foto: m. milenković
Čemu u Srbiji služi istraživačko novinarstvo? Novinari svašta otkriju, ali se ne desi ništa. Eventualno ih političari tuže. Ali dvoje istraživačkih novinara za „Vreme“ pričaju da koristi svakako ima, iako nijedan tekst ne može da promeni društvo
Novinari u Srbiji su prethodnih godina otkrili podeblju hrestomatiju raznih marifetluka vlasti, veza sa kriminalcima, nameštenih tendera, plagiranih doktorata.
To prenese pokoji medij koji sme, ljudi onda dobiju neke nagrade za istraživačko novinarstvo.
Ali, ne promeni se ništa. Vlasti stvar ignorišu, zataškaju, izvrnu, nekad se ljute, kažu da su novinari plaćenici, oni nervozniji ih tuže. A do tada se već prešlo na sledeću temu i aferu.
„Kad bih tako gledao, verovatno bih napustio novinarstvo“, kaže Stevan Dojčinović, urednik KRIK-a, koji je nedavno raskrinkao još dublje veze Šarićevog narko-klana i države.
Ništa nije kao u filmu
Dojčinović je kao novinar stasao u eri naprednjačke vlasti. Kaže, pre deset godina je stvar pomalo zamišljao kao u filmu „Spotlight“, gde hrabri bostonski novinari raskrinkavaju zlostavljanje dece u Katoličkoj crkvi.
„Tada sam još bio razočaran jer tužilaštvo nikog ne uhapsi posle mog teksta, ali sam to preboleo. Ne očekujem više tako nešto“, rekao je Dojčinović za naš njuzleter Međuvreme.
Ali, kaže, tekstovi udaraju kao kapi vode, uporno, i vremenom se kamen lomi. „Stvara se svest da je vlast povezana sa kriminalom, nakon godina pisanja istraživačkih medija. Čak i ljudi koji su na Vučićevoj strani to razumeju, mada još opravdavaju.“
Slično razmišlja Ivana Milosavljević, novinarka CINS-a koja se prošle godine infiltrirala u kol-centar SNS-a koji se finansirao crnim novcem. Tu priču je vlast okrenula na sprdnju.
„Ne bih rekla da sam razočarana. Jer, najčešće uspem da informišem ljude, to onda prošire i kolege iz drugih medija. Ne bude mi pravo ako institucije ignorišu, ali fokus vraćam na onaj prvi cilj koji sam ispunila“, kaže Milosavljević za Međuvreme.
Samo tekstovi ne menjaju društvo
Ivana Milosavljević veruje da su informacije, baš kao voda, nezaustavljive. Prenesu se tu i tamo, postaju tema na slavi i u kafani. Vajde ima i kad se nadležni prave blesavi.
„Neće moj tekst da promeni društvo, neće ni pet tekstova. Ali, građani mogu sutra doneti neku bolju odluku recimo na izborima“, kaže ona.
Dojčinović se uzda u nešto slično. Inače bi, kaže, napustio stresan i zahtevan posao kakav je novinarstvo.
„Možda radimo neke stvari za budućnost. Vlast čisti dokaze i prošlost, dokumenta se menjaju i seku, svedoci umiru, pa je za istraživačke medije bitno da sačuvaju sadašnjost. Možda jednog dana to bude važno“, navodi on.
„Boli ih izveštavanje“
Do sada je tužen nebrojeno puta, što je zgodna fora moćnih – razvlače novinare po sudnicama, umesto da ovi mogu da rade svoj posao. Ali, iz tih susreta je Dojčinović nešto naučio:
„Kad sretnemo te ljude u sudnici, Dijanu Hrkalović ili Koluviju, vidiš da ih boli izveštavanje. Nisi samo komarac koji ih je bocnuo, već si ih baš udario, i to iako su zaštićeni. Makar ponekog uspevamo da preznojimo, iako drže tužilaštvo i policiju“, dodaje on.
I KRIK i CINS upućeni su na svoje čitaoce, i jednim delom žive od donacija.
Ivana Milosavljević zna u kakvom svetu živi i gde su granice novinarstva, ali ne bi da kuka zbog toga. Kaže, prepreke treba probijati.
„Uostalom, šta je alternativa? Da svi dignemo ruke od istraživačkog novinarstva i damo im odrešene ruke za kršenja zakona? Novinari ne treba da gube volju jer bismo tek onda bili u još većem problemu.“
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Kakva nas politička 2026. godina očekuje? Hoće li pobunjeni građani dobiti obećane izbore? Kako će se razvijati studentska borba, a kako će se ponašati vlast?
Priprema se bina, spekatakl u Beogradu na vodi snimaće eskadrila dronova, a u Zimskoj bajci odbrojava se do Ekspa. Kako se Beograd na vodi sprema za doček 2026?
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
