Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović
Zapošljavanje 1200 policajaca u narednih šest meseci najavljeno je kao jedna od glavnih mera za povećanje bezbednosti u školama. Stručnjaci upozoravaju da se vršnjačko nasilje neće iskoreniti na ovaj način, kao i da postoji opasnost da se iz školskog dvorišta preseli na ulice
Državni sekretar Danilo Stevandić u Ministarstvu unutrašnjih poslova rekao je za televiziju Pink, da će od sutra blizu svake škole, biti pojačana policija, kao i na svim javnim mestima na kojima se okuplja veći broj ljudi.
“Biće pojačano vidljivo prisustvo policije: u tržnim centrima, u parkovima, na trgovima”, kaže Stevandić.
Podsetimo, prva mera, koju je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, podrazumeva konstatno prisustvo policije u školama, čime bi se, kako kaže, smanjilo vršnjačko nasilje za čak 80 odsto, jer „oni koji tuku slabije od sebe imaju strah od onih koji su jači“.
On je nakon dva masovna ubistva koja su se desila u centru Beograda i kod Mladenovca, najavio je da će u narednih šest meseci biti zaposleno 1.200 policajaca.
U beogradskim školama u četvrtak i petak nakon pomenutih tragedija u Srbiji, broj policajaca u školama bio je isti.
Represivne mere ne pomažu dugoročno
Psihološkinja Jelena Vukičević rekla za N1, da smatra da represivnom merom vlast neće ništa dugoročno postići.
„Suočavanje, odnosno bavljenje vršnjčačkim nasiljem, nisu samo represivne mere i nije samo kazna. Mi vidimo u našem društvu da su ljudi su često spremni da onoga ko počini nasilje kazne i misle da će kazna odbacivanja i izopštavanja iz društva rešiti sve, međutim kazna sama po sebi može eventualno trenutno da zaustavi nečije ponašanje“, kaže ona.
Sličnog mišljenja je i profesor bezbednosti Zvezdan Radojković.
„Kada govorimo o vršnjačkom nasilju, imamo nasilje koje se sprovodi u prostoru škola, ako bi prisutstvo policijskih službenika specijalizovanih i senzibilisanih za tu vrstu otkrivanja odnosno sprečavanja – preventivnog delovanja, mi ćemo vrlo moguće doći u situaciju koju već sada imamo, da vršnjačko nasilje bude van školskog dvorišta gde nemamo policajca na svakom koraku“, kaže on za N1.
Sreten Jugović sa Kriminalističko-policijskog univerziteta rekao je za Euronews Srbija da ovaj slučaj zahteva temeljnu analizu, preispitivanje relevatnog i pravnog okvira i pristupa, kao i da je neophodno poraditi na bezbednosti u školama.
Kao jedna od mera bezbednosti koja se često pominje kao potencijalno korisna, jeste elektronska kontrola ulaska u škole, odnosno uvođenje detektora za metal na ulazima.
„Što se tiče detektora za metal i sličnog, naravno da to ne može apsolutno da spreči tragediju, ali možda može da doprinese bezbednosti. Međutim, ako neko ima namere, on će uvek naći načina da to zaobiđe“, rekao je Jugović.
Jugović kaže da su permanentne obuke za nastavnike i čuvare u školama još jedna mera bezbednosti koja je dobrodošla, kako bi se zaposlenima ukazalo na postupanje u ovakvim sučajevima. Takođe, poteže se i pitanje obezbeđenja u školama, a Jugović naglašava kako ono nije podjednako prisutno svuda.
Ne bavimo se uzrokom problema
Vlada Srbije donela je niz mera koje bi osigurale da se ništa slično ne ponovi. Između ostalog, odlučeno je i da se u roku od šest meseci završi kontrola lica koja imaju dozvole za posedovanje oružja, a mera će se posebno odnositi na to da li su ispunjeni zakonski uslovi za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja i da li je na adekvatan način sprečen pristup oružju i municiji maloletnicima i drugim neovlašćenim licima.
„Za sve ovo znamo da će biti velikih problema, ali što je manje cevi, to će biti i manje opasnosti za našu decu i građane“, rekao je Vučić.
Spisak mera koje je predsednik Vučić izneo u vezi sa potencijalnim sprečavanjem sličnih tragedija u budućnosti, stručnjaci ocenjuju nepotpunim i upozravaju da ne prodiremo u uzrok problema.
Z.S./N1/Euronews/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
