiku – večno vladati. To je jedini plan i program, sve ostalo su sredstva. Tako i poseta Zelenskog treba da malo ućutka evropske kritičare koji se uopšte zanimaju za dokidanje demokratije u Srbiji. Takvi su ionako u manjini.

I evropski mediji često pate od pogleda konja sa blinkerima. „Šamar Rusima“ – to su dve reči koje su najčešće napisane u štampi na nemačkom povodom posete Zelenskog. Dalje se teško dobacuje.

Foto: Tanjug / Amir Hamzagić

Da objasni, da narod razume

Vučić je, dakle, uspešno prošao kroz minsko polje ove posete. Sve je krunisao intervjuom sa Matijasom Demfnerom, moćnim šefom izdavačke kuće „Aksel Špringer“ koja drži tabloid Bild, dnevnik Velt i svašta još. Demfner, neka vrsta medijskog pokrovitelja desnice i interesa Izraela, Vučića je zvao kao „tumača“ rata u Ukrajini.

Nije to prvi put da svetski mediji Vučića predstave onako kako on baš voli – kao „političkog veterana“ koji ima kontakte i u Kremlju pa će sada objasniti veliki rat.

Njegove izjave teško da prevazilaze opšta mesta, recimo da neće biti brzog mira jer niko za njim nema interesa i jer svi hoće poraz druge strane umesto kompromisa.

Vučić je iskoristio intervju da malo odobrovolji Ruse – i te su izvode verni domaći mediji preneli po komandi. Pričao je zašto nije uveo sankcije i kako Zapad vodi „hibridni rat“ protiv Rusije.

Foto: AP Photo / Darko Vojinović

Računica i krčmar

„Neka se raduje kome je do radovanja jer misli da poseta Zelenskog Beogradu predstavlja zaokret Vučića ka Evropi. Zadržaću pravo da tumačim da je ovom posetom Vučić čašćen i da to nije za slavlje“, tumači Zdravko Ponoš, prvi čovek stranke Srce.

„Od te posete Srbija će dobiti jedno veliko ništa. Dobiće Vučić. Pa makar to bilo otvaranje klastera ili neki sličan poklon uz izbore i pripadajuću izbornu krađu. Takav poklon je bilo i ono briselski orkestrirano formiranje kusog REM-a“, napisao je on na Tviteru.

Pomenuti Martens, inače u nekoj vrsti saglasja sa Vučićem kad je u pitanju ideja da balkanske državice ne pristupe EU nego samo zajedničkom ekonomskom prostoru, u komentaru piše da Brisel ne treba Vučiću da daje popust na konto Zelenskog. Da postoje kriterijumi i tako dalje.

Ali, ni do sada se Evropska unija nije proslavila držeći se kriterijuma. Politika natkriljuje sve, tu je Vučić u pravu. I to je starije od njegove vlasti – i vlast Demokratske stranke je za svaki koračić ka EU bila uslovljena „pokazivanjem dobre volje“ prema Kosovu.

Ponoš je u pravu kada primećuje da Srbija uglavnom gubi kada Vučić dobija.

Taj njegov lični i partijski dobitak se plaća pride narodnim novcem, bez obzira da li se radi o kupovini francuskih Rafala, obećavanju litijuma Nemcima, nuđenju Generalštaba Trampovom zetu ili davanju rudnika i poslova sa železnicom Kinezima i Rusima.

Najveći gubitak je mogućnost da Vučić i njegova klika opstanu na vlasti i posle narednih izbora. Delić slagalice biće – to je Vučić naprasno naučio kad je politički stradao njegov drug Viktor Orban – i to da Evropska unija zažmuri na izborne uslove, hapšenja, premlaćivanja, krađu.

Kad se podvuče crta, Vučić je posetom Zelenskog uspeo u onome što je hteo. Ali račun će se na kraju ipak svoditi u prisustvu krčmara, a to su pobunjeni građani Srbije kojih je ipak više.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.