Vladeta Jankovič: Naprednjaci su ozbiljno poljuljani

Skupština Srbije više nije jednostranačka. Povratak opozicije u parlamentarne klupe posebno je obilježio istup najstarijeg poslanika Vladete Jankovića, koji je predsjedavao konstitutivnoj sjednici. U malo riječi, on je uspio dati kristalno jasnu sliku stanja demokracije i parlamentarizma u Srbiji.

“Moj govor u Narodnoj skupštini bio je pažljivo smišljen”, kaže za “Vreme” Vladeta Janković. “Vergilije je za svoje stihove govorio da ih liže kao mečka mečiće. Nekako slično sam i ja rečenice tog govora dobro promišljao; svaka reč je odvagnuta više puta. Znao sam da moram biti kratak i da svaka rečenica treba da bude kao da zakucavam ekser jednim udarcem. Kako bilo, nije bilo nikakve improvizacije ako u tom pogledu postoji neka sumnja.”

Aleksandar Vučić je dobio više od dva miliona i dvjesta hiljada glasova na proteklim izborima. Čime objašnjavate toliko povjerenje birača?

Pre svega, njihovom neobaveštenošću. Ovo što sam rekao u Skupštini nije bilo namenjeno prisutnima, čak ni Beograđanima. Govorio sam za građanke i građane širom Srbije koji za poslednjih deset godina nisu mogli da čuju ni jednu jedinu reč kritike na račun naprednjačkog režima, a kamoli ukazivanje na Vučićevu uzurpaciju vlasti i njegova svakodnevna i drastična kršenja Ustava.

Dugo sam se kolebao da li ću reći ono što sam izrekao. Prelomilo me je nekoliko događaja koji su nekako simultano prodrli u javnost. Bila je to najpre besramna odluka REM-a o dodeli nacionalnih frekvencija, zatim buđenje iz mrtvog sna Ustavnog suda da bi otvorio prostor za verifikaciju jednog ukradenog doktorata, čime je zadao vrlo ozbiljan udarac autonomiji Univerziteta, pa onda Vučićev izbor dokazanih jastrebova za ključne položaje u parlamentu – Orlića za predsednika, a Jovanova za šefa naprednjačkog poslaničkog kluba. Sve to, uzeto zajedno, učinilo je da se odlučim. Shvatio sam da Vučić kreće u otvorenu konfrontaciju, da nema više taktiziranja niti privida ustupaka. To sam protumačio kao znak njegove ozbiljne poljuljanosti.

Koliko na tu konfrontaciju utiču prilike u svetu, prvenstveno rat u Ukrajini?

Vučić ima mnogo sreće. Da nije bilo rata u Ukrajini, dobar Vam stojim da bi naprednjaci izgubili izbore u Beogradu. Vodio sam kampanju i prosto osećao kako se menja atmosfera u javnosti. A onda se kod ljudi se probudio instinkt samoodržanja – samo da se ništa ne promeni, samo da ne bude gore nego što je… Zato su glasovi koji bi, pod normalnim okolnostima, otišli opoziciji ostali naprednjacima. Ali i tako, mi smo te izbore u Beogradu dobili. To što pobeda nije dovoljno ubedljiva sasvim je drugi problem, jer se krađa može izbeći samo ako naprednjake pobedite sa više od deset posto razlike…