Više javno tužilaštvo burno reaguje na kontrolu Vrhovnog tužilaštva

• Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da komisija Vrhovnog javnog tužilaštva od 28. oktobra ima sve uslove za rad, ali da veći broj njenih članova nema sertifikat za uvid u tajne podatke i da dolazi u izmenjenom sastavu.
• Optužuje člana komisije Branka Stamenkovića da je 2. novembra u emisiji Insajdera prejudicirao zaključak komisije i dovodi u pitanje da li je reč o nadzoru ili o „prikupljanju dokaza“ radi neformalne predistrage ili disciplinskih postupaka.
• Tvrdi da se oglasilo „kako bi se zaštitilo 75 operativnih nosilaca javnotužilačke funkcije“.
• Saopštenje je upućeno članovima Visokog saveta tužilaštva, Konsultativnom veću evropskih tužilaca, šefu Delegacije EU Andreasu fon Bekeretu i šefu odeljenja Misije OEBS-a Mauru Puzu.

Šta se dogodilo

U reagovanju od 5. novembra VJT navodi da je komisija, formirana rešenjem Vrhovnog javnog tužiocaušla u prostorije VJT-a 28. oktobra. VJT tvrdi da u rešenje o formiranju niko iz tog tužilaštva nije imao uvid. Kažu da su članovima komisije obezbeđeni svi uslovi za nesmetan rad, među njima posebna prostorija i uvid u svaki traženi predmet, a VJT je, navodi se, u svemu poštovalo uputstvo i hijerarhijska ovlašćenja.

Većina nosilaca javnotužilačke funkcije, tvrdi VJT, uzdržavala se od komunikacije sa komisijom da ne bi uticala na njen rad, a tužilaštvo je isprva nameravalo da ostane van javnosti, ali su ga postupci pojedinih članova komisije na to primorali.

Prvi problem, prema VJT-u, nastao je na početku: „veći broj članova komisije nema sertifikat za uvid u predmete označene stepenom tajnosti, ili nije omogućio ovlašćenim licima VJT-a da vide sertifikat“. Time se, kaže VJT, ne dovodi u pitanje samo rad komisije već i poštovanje Zakona o zaštiti tajnosti podataka od strane zaposlenih.

Komisija je, navodi se, svakodnevno dolazila u nešto izmenjenom sastavu, pa nije jasno kako je ostvaren kontinuitet nadzora i da li se, osim po formalnom nazivu, radi o komisiji ili o pojedinačnim tužiocima Vrhovnog javnog tužilaštva koji samostalno kontrolišu određene predmete.

VJT optužuje člana komisije Branka Stamenkovića da je 2. novembra „usred rada komisije“ gostovao u emisiji novinara Jugoslava Ćosića na televiziji Insajder i da je, komentarišući predmete koji su predmet nadzora, prejudicirao izveštaj komisije, što je, prema VJT-u, u suprotnosti sa članom 7 Etičkog kodeksa javnih tužilaca. Na pitanje o mogućem ishodu on je, prema parafrazi VJT-a, naveo tri ishoda: disciplinski postupak, krivičnu prijavu ili obavezno uputstvo u pojedinom predmetu, ne pominjući da neregularnosti možda neće biti pronađene. Naveo je i da je za krivično postupanje protiv nosilaca javnotužilačke funkcije nadležno JTOK, a VJT pita da li su već predviđene pravne kvalifikacije, jer nosioci pravosudnih funkcija mogu da odgovaraju pred organima različite, naročito opšte nadležnosti.

Komisija je petočlana i, prema Stamenkoviću, ima zamenike i uključuje sve javne tužioce Vrhovnog javnog tužilaštva. Među prvim predmetima koje je zatražila su „Nadstrešnica“, „Zvučni top“ i „Senjak“, naredbe o prisluškivanju i zakonitost nagodbi. Stamenković je ranije rekao da će komisija ostati u VJT-u „koliko bude potrebno“ i da je preuzela nekoliko predmeta Prvog osnovnog tužilaštva o postupanju Marka Krička prema studentima.

VJT je 3. novembra uputilo zahteve za hitnu reakciju Visokom savetu tužilaštva i obratilo se šefu Delegacije EU i Misiji OEBS-a, uz tvrdnju da su izloženi „atmosferi progona i linča“. VJT je ranije tvrdilo da je ovo četvrta kontrola po nalogu Vrhovnog javnog tužioca u poslednje dve godine, što izvori Nove iz Vrhovnog javnog tužilaštva osporavaju. Studentska lista je pobedila na izborima 25. oktobra, a nova skupština i vlada još nisu formirane.

Zašto je ovo važno

Saopštenje VJT-a otvara pitanje granica nadzora nad tužilaštvom, ali skreće pažnju i na ono što je u radu samog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu godinama sporno. Glavni tužilac Nenad Stefanović je, prema pisanju Nove i Danasa, više puta bio u žiži javnosti: zbog saslušanja osumnjičenog za ubistvo na Senjaku u svom kabinetu, zbog oduzimanja predmeta tužiocima i zbog slučaja garaže Vlade, u kome su prijave studenata protiv Krička više od godinu dana ostale bez epiloga.

Sudije Višeg suda su 2025. zauzele stav da su za slučajeve napada na policiju na protestima nadležna osnovna tužilaštva, a ne VJT, na šta je Stefanović odgovorio da će njihovo stanovište „pobijati“.

Te tvrdnje nijedno nadležno telo nije potvrdilo odlukom, a VJT ih odbacuje kao političke pritiske. Zato je važno da komisija sprovede nadzor po zakonu i da se utvrdi da li su navodi osnovani. Spor oko sertifikata za tajne podatke i sastava komisije može da je oslabi, ali ne uklanja pitanja o radu samog VJT-a. Za građane je važno da tužilaštvo koje vodi najvažnije predmete bude nezavisno od politike, ali i podložno kontroli.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!