Upis na fakultet: Kome smetaju Romi sa diplomom

Da Romi čine 12,5 odsto radno sposobnog stanovništva Srbije, podsetio je danas predsednik Aleksandar Vučić na svečanosti povodom primanja prve generacije polaznika programa Barvalipe – Romi na posao u javnoj upravi, koji je otvoren prošle godine u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu Srbije, a namenjen je pripadnicima romske populacije sa stečenim visokim obrazovanjem.

Osman Balić, predsednik Lige Roma i direktor YUROM centra opisuje prisustvo predsednika Vučića pomenutoj svečanosti kao „gest za pohvalu, i vetar u leđa Romima da se školuju.“

Jer, kaže, da „politika zapošljavanja u Srbiji nije naklonjena visokoobrazovanim Romima“, što je jedan od razloga zašto oni retko upisuju fakultete. Politika koja je naklonjena Romima, izostala je čak i tokom Dekade Roma, od 2005. do 2015. godine.“

Podseća da je uvođenje Programa afirmativnih mera pri upisu pripadnika romske manjine na fakultete, koji ih je oslobađao plaćanja pripremne nastave, ispita i školarine, uticao na povećanje broja romskih studenata, ali je „prosvećivanje i stvaranje nove romska elite opstruisan praktičnom politikom zapošljavanja svršenih studenata Roma. Ima se utisak da se tada namerno izbegavalo zapošljavanje visokoobrazovanih Roma u državnom sektoru. Bio je to period ignorisanja politike inkluzije Roma. Na desetine mladih stručnjaka Roma je posle bezuspešnih pokušaja zapošljavanja, napustilo zemlju.“

Država je, kaže Osman Balić, „namerno ignorisala apele  i molbe romskog NV sektora, a naročito onih koji su na sav glas pričali o obrazovanju Roma i socijalnoj inkluziji.“

„Bio je to zapravo odgovor latentnih nacionalista koji su u Romima videli remetilački faktor u stvaranju nacionalne države. Poručivali su – džabe se školujete! Nećete biti zaposleni!”

Osman Balić navodi da od kako je uveden Program afirmativnih mera 2014. godine, upisano je 1743 studenta, i navodi nekoliko konkretnih podataka: „akademske 2018/19. godine stipendije je dobilo 115 romskih studenata a dodelјeno je 17 kredita, a akademske 2019-20. godine upisano je 120 studenata. Podaci Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine pokazuju da je u 2021/2022 izdato 195 preporuka za upis učenika romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove, a upisano je 128, dok je za 2020/2021.godinu, izdato 238 preporuka, od kojih se upisalo samo 157.“

Mali broj univerzitetski obrazovanih Roma posledica je i zapošljavanja Roma u javnom sektoru.

„Potreban je Zakon o jednakopravnom zapošljavanju pripadnika etničkih manjina u državnom sektoru. Na osnovu Ustava Srbije, Romi i druge etničke manjine imaju ista pravo. To do sada nije bilo tako“ ocenjuje Balić, i zato činjenicu da je iškolovana prva generacija romskih visokoškolaca za javni sektor, smatra napretkom.

Napominje da će  stvaranje uslova za jednakopravno obrazovanje „zahtevati da i u obrazovanju pre fakulteta postoji veći broj vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika pripadnika romske zajednice, kako bi deca i mladi iz romske zajednice mogli da se uvere da u  obrazovnom sistemu ima mesta za Rome i Romkinje.“

U tom kontekstu, kaže Osman Balić, veliki problem je što „samo  7,4%  dece romske nacionalnosti do 5 godina pohađa  obdaništa. Potrebna su slobodna mesta u postojećim obdaništima za romsku decu. Nešto manje dramatično zvuči podatak da  oko 80% dece romske nacionalnosti pohađa Pripremni predškolski program.“

Nije zanemarljiva informacija, napominje Osman Balić, da broj visokoobrazovanih stručnjaka Roma u državnom i javnom sektoru utiče na „sprovođenje mnogih podsticajnih mera EU za pobolјšanje društvenog, ekonomskog i političkog  statusa Roma.“

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com