„Građani Srbije, spremite se: Stiže haos…“, ovo je naslov sa jednog portala za vest, ni manje ni više, o vremenskoj prognozi u kojoj se kaže da će u Srbiji biti pretežno sunčano, a ponegde će biti i neki pljusak.
“STIŽE OLUJNO NEVREME U SRBIJU, MARTOVSKA LEDARA!“, „Nagla promena nije ono najgore – Meteorolog UPOZORIO: Ko ovo preživi…,”, “NAJNOVIJA NAJAVA RHMZ: Spremite se za OVAKVO VREME”. Sve to može se pročitati na raznim domaćim portalima. Tako je i vremenska prognoza dobila svoju tabloidnu formu.
Novinar Dragan Ilić, za portal “Vremena”, kaže da je poslednjih godina, u okviru senzacionalističkog izveštavanja o bilo čemu i tog rijaliti načina razmišljanja i vremenska prognoza dobila svoju dodatnu dramaturgiju, pa su tako nastali izrazi poput ‘ledeni dan’, ‘tropski dan’, ‘nepodnošljiva vrućina’.
Igra pokvarenog telefona
Ovakvi i slični naslovi mogu dovesti do prenaglašavanja nekog događaja, a prema rečima našeg sagovornika, meteorologa Nedeljka Todorovića, može da dovede do toga da kada imamo stvarnu opasnost, zbog banalizovanja, ne shvatimo ozbiljno upozorenje na ‘katastrofu’.
“Pravi se inflacija tih komentara i težine događaja. U tom smislu mediji bi trebalo da se drže nekog standardnog jezika u prognozi, ne bi trebalo davati svoje subjektivne ocene i procene.”
Dodaje da je problem taj što u mnogim medijima, ne rade meteorolozi profesionalci, pa je tako tu, kako on kaže, malo “igra pokvarenog telefona”.
Svakako da nije u svim medijima ovakva situacija, Todorović ukazuje da to može zavisiti i od izvora koji koriste mediji pri izveštavanju o vremenskoj prognozi.
Poverenje u medije
Ovakav način izveštavanja medija o prognozi može bitno uticati na poverenje kod ljudi, kao i zastrašivanje od potencijalnih nepogoda.
“Prestala sam da ulazim na vesti o vremenu, jer su sve apokaliptičniji od apokaliptičnijeg i svaki dan je ‘nikad gori’. Ne verujem više u vremensku prognozu, kada najave sunčan dan obavezno spakujem kišobran”, kaže studentkinja Fakulteta političkih nauka, Jelena Luković za portal “Vremena” i dodaje da se više se ne pita da li je zaključala vrata, nego je l’ je tu kišobran.
Vremenska prognoza kao televizijski žanr
Dragan Ilić je mišljenja da je vremenska prognoza ono što elementarno možemo da vidimo na mobilnom telefonu, a da je mimo toga jedan televizijski žanr, koji dobija sve različitije oblike. “Vremenska prognoza je jedan televizijski žanr, koji može da bude i test poverenja u medije.”
On dalje ukazuje da mi danas u okviru vremenske prognoze u medijima imamo i informaciju o zagađenju vazduha, nivou alergena i da prognoza nije više samo informacija o temeperaturi. Naglašava da je postala nešto poput lajfstajla i da voditelji vremenske prognoze vole da govore šta da radimo, da li da idemo na izlet. “U lajfstajl ulaze i dnevno političke teme i crna hronika. Tako da je vremenska prognoza postala mnogo šira od vremenskih prilika, ona je više nekako stanje duha u Srbiji.”
Isotrijski kontekst
Dragan Ilić opisujući stanje Srbije od devedesetih godina do danas navodi da je vremenska prognoza danas jedan od najpouzdanijih oblika stanja politike i stanja duha u ovoj zemlji, kao i to da je vrlo često bila izvor i način za jednu vrstu manipulacije.
Kaže da je devedesetih godina dok je Srbija bila pod blokadom, na RTS-u vremenska prognoza izgledala tako da je Srbija bila kao neko ‘ostrvo u Tihom okeanu’ koje nema komšije, pa tako nije pisala ni Hrvatska ni Bosna jer je okolo bio rat.
Dalje podseća, kako su se menjale političke okolnosti, menjala se i mapa, pa se tako Kosovo pojavljivalo i nestajalo, pa smo tako mogli videti kako se vlast odnosi prema tom delu Srbije i da li ga smatra sastavnim delom teritorije ili nekim okupiranim delom.
Imajući u vidu gore navedeno da u vremenskoj prognozi možemo naći preporuku kako da provedemo dan, kao i aktuelno društveno stanje i građanske proteste, Ilić podseća na šetnje tokom 1996. i 1997. godine i na to kako je izgledala vremenska prognoza tada, koja je upozoravala da ne treba da izlazimo iz kuće. “Nešto slično se dešavalo i ovih dana kad su bili u toku protesti građana i šetnje pa su pokušali da nas ubede kako će biti provala oblaka, grad.”
Konačno, kaže da je vremenska prognoza dobila neke svoje druge forme i namene osim onog osnovnog da čujete da li će padati kiša i kolika će biti temperatura, da li da ponesete kišobran ili ne.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
