Foto: Tanjug/ Ministarstvo rada i socijalne politike
Veliki čas inače počinje u 11 časova i traje 45 minuta, međutim zbog najavljene posete Aleksandra Vučića i njegovih kasnijih obaveza gradska vlast u Kragujevcu je odlučila da vreme održavanja ovog pomena pomeri na 10:30 i da skrati vreme zvaničnog programa
Organizatori Velikog školskog časa u Kragujevcu u Šumaricama su odlučili da zbog posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića pomere stalno i simbolično vreme održavanja ovog godišnjeg događaja kojim se obeležava sećanje na streljanje nastavnika i đaka kragujevačke gimnazije 21. oktobra 1941. godine.
Veliki čas inače počinje u 11 časova i traje 45 minuta, međutim zbog najavljene posete Aleksandra Vučića i njegovih kasnijih obaveza gradska vlast u Kragujevcu je odlučila da vreme održavanja ovog pomena pomeri na 10:30 i da skrati vreme zvaničnog programa.
Izvor FoNeta iz Spomen-parka Kragujevački oktobar, koji neguje kulturu sećanja na žrtve streljanja i najbolniju tragediju Kragujevca u njegovoj istoriji, rekao je da je na taj način “oskrnavljeno sećanje na nevine civilne žrtve fašističkog streljanja u jesen 1941. godine”.
„Skaradno je obesmišljena simbolika početka Velikog školskog časa, koja se odnosi na vreme početka časa sa koga su đaci i profesori Prve kragujvačke gimnazije odvedeni na streljanje“, rekao je izvor FoNeta i dodao da je „podjednako sramno i eventualno skraćivanje Velikog školskog časa na 30 minuta“.
To je svojevrsno izrugivanje žrtvama i njihovim potomcima i skaradno banalizovanje tog tragičnog događaja, dovođenjem u ravan sa nekakvim štrajkom upozorenja, rekao je izvor.
On je precizirao da su o “ovom skandalu u nagoveštaju” zaposleni u Spomen-parku saznali tek jutros na redovnom sastanku, kome nije prisustvovala direktorka Spomen-parka, jer je na bolovanju.
Narodni poslanik i gradski odbornik iz stranke Zajedno Nikola Nešić zahteva da se satnica događaja hitno vrati na vreme koje je simbolički važno za istoriju grada i sećanje na žrtve.
„Najtragičniji događaj u istoriji grada Kragujevca se obesmišljava kako bi se satnica uklopila predsedniku Republike. Sećanje koje se od 1964. godine održava u Šumaricama ima 3 simblolike, mesto, vreme održavanja školskog časa i trajanje tog poslednjeg časa. Pokušaj da 2 od 3 simbola promene je uvreda za žrtve, za sve moje sugrađane i za celu Srbiju. Kakvu je poruku poslao svima koji su u organizaciji događaja i svim Kragujevčanima, ali i kakvu je poruku poslao velikoj petorci gde ne sme da zakasni tih pola sata? Da li se zbog pola sata vremena predsednika odričemo sećanja, identiteta i istorije?“, izjavio je Nikola Nešić.
Narodni poslanik iz stranke Zajedno zahteva od gradskih vlasti da hitno vrate satnicu Velikog časa pošto ni jedan političar niti bilo čije obaveze ne mogu biti značajnije od tragičnih upomena Kragujevca i sećanja na žrtve čiji su životi utkani u našu sadašnjost i budućnost.
M.J./FoNet/N1/Glasšumadije
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Dok Srbija u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom znatno zaostaje za Albanijom i Crnom Gorom, Aleksandar Vučić pred svoj put za Brisel predlaže da svi zajedno uđu u EU. Vidimo se tamo, poručuje mu Milojko Spajić
Studenti Pravnog fakulteta protestom „365 dana traženja pravde“ obeležili godišnjicu početka blokade na tom fakultetu
Službena beleška tužiteljke Prvog osnovnog javnog tužilaštva otkriva da joj je 5. novembra onemogućeno da izvrši uviđaj na prostoru Ćacilenda, iako je postojala prijava o teškom krivičnom delu. Dokument baca novo svetlo na postupanje policije tokom protesta
Korisnici Orion telekoma ponovo su izgubili N1. Da li je ovo trajno isključenje i ima li veze sa time što je pretplatnike ove firme preuzela firma koju treba da kupi Telekom - pre samo nedelju dana
Prema najnovijem izveštaju platforme CIVICUS Monitor, Srbija je u 2025. godini pala iz kategorije „opstruiranog” u status države „pod represijom”, što podrazumeva ozbiljna ograničenja slobode izražavanja, okupljanja i udruživanja
Evro skače, ljudi hrle u menjačnice, banke odbijaju da kažu da li posluju sa NIS-om, a režim kaže - sve je do panike. Moguće, ali ko je širi
Performansi ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal ne odišu, doduše, naročitim glumačkim talentom, ali zato verno dočaravaju prirodu naprednjkačke vlasti
Izjavivši da je Vučić pravi cilj Tužilaštva za organizovani kriminal, Selaković je kanda aludirao na američki antimafijaški zakon RICO – ne goni se samo ko je direktno učestvovao u krivičnim delima, nego i onaj ko je bio na čelu organizacije koja ih je počinila. A poznato je ko vodi naprednjačku vlast
Odlazak najboljeg evropskog trenera
Ništa nije crno-belo osim “Partizana” i Željka Obradovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice
Od 7 ujutru do 14 časova 21. oktobra 1941. Šumaricama je neprestano odjekivala rafalna paljba, a onda je sve utihnulo. Kvota od 2300 streljanih, prema proceni majora Keniga, bila je ispunjena. Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Prema nekim svedočanstvima, u nekoliko slučajeva došlo je do sukoba između talaca koji su radili na ukopavanju i ljotićevaca, koji su tražili od njih da prevrću tela i uzimaju satove, prstenje i novac. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu
