Prva sednica novog saziva Skupštine počela je pod utiskom optužbi na račun vlasti za izbornu krađu pa nije ni dovršena. Još nije izabran predsednik parlamenta, a kada će – ne zna se.
To ne zna, ili barem tako kaže, ni formalni predsednik najjače političke stranke u Srbiji Miloš Vučević.
Predsednik Skupštine „mora biti sa liste narodnih poslanika“, ali postoji opcija da bude sa liste naprednjaka ili da „u širem koalicionom dogovoru“ bude neko od koalicionih partnera, rekao je on.
„Naša lista ima sigurno pet, šest imena koja bi mogla biti nominovana ili predložena da obavljaju tu važnu, odgovornu, ali ne i laku poziciju“, rekao je Vučević u emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ na Euronewsu.
„Vladimir Orlić je jedan od kandidata. Da li će biti on ili ćemo videti naslednika ne mogu da prejudiciram jer ne znam, nije da ne želim da Vam kažem“, dodao je šef najmoćnije stranke u Srbiji.
Ana, Marko, Aleksandar
Intervju se nastavio u sličnom tonu – Vučević nije imao nijedan konkretan odgovor na pitanja o kadrovskim rešenjima.
Na pitanje kada bi mogla da se formira Vlada, Vučević se pozvao na izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je govorio o sredini marta, ali dodao da nije bitno ako bude i april.
„Mnogo je važnije koja će biti energija i politika te Vlade, nego personalna rešenja koja, naravno, jesu bitna“, dodao je Vučević.
„Verujem da ćemo videti i nove ljude i neke ljude koji su ranije bili u izvršnoj vlasti“, kazao je neodređeno.
U SNS-u „nijedan razgovor nije vođen oko kadrovskih stvari“. „Da budem precizniji – nisam prisustvovao nijednom razgovoru koji je imao za temu kadrovksa rešena – govorim i o predsedniku Skupštine, šefu poslničke grupe, odborima, a ni o sastavu Vlade“, kaže tehnički ministar odbrane.
Sa Vučićem je, kaže, razgovarao oko nekih lokalnih samouprava, ali ne o Vladi.
Na ranije ideje da on lično preuzme mesto premijera, Vučević je opet dao neodređen odgovor. „Mislim da je Ana zaista dobro vodila Vladu sedam godina. (…) Ana je, po meni, svakako neko ko treba i mora da obavlja važan posao u državi u narednom periodu.“
Povratak Marka Đurića u „otadžbinu i aktivnu dnevnu politiku“, kaže Vučević, znači da ga „možemo zamisliti na onim pozicijama koje su bliske sa onim što je radio do sada“. „Verujem da će pojačati tim u budućoj izvršnoj vlasti. Ne znam tačno na kojoj funkciji i ne znam ni da li Marko tačno zna ni da li je Aleksandar to potpuno precizirao.“
Beograd: Biće većine ili neće
Vučević je rekao da je u stalnom kontaktu sa kandidatom SNS-a za gradonačelnika Beograda Aleksandrom Šapićem i da bi sve moglo da se zna do ponedeljka (19. februar) za kad je zakazana konstitutivna sednica gradske Skupštine.
„SNS nema većinu jer nismo sami dobili taj broj mandata. A da li će biti političke većine uz nas, to jest da li će kvalifikovana većina odbornika podržati kandidata za predsednika Skupštine i kandidata za gradonačelnika videćemo 19. februara. Obe opcije, rekao bih, imaju podjednake šanse – i da imamo većinu i da idemo na nove izbore“, navodi Vučević.
Na pitanje da li postoji mogućnost da SNS-u i SPS-u većinu obezbede Nestorovićev pokret ili samo pojedinci, Vučević opet nije odgovorio.
„Čuli smo ne baš jedinstvene stavove iz te političke grupacije“, rekao je on, iznoseći malu teoriju o „drukčijoj“ organizacionoj strukturi tog pokreta.
„Postoji mogućnost da i određeni odbornici koji su vlasnici mandata kažu da su za jednu ili drugu opciju. Neće biti kupovine, otimanja mandata i tih stvari. Ili ima političkog dogovora, ili nema“, kaže Vučević.
O tome se priča, uveren je on, kako bi se politika prikazala kao pijaca.
Vučević kaže da je nemoguće u Beogradu praviti koaliciju „sa Đilasom“ i „sa ovom strankom Miloša Jovanovića“, „mada na lokalu imate primera da oni hoće sa nama da idu u koaliciju.“
Gde, pitala je Minja Miletić, a Vučević je mistično odgovorio. „Pa imate manje opštine. Niko nije tu baš nije tako super-principijelan što se tiče tih zvaničnih i velikih političkih stavova. Kad se spusti na lokal, onda je to život.“
Tako je proteklo prvih petnaest minuta intervjua u kojem je Vučević uspeo da priča, a da ne kaže baš ništa.