Foto: Yuri Kochetkov/Pool Photo via AP
Ruski predsednik je predložio da se izvoz gasa preusmeri ka bzrorastućim tržištima na jugu i istoku. Ocenio je i da su sankcije Zapada podjednako naškodile i evropskim zemljama i SAD, ali da su stvorile probleme i Rusiji. Mediji su tu izjavu ocenili kao prvo Putinovo priznanje da sankcije nanose štetu i Rusiji
„Pokušaji da se istisnu ruski snabdevači, da se zamene naši energetski izvori alternativnim, nepovratno će uticati na celu ekonomiju“, kazao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin, i pozvao na diversifikaciju ruskog izvoza energenata ka Aziji.
Najavio je da će Rusija „korak po korak“ preusmeriti izvoz ka „brzorastućim tržištima na jugu i istoku“.
Putinove ocene na jučerašnjem, u sredu, virtuelnom sastanku o ekonomskim i razvojnim pitanjima na ruskim arktičkim teritorijama na severnomorskom putu, mediji su ocenili kao njegovo prvo priznanje da sankcije nanose štetu i Rusiji.
Ruski predsednik je ocenio da su sankcije Zapada podjednako naškodile i evropskim zemljama i SAD, ali da su stvorile probleme i Rusiji.
„Naravno da nam to stvara određene komplikacije u trenutnoj situaciji, ali imamo sve resurse i sve mogućnosti da brzo pronađemo alternativno rešenje i dugoročno gledano, da još više učvrstimo našu nezavisnost od spoljnih faktora“, rekao je i istakao „da Rusija može lako da preusmeri izvoz svojih ogromnih energetskih resursa sa Zapada u zemlje kojima su potrebni“ i dodao da bi domaća potrošnja nafte, gasa i uglja takođe mogla da bude povećana.
Danas je austrijski kancelar Karl Nehamer obelodanio da će „Rusija isporučiti Austriji količine gasa na koje se obavezala ugovorom i da će i dalje biti moguće plaćanje u evrima“, odnosno, da je o tome razgovarao sa predsednikom Putinom tokom posete Moskvi početkom nedelje. Nehemer je ukazao da su, osim Austrije, protiv embarga i Nemačka, Bugarska i Rumunija.
Prihod Rusije od nafte i gasa je 36 posto godišnje potrošnje. Veći deo tih prihoda dolazi iz EU, koja iz Rusije uvozi oko 40 odsto gasa i 27 odsto nafte.
S.Ć./ Tanjug
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
