Foto: Tanjug/ Ministarstvo rada i socijalne politike
Veliki čas inače počinje u 11 časova i traje 45 minuta, međutim zbog najavljene posete Aleksandra Vučića i njegovih kasnijih obaveza gradska vlast u Kragujevcu je odlučila da vreme održavanja ovog pomena pomeri na 10:30 i da skrati vreme zvaničnog programa
Organizatori Velikog školskog časa u Kragujevcu u Šumaricama su odlučili da zbog posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića pomere stalno i simbolično vreme održavanja ovog godišnjeg događaja kojim se obeležava sećanje na streljanje nastavnika i đaka kragujevačke gimnazije 21. oktobra 1941. godine.
Veliki čas inače počinje u 11 časova i traje 45 minuta, međutim zbog najavljene posete Aleksandra Vučića i njegovih kasnijih obaveza gradska vlast u Kragujevcu je odlučila da vreme održavanja ovog pomena pomeri na 10:30 i da skrati vreme zvaničnog programa.
Izvor FoNeta iz Spomen-parka Kragujevački oktobar, koji neguje kulturu sećanja na žrtve streljanja i najbolniju tragediju Kragujevca u njegovoj istoriji, rekao je da je na taj način “oskrnavljeno sećanje na nevine civilne žrtve fašističkog streljanja u jesen 1941. godine”.
„Skaradno je obesmišljena simbolika početka Velikog školskog časa, koja se odnosi na vreme početka časa sa koga su đaci i profesori Prve kragujvačke gimnazije odvedeni na streljanje“, rekao je izvor FoNeta i dodao da je „podjednako sramno i eventualno skraćivanje Velikog školskog časa na 30 minuta“.
To je svojevrsno izrugivanje žrtvama i njihovim potomcima i skaradno banalizovanje tog tragičnog događaja, dovođenjem u ravan sa nekakvim štrajkom upozorenja, rekao je izvor.
On je precizirao da su o “ovom skandalu u nagoveštaju” zaposleni u Spomen-parku saznali tek jutros na redovnom sastanku, kome nije prisustvovala direktorka Spomen-parka, jer je na bolovanju.
Narodni poslanik i gradski odbornik iz stranke Zajedno Nikola Nešić zahteva da se satnica događaja hitno vrati na vreme koje je simbolički važno za istoriju grada i sećanje na žrtve.
„Najtragičniji događaj u istoriji grada Kragujevca se obesmišljava kako bi se satnica uklopila predsedniku Republike. Sećanje koje se od 1964. godine održava u Šumaricama ima 3 simblolike, mesto, vreme održavanja školskog časa i trajanje tog poslednjeg časa. Pokušaj da 2 od 3 simbola promene je uvreda za žrtve, za sve moje sugrađane i za celu Srbiju. Kakvu je poruku poslao svima koji su u organizaciji događaja i svim Kragujevčanima, ali i kakvu je poruku poslao velikoj petorci gde ne sme da zakasni tih pola sata? Da li se zbog pola sata vremena predsednika odričemo sećanja, identiteta i istorije?“, izjavio je Nikola Nešić.
Narodni poslanik iz stranke Zajedno zahteva od gradskih vlasti da hitno vrate satnicu Velikog časa pošto ni jedan političar niti bilo čije obaveze ne mogu biti značajnije od tragičnih upomena Kragujevca i sećanja na žrtve čiji su životi utkani u našu sadašnjost i budućnost.
M.J./FoNet/N1/Glasšumadije
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
