Nakon dva masovna ubistva u Srbiji, koja su se dogodila u maju ove godine, država je kao odgovor na nasilje najavila pooštravanje mera u oblasti oružja i organizovala akciju predaje nelegalnog oružja. Međutim, naslovne strane i dalje puni crna hronika.
Prema izveštaju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku 56 odsto građana nije zadovoljno preduzetim merama protiv nasilja, a osetno je opalo poverenje u policiju i pravosuđe.
‘U Vranju tri osobe ranjene u pucnjavi, kojoj je prethodila masovna tuča’. ‘Muškarac u Skadarliji pucao u radnika obezbeđenja jer su muzičari završili svirku’. ‘Napad nožem na mladića usred Knez Mihajlove’. ‘Stariji muškarac ubijen mačetom’… Ovo je samo deo zastrašujućih naslova koji su se samo protekle nedelje pojavili na naslovnim stranama novina u Srbiji.
O nasilju se više ne govori kao o incidentu, već o njegovim novim oblicima i formama. Ono je postalo i deo politčke borbe.
U Srbiji je za deset godina ubijeno 300 žena, nasilje među mladima je u konstantnom porastu, a nalazimo se na trinaestom mestu u svetu po broju samoubistava.
Kandidat liste „Srbija protiv nasilja“ za gradonačelnika Beograda Vladimir Obradović kaže za portal “Vremena” da je stanje u društvu više nego zabrinjavujuće.
“Mi smo se okupili oko ideje ‘Srbija protiv nasilja’, a vidimo da nasilje i dalje raste. Ne iznenađuje da je tako, jer uprkos zahtevima stotina hiljada ljudi širom Srbije koji su protestovali nakon pomenutih tragedija, vlast nije našla za shodno da te zahteve uopšte razmotri, a to bi sigurno dovelo do smanjenja nasilja”, kaže Obradović za “Vreme”.
Zabrinjavauća koalicija Šešelj-Šapić
On ističe da kao građane treba da nas zabrine kreiranje koalicije Šešelj-Šapić jer se njome priznaje da se vraćamo direktno vrednostima devedesetih koje su bile obeležene ogromnim nasiljem.
“Videli ste nastup bivšeg gradonačelnika Aleksandra Šapića na Savskom nasipu. Je l’ to čovek koji treba da smanji nasilje u društvu? Ne zaboravimo da je Šešelj čovek koji je proterivao ljude iz njihovih kuća. Da li je pravljenje takve koalicije korak ka smanjivanju nasilja? Naravno da nije”, kaže Obradović.
Šta je moguće preduzeti kako bismo kao društvo našli drugačiji odgovor na izazove sa kojima se susrećemo, pitanje je za svakoga ko ima udela u političkoj, medijskoj i uopšte javnoj sceni Srbije.
Prvi korak – ispunjenje zahteva
Obradović podseća da se je neophodno da se ispune zahtevi građana.
“Mora se nasilje ukloniti iz javne reči, sa televizije sa nacionalnom frekvencijom, a onda sa ljudima i pre svega sa decom raditi na tome. Ali, setimo se i slučaja od pre nekoliko nedelja kada je otkriveno da je novac koji je bio namenjen edukaciji dece na temu vršnjačkog nasilja proneveren. Ti ljudi ne bivaju ni kažnjeni, već im se produžavaju mandati. Jasna odluka ove vlasti je da se protiv toga ne bori i da je to deo njihovog vrednosnog sistema. Jedni način da se to promeni je da se na izborima 17. decembra glasa protiv nasilja, odnosno za smenu vlasti koja ga nažalost decenijama propagira”, kaže Obradović.
Kaže da neke mere mogu da se primene instant, ali za mnogo toga će trebati vremena.
“Deca od 10, 11 godina koja će uskoro biti tinejdžeri, mladi ljudi, oni su rasli pod ovom vlašću, ne znajući za drugačije. Ali nije nemoguće da se stvari poprave. Što pre krenemo, pre ćemo videti rezultate. Mora da se radi sa decom u školama, ali mora da se radi i sa nastavnicima. Da budu senzibilsani za rad sa decom. Mislim da privremena mera, uvođenja policije u školi nije rešenje. Šta je sledeće, panciri za nastavnike? Njima je potrebna kontinuirana podrška, a ne memorandum koji su u septembru dobili od Ministarstva gde im je rečeno, evo, ovako radite”, kaže Obradović.
Sagovornik portala “Vremena” je kao univerzitetski profesor u stalnom kontaktu sa mladima, među kojima se takođe, kako kaže, oseća strah od nasilja koje je sveprisutno.
I dok jedni tvrde da je nasilje u društvu u porastu, drugi kažu da ga je oduvek ovoliko i bilo, samo da mu sada mediji pridaju veći značaj, pa je vidljivije.
Obradović, pak, upozorava da je ono što vidimo u medijima samo vrh ledenog brega.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
