Radikalni islamski pokret - vehabije deluje u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i nekoliko evropskih gradova. Policija je za dva meseca likvidirala dvoje članova ovog pokreta u našoj zemlji, Senada Ramovića Becana i Miloša Salahudina Žujovića. Koliko je ugrožena bezbednost građana Srbije od radikalnog islamizma
Vest da su Pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice ubili u subotu uveče na teritoriji Novog Pazara pripadnika vehabijskog pokreta Senada Ramovića Becana ponovo je otvorila priču o vehabijama, njihovom pokretu i uporištu u našoj zemlji.
Kako su mediji preneli, Ramović je likvidiran prilikom pokušaja hapšenja. On je, navodno, odbio da se preda i zapucao je na pripadnike SAJ-a koji su uzvratili vatru.
Ramović je bio u bekstvu od kraja juna, pošto je pripadnik vehabijskog pokreta iz samostrela Miloš Đujović ranio pripadnika Žandarmerije ispred Ambasade Izraela u Beogradu.
Tokom policijske istrage utvrđeno je i da je Ramović bio stanodavac Žujoviću u Novom Pazaru.
Senad Ramović Becan je ranije bio osuđen na 13 godina i 6 meseci zatvora zbog oružanog sukoba sa policijom u novopazarskom naselju Trnava.
Posle odslužene kazne, bio je aktivan na društvenim mrežama, a za pojedine medije govorio je o svom boravku u zatvoru.
Prema nezvaničnim informacijama, Ramović je posle izlaska iz zatvora slovio za vođu vehabija u Sandžaku.
Napad Žujovića na pripadnika na žandarma
Policija je sumnjičila Ramovića da je imao veliki uticaj na Miloša Žujovića, konvertita iz Mladenovca, koji je pokušao da ubije žandarma u Beogradu ispred Ambasade Izraela početkom jula ove godine. Ovaj incident podsetio je javnost na delovanje radikalnih islamista na Balkanu.
Nakon napada na Dedinju, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić je naveo da je Žujović konvertit iz Mladenovca, koji je iz pravoslavne vere prešao u islam. Njegovo versko ime je bilo Salahudin.
Kako je utvrđeno, Žujović se kobnog dana kretao po Beogradu, išao je do sinagoge, ali pošto je tamo bila policija, nastavio je dalje do ambasade. Žujović je, kako je saopšteno, samostrel koji je koristio za teroristički napad kupio u prodavnici u Zemunu za 6.700 dinara.
Žujović je otišao na Dedinje i pucao je iz samostrela u pripadnika Žandarmerije Miloša Jevremovića koji je bio na dužnosti obezbeđenja Ambasade Izraela, i pogodilo ga u vrat.
Policajac je u svesnom stanju prevezen u Urgentni centar, gde je operisan. Nakon toga se oporavio.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ga je odlikovao je Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena.
Ko su vehabije?
Vahabizam ili vehabizam je verski pokret odnosno fundamentalistički pravac islama koji je utemeljen u 18. veku.
Njegov duhovni izvornik je Muhamed Abdul Vahab, muslimanski teolog sa područja današnje Saudijske Arabije koji je zagovarao „čišćenje“ islamskog učenja od svih „nečistoća“ ili inovacija.
Vehabizam nastoji da zadrži muslimane na izvornoj interpretaciji islama bez daljnjih naučnih, teorijskih i sličnih posredovanja u interpretaciji. Samim tim vehabizam je interpretativni tok koji nema svoju literaturu, koji nema svoje mišljenje i duhovni tok, i koji zagovara krajnje redukovanje čoveka kao pojedinca i muslimana kao zajednice.
U modernom vremenu vehabizam je najrasprostranjeniji u nemodernizovanim delovima Azije i u manjoj meri u Evropi.
Smatra se da su pojedini poklonici vehabizma sa svojim vehabijskim ideološkim uverenjima podržali terorističke napade u SAD-u i Evropi, uključujući i Balkan.
Pripadnici tog pokreta takođe su specifični po tome lošem odnosu prema ženama, koje moraju da budu skroz pokrivene i ne smeju da napuste domaćinstvo bez supružnika ili muškog člana porodice.
Vehabije u Srbiji
Novinar Momir Turudić kaže za Vreme da pripadnici tog pokreta u Srbiji najčešće žive na području Sandžaka, odnosno u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.
Vahabijskih zajednica ima, kako tvrdi, i na krajnjem jugu Srbije.
„Saudijska Arabija je finansirala izgradnju džamije u Preševu, što može, ali i ne mora da ukazuje na postojanje vehabijske zajednice u tom gradu. Uticaj Saudijske Arabije na Balkance bio je presudan za širenje tog pokreta na našim teritorijama 90-ih godina”, objašnjava Turudić.
Tada su Srbi iz Sandžaka i Kosovske Mitrovice počeli da dobrovoljno odlaze u rat u Siriji. Veliki deo njih je poginuo u tom ratu, a preživeli su se vratili u svoja rodna mesta i nastavili da šire ovo radikalno učenje.
Pre napada na Ambasadu Izraela, ta zajednica je na našim prostorima bila zaboravljena i niko ih nije doživljavao kao ozbiljniju pretnju. Pripadnici pokreta do sada nisu izazivali veće incidente, i bilo je svega nekoliko slučajeva u kojima su upadali u džamije i pokušavali da nametnu svoj način molitve.
„Neće biti novih napada”
Turudić kaže da, uprkos tome što je u Srbiji trenutno na snazi crveni nivo bezbednosnih pretnji od terorizma – nema razloga za brigu.
On tvrdi da je niska verovatnoća da će se sličan napad ponoviti ili da će se dogoditi napad većih razmera je.
„Kod nas vehabisti nisu toliko brojni. Oni za koje se zna da su pripadnici te grupe su uglavnom pod nekom vrstom nadzora. Ono što se desilo u subotu bio je incident koj je planirao pojedinac ili je planiran unutar veoma male grupe”, kaže Turudić.
Ipak, problema je bilo i ranije. Velika akcija hapšenja vehabija u Sandžaku izvedena su 2007. godine na planini Ninaji u blizini Novog Pazara, kada je otkriven teroristički kamp i kada je uhapšena grupa od 14 pripadnika tog pokreta, a jedan pripadnik pokreta je poginuo u okršaju sa policijom.
Svi uhapšeni su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora zbog podrivanja ustavnog poretka Srbije.
Akcija „Svetlost”
Na samo dva sata od Beograda, na udaljenosti od oko 200 kilometara, u severnoistočnoj Bosni nalazi se naselje Gornja Maoča koje se već više od deset godina povezuje sa ekstremizmom.
Kako su ranije pisali mediji, većina vođa zajednice u Gornjoj Maoči se doselila iz Prizrena, Skoplja, Tutina, Novog Sada i Novog Pazara.
Mediji su ranije pisali da su vehabije u Gornjoj Maoči povezane sa vehabijama u Novom Pazaru, a stanovnici Gornje Maoče su decenijama pod istragom policijskih i obaveštajnih agencija zbog sumnje da su povezani sa terorizmom.
U februaru 2010. godine oko 600 policajaca i pripadnika obaveštajnih službi opkolilo je selo Gornja Maoča.
Tako je počela najveća posleratna policijska akcija nazvana „Svetlost”, sprovedena po nalogu suda i tužilaštva BiH. Njen cilj je bio hapšenje i procesuiranje osoba osumnjičenih „za ugrožavanje teritorijalnog integriteta BiH, napad na ustavni poredak i izazivanje rasne i verske mržnje“.
Tom prilikom uhapšeno je sedam državljana BiH i jedan državljanin Hrvatske. Uhapšeni su: vođa vehabijske zajednice u Gornjoj Maoči Nusret Imamović, Safet Barčić, Edis Bosnić, Dževad Hodžić, Hajrudin Ribić, Senad Midžić, Mersed Čekić, i Adnan Rustemi, državljanin Hrvatske.
Prilikom pomenute akcije u selu Gornja Maoča pronađena je određena količina naoružanja i oduzeti su određeni dokumenti, propagandni materijal, od kojeg veći broj na arapskom jeziku, kao i računari, CD i DVD materijali.
Pucnji na Ambasadu SAD u Sarajevu 2011. godine
Vehabija iz Novog Pazara Mevlid Jašarević je u oktobru 2011. godine pucao Ambasadu SAD u Sarajevu i ranio tri osobe.
Tada 23-godišnji Jašarević je u maskirnoj uniformi, naoružan ručnim bombama i kalašnjikovim, počeo je da puca po Ambasadi SAD, a zatim je pogođen je snajperom u desnu potkolenicu i hospitalizovan.
Napadač je, pucajući, uzvikivao: „Alahu akbar“, a u napadu su ranjena dvojica pripadnika Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH i jedan pripadnik obezbeđenje Ambasade SAD.
Jedan od ranjenih imao je prostrelne rane obe noge, dok je drugi zadobio teže povrede. Niko od povređenih, uključujući i napadača nije bi životno ugrožen.
Sankcije Sjedinjenih Američkih Država prema Naftnoj industriji Srbije odložene su peti put krajem jula, pa je država dobila još mesec dana nesmetanog poslovanja jedne od najznačajnijih strateških kompanija u zemlji
Nakon saslušanja u Patrijaršiji, teolog Blagoje Pantelić tvrdi da mu nije jasno saopšteno šta mu se tačno stavlja na teret. Njegov zahtev da advokat prisustvuje postupku je odbijen, a sudije su, kaže, „samo čitale pitanja“. SPC mu je već zabranila pričešćivanje, a najstroža kazna mogla bi biti isključenje iz crkve
Iako je priznao krivično delo i bio pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal, Goran Vasić se vratio na čelo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Odluka Vlade Srbije da ukine zaštitu Generalštabu sada ima novo svetlo – njen predlagač, osumnjičeni za falsifikat, i dalje vodi instituciju nadležnu za očuvanje kulturne baštine
Milorad Dodik je pozvao narod na referendum. Ali, nejasno je i čemu bi taj referendum valjao i kako institucije BiH mogu da sprovedu vanredne predsedničke izbore u Republici Srpskoj
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula sa starom fotografijom iz rata, na kojoj je u uniformi i sa puškom, čestitao je građanima Hrvatske „Oluju“. Taj gest su u Srbiji osudili i vlast i opozicija
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
