Foto: Pixabay/geralt
Još postoje poslovi za koje veštačka inteligencija nije “obučena” a neće ni biti uskoro. To su zadaci koji uključuju izrazito ljudske kvalitete, poput emocionalne inteligencije i razmišljanja van okvira
Od početka industrijske revolucije, postojala je pravdana bojazan da će nove mašine ugroziti ljudsku delatnost. U većini slučajeva do sada, pobedili su – ljudi. Sada, kažu neki stručnjaci, sa sveprisutnošću veštačke inteligencije na horizontu, pretnja postaje sve opasnija – roboti zaista preuzimaju neke ljudske poslove.
Izveštaj Goldman Saksa iz marta 2023. procenjuje da bi veštačka inteligencija sposobna za generisanje sadržaja mogla da obavi četvrtinu celokupnog posla koji trenutno obavljaju ljudi. Širom Evropske unije i SAD, dalje se navodi u izveštaju, 300 miliona radnih mesta moglo bi biti izgubljeno zbog automatizacije.
“To bi moglo biti strašno”, kaže Martin Ford, autor knjige “Rule of the Robots: How Artificial Intelligence Will Transform Everything”.
„Ne radi se samo o tome da bi se to dogodilo pojedincima, već bi moglo biti sistemsko. To bi se moglo dogoditi mnogim ljudima, sasvim iznenada, potencijalno svima u isto vreme. I to ima implikacije ne samo za te pojedince, već i za celu ekonomiju”, kaže Ford.
Srećom, nisu sve loše vesti.
Još postoje poslovi za koje veštačka inteligencija nije “obučena” a neće ni biti. Bar ne u dogledno vreme. To su zadaci koji uključuju izrazito ljudske kvalitete, poput emocionalne inteligencije i razmišljanja van okvira.
“Mislim da generalno postoje tri kategorije koje će biti relativno izolovane u doglednoj budućnosti“, kaže Ford, prenosi BBC.
“Prvi bi bili poslovi koji su istinski kreativni: ne radite šablonski posao ili samo preuređujete stvari, već zaista smišljate nove ideje i gradite nešto novo. To ne znači nužno da su svi poslovi koji se smatraju „kreativnim“ sigurni. U stvari, poslovi kao što su grafički dizajn i uloge u vezi sa vizuelnom umetnošću mogu biti među prvima; osnovni algoritmi mogu usmeriti bota da analizira milione slika, omogućavajući veštačkoj inteligenciji da savlada estetiku. Ali postoji izvesna sigurnost u drugim vrstama kreativnosti, kaže Ford: „u nauci, medicini i pravu… ljudi čiji je posao osmišljavanje nove pravne strategije ili poslovne strategije. Mislim da će tamo i dalje biti mesta za ljudska bića”, smatra Ford.
Druga kategorija, nastavlja on, su poslovi koji zahtevaju sofisticirane međuljudske odnose. Ford ukazuje na poslove koje obavljaju medicinske sestre, poslovni konsultanti i istraživački novinari.
“To su poslovi”, kaže on, „gde vam je potrebno veoma duboko razumevanje ljudi. Mislim da će proći mnogo vremena pre nego što veštačka inteligencija bude mogla da komunicira na načine koji zaista grade odnose“.
Treća sigurna zona su poslovi koji zaista zahtevaju mnogo mobilnosti i spretnosti i sposobnosti rešavanja problema u nepredvidivim okruženjima.
“Električari, vodoinstalateri, zavarivači i slično. Ovo su poslovi u kojima se stalno suočavate sa novom situacijom. Njih je verovatno najteže automatizovati. Da biste automatizovali ovakve poslove, trebao bi vam robot naučne fantastike. Trebaće vam C-3PO iz Ratova zvezda“, naglašava Ford.
Iako će ljudi verovatno ostati na poslovima koji spadaju u te kategorije, to ne znači da su te profesije potpuno izolovane od uspona veštačke inteligencije.
Vanredni professor ekonomije rad ana Univerzitetu u Bafalu Džoan Song Meklaflin, smatra da većina poslova, bez obzira na industriju ima aspekte koji će verovatno biti automatizovani tehnologijom.
“U mnogim slučajevima ne postoji neposredna pretnja poslovima, ali zadaci će se promeniti. Ljudski poslovi će postati više fokusirani na međuljudske veštine. Lako je zamisliti da će, na primer, veštačka inteligencija otkriti rak mnogo lakše nego što bi to ljudi mogli. U budućnosti, pretpostavljam da će lekari koristiti tu novu tehnologiju. Ali ne mislim da će cela uloga doktora biti zamenjena”, dodaje Meklaflin.
Iako robot može prividno da radi bolji posao u pronalaženju raka, većina ljudi će, kako smatra Meklaflin, i dalje želeti da doktor – dakle stvarna osoba – bude ta koja će im reći o tome. To važi za skoro sve poslove, dodaje ona, pa bi razvoj tih izrazito ljudskih veština mogao pomoći ljudima da nauče da rade svoj posao zajedno sa veštačkom inteligencijom.
Ukratko, traženje uloga u dinamičnom, promenljivom okruženju koje uključuje nepredvidive zadatke je dobar način da sprečite gubitak posla. Drugim rečima, da vas zameni robot. Bar na neko vreme.
I.Đ./BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Akt brutalnog kršenja međunarodnog prava“ i „simboličan kraj međunarodnog poretka“, tako srpski političari ocenjuju otmicu predsednika Venecuele Nikolasa Madura
„Božićno selo“, kratkotrajni naslednik dela Ćacilenda na kolovozu ispred Skupštine Srbije, uklonjen je, ali saobraćaj i dalje ne funkcioniše
„Iako svaki učenik koji ima bar dvojku iz istorije zna da je kralj Aleksandar I Karađorđević ubijen u Marseju, predsednik Srbije je rekao da se to ubistvo dogodilo u Parizu“, saopštio je Akademski plenum
Pod vlašću Aleksandra Vučića, Srbija godinama nije načinila nijedan korak ka Evropskoj uniji, naprotiv. Dok komšijske zemlje mogu ubrzo postati članice, vlasti u Beogradu imaju druge prioritete
Da li se zaista ispisuju poslednji dani Ćacilenda? Na njegovom uličnom delu, saobraćaj ponovo najkasnije od 5. januara, najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
