Foto: FoNet
Iz godine u godinu sve manje i manje Roma upisuje fakultet. Osman Balić kaže da je osnovni razlog praksa u kojoj politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima. Postoji nada da će zapošljavanje prve generacije Roma u javnu upravu uticati na ovu nepovoljnu situaciju
Da Romi čine 12,5 odsto radno sposobnog stanovništva Srbije, podsetio je danas predsednik Aleksandar Vučić na svečanosti povodom primanja prve generacije polaznika programa Barvalipe – Romi na posao u javnoj upravi, koji je otvoren prošle godine u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Srbije, a namenjen je pripadnicima romske populacije sa stečenim visokim obrazovanjem.
Osman Balić, predsednik Lige Roma i direktor YUROM centra opisuje prisustvo predsednika Vučića pomenutoj svečanosti kao „gest za pohvalu, i vetar u leđa Romima da se školuju.“
Jer, kaže, da „politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima“, što je jedan od razloga zašto oni retko upisuju fakultete. Politika koja je naklonjena Romima, izostala je čak i tokom Dekade Roma, od 2005. do 2015. godine.“
Podseća da je uvođenje Programa afirmativnih mera pri upisu pripadnika romske manjine na fakultete, koji ih je oslobađao plaćanja pripremne nastave, ispita i školarine, uticao na povećanje broja romskih studenata, ali je „prosvećivanje i stvaranje nove romska elite opstruisan praktičnom politikom zapošljavanja svršenih studenata Roma. Ima se utisak da se tada namerno izbegavalo zapošljavanje visokoobrazovanih Roma u državnom sektoru. Bio je to period ignorisanja politike inkluzije Roma. Na desetine mladih stručnjaka Roma je posle bezuspešnih pokušaja zapošljavanja, napustilo zemlju.“
Država je, kaže Osman Balić, „namerno ignorisala apele i molbe romskog NV sektora, a naročito onih koji su na sav glas pričali o obrazovanju Roma i socijalnoj inkluziji.“
„Bio je to zapravo odgovor latentnih nacionalista koji su u Romima videli remetilački faktor u stvaranju nacionalne države. Poručivali su – džabe se školujete! Nećete biti zaposleni!”
Osman Balić navodi da od kako je uveden Program afirmativnih mera 2014. godine, upisano je 1743 studenta, i navodi nekoliko konkretnih podataka: „akademske 2018/19. godine stipendije je dobilo 115 romskih studenata a dodelјeno je 17 kredita, a akademske 2019-20. godine upisano je 120 studenata. Podaci Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine pokazuju da je u 2021/2022 izdato 195 preporuka za upis učenika romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove, a upisano je 128, dok je za 2020/2021.godinu, izdato 238 preporuka, od kojih se upisalo samo 157.“
Mali broj univerzitetski obrazovanih Roma posledica je i zapošljavanja Roma u javnom sektoru.
„Potreban je Zakon o jednakopravnom zapošljavanju pripadnika etničkih manjina u državnom sektoru. Na osnovu Ustava Srbije, Romi i druge etničke manjine imaju ista pravo. To do sada nije bilo tako“ ocenjuje Balić, i zato činjenicu da je iškolovana prva generacija romskih visokoškolaca za javni sektor, smatra napretkom.
Napominje da će stvaranje uslova za jednakopravno obrazovanje „zahtevati da i u obrazovanju pre fakulteta postoji veći broj vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika pripadnika romske zajednice, kako bi deca i mladi iz romske zajednice mogli da se uvere da u obrazovnom sistemu ima mesta za Rome i Romkinje.“
U tom kontekstu, kaže Osman Balić, veliki problem je što „samo 7,4% dece romske nacionalnosti do 5 godina pohađa obdaništa. Potrebna su slobodna mesta u postojećim obdaništima za romsku decu. Nešto manje dramatično zvuči podatak da oko 80% dece romske nacionalnosti pohađa Pripremni predškolski program.“
Nije zanemarljiva informacija, napominje Osman Balić, da broj visokoobrazovanih stručnjaka Roma u državnom i javnom sektoru utiče na „sprovođenje mnogih podsticajnih mera EU za pobolјšanje društvenog, ekonomskog i političkog statusa Roma.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Osumnjičena Z.S.M. se tereti za teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa nepropisnim i nepravilnim izvođenjem građevinskih radova. Druga osoba, osumnjičena za isto delo trenutno je nedostupna organima gonjenja
Umesto nadležnih organa Republike Srbije informaciju o određivanju pritvora objavio je tabloid Informer, pozivajući se na izjavu svog glavnog urednika Dragana J. Vučićevića, koji je imao i opsaku: „Sram vas bilo stoko jedna pravosudna! Tužite me, hapsite i mene!”
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Simonida Rajčević obolela je od progresivnog oblika multiple skleroze
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
