Višemesečna kriza na univerzitetima u Srbiji dobila je u utorak novu ispisanu stranicu: čelnici Državnog univerziteta u Novom Pazaru pokušali su u pratnji privatnog obezbeđenja da izbace studente u blokadi. Ko stoji iza svega i ko su univerzitetski funkcioneri koji u pomoć zovu maskirano privatno obezbeđenje
Ime profesorke dr Zane Dolićanin, rektorke Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), poslednjih meseci se sve češće pojavljuje u kontekstu protesta, studentskih peticija i oštrih javnih rasprava o stanju visokog obrazovanja u Sandžaku. Dok njena profesionalna biografija beleži bogatu akademsku karijeru, danas igra ulogu u ozbiljnoj društvenoj i institucionalnoj krizi.
Osim nje, u središtu pažnje se u utorak (29. jul) našao i Milovan Bratić, prorektor DUNP-a, sa još nekolicinom pripadnika uprave, koji su zajedno sa maskiranim pripadnicima privatnog obezbeđenja upali na fakultet i isterali studente u blokadi.
Ovo nisu prvi i jedini čelnici visokoškolskih ustanova koji u poslednjih nekoliko meseci upadaju na fakultete i pokušavaju da na silu izbace studente u blokadi.
Foto: Screenshot/YouTube/RTV Novi PazarZana Dolićanin
Zana Dolićanin diplomirala je medicinu u izuzetno ranoj dobi – fakultet je upisala sa 16, a završila sa 22 godine, navodi Free Media. Naučnu karijeru započela je 2001. godine na Medicinskom fakultetu u Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), a međunarodno iskustvo sticala je na Institutu za patologiju Šiga u Japanu i u postdoktorskim programima u Bordou, kao stipendistkinja francuskog Ministarstva prosvete.
Na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru angažovana je od 2009. godine. Tu je vodila Departman za biomedicinske nauke i bila prorektorka pre nego što je izabrana za rektorku oktobra 2022. godine, sa mandatom do 2025.
Kao članica Republičke komisije za akreditaciju od 2022. godine učestvovala je i u procesima kontrole kvaliteta studijskih programa širom Srbije.
Kritike, podrška, pa optužbe na račun studenanta
Od početka blokada na DUNP-u je turbulentno. Studenti su ubrzo po početku blokada na ostalim univerzitetima podržali kolege, ali je zatim sredinom januara stigla vest da odustaju od protesta.
Kako su mediji tada pisali, na studente niko nije vršio pritisak, ali je uporedo pokrenuta i peticija za smenu rektorke Zane Dolićanin koju je potpisalo više od dve hiljade profesora i ostalih zaposlenih na Univerzitetu, intelektualaca, kulturnih i društvenih radnika i građana iz Novog Pazara i drugih gradova u Srbiji.
Potpisi su prosleđeni Ministarstvu prosvete, od kojeg se očekivalo da hitno reaguje „zarad rešavanje silnih problema“ na toj visokoškolskoj ustanovi.
Peticiju je pokrenula dr Nadija Rebronja, docentkinja na Departmanu filoloških nauka na DUNP-u, krajem decembra prošle godine. Njom je zahtevana hitna smena rektorke Dolićanin „zbog urušavanja akademskih standarda i neprihvatljivog odnosa prema zaposlenima“.
Zahtevi za sređivanje „alarmantne situacije“ na DUNP-u definisani su tada u devet tačaka.
Zahtevana je i reforma Univerziteta u skladu sa akademskim normama, unapređenje uslova rada, akreditacija studijskih programa, bolje zastupanje interesa studenata, zatim, prestanak autokratije, kompletna promena rukovodstva Univerziteta, prestanak maltretiranja zaposlenih, unapređenje zaslužnih nastavnika, reforma studentskog parlamenta, povratak predavača koji su napustili DUNP zbog pritisaka i prestanak zapošljavanja penzionisanih profesora sa drugih univerziteta.
Docentkinja Rebronja optužila je tada rektorku Dolićanin „za progon neistomišljenika i donošenje politički motivisanih odluka“.
Nakon peticije, rektorka je podržala studente u blokadi, ali je zatim usledio obrt: u februaru je u otvorenom pismu optužila studente u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru i sindikalnu organizaciju za uzurpaciju prostora i prava na rad zaposlenih i studenata koji se protive blokadi.
U otvorenom pismu rektorka Dolićanin u februaru 2025. ponovila je tvrdnje o „nasilnom upadu” studenata i nepoznatih akademaca, ističući da nastavnici, saradnici i administrativne službe od početka blokade ne mogu da uđu na univerzitet, što smatra jedinstvenim slučajem u Srbiji, navela je ona tada.
Rektorka je optužila i profesora i člana i predstavnika Sindikata „Nezavisnost” u Senatu DUNP-a Senada Ganića da instruiše studente kako bi preuzeo upravljanje univerzitetom, nazivajući njegovo delovanje „političkim i ličnim“. Navela je da sindikat više nije reprezentativan, ali da nastavlja sa „rušilačkim delovanjem“.
U otvorenom pismu ona je, između ostalog, apelovala na državne organe da striktno primenjuju zakone kako se mladima ne bi slala poruka da mogu da zauzimaju javne institucije.
Podrška studentima 2.0
Zatim se, početkom marta, Dolićanin u društvu prorektora Milorada Bratića pojavila u Pionirskom parku u znak podrške „studentima koji žele da uče” koji su tamo razapeli šatore.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević/bsZana Dolićanin u poseti studentima koji žele da uče
Poslednji talas studentskih protesta nije prvi u kome je isplivalo neslaganje dela akademske zajednice sa rektorkom Dolićanin.
Ona je u intervjuu u septembru 2024. za portal Free Media iznela niz tvrdnji i kritika na račun Sindikata „Nezavisnost” koji je kasnije reagovao na te navode.
Novi zahtev za ostavku
Da na DUNP-u žele ostavku rektorke, rekli su studenti u blokadi i u utorak (29. jul).
Jedan od njih, Amar Ličina, kazao je za „Vreme” da „od danas čitava Srbija smenjuje Zanu Dolićanin”.
Akademski plenum ocenio je u utorak da upad maskiranih osoba na Državni univerzitet u Novom Pazaru predstavlja brutalan napad na osnovne demokratske vrednosti, na telesni integritet studenata i, što je najopasnije, na samu suštinu univerzitetske autonomije, zbog čega zahteva hitnu istragu i ostavke odgovornih.
Plenum je saopštio da prisustvo rektorke DUNP-a Zane Dolićanin sa policijskim starešinama ne ostavlja ni trunku sumnje u to da je ta akcija bila direktno „orkestrirana sa vrha univerzitetske uprave, uz političku podršku i logistiku države“.
Dolićanin je tim činom pokazala ne samo moralni sunovrat, već i potpunu nesposobnost da funkcioniše u okviru akademske zajednice, naveo je Akademski plenum i upozorio:
„Ako akademska zajednica sada ne stane u zaštitu studenata u Novom Pazaru, već sutra će i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu maskirani ljudi u crnom ‘gasiti požare’ u ime vlasti“.
Osim Zane Dolićanin, u središtu pažnje ponovo se našao i Milovan Bratić, koji je sa maskiranim pripadnicima privatnog obezbeđenja upao u utorak na fakultet.
Uprkos snimcima koji pokazuju da su na fakultet upali ljudi u crnom sa kapuljačama i kačketima, Bratić je negirao takve navode. Njegove izjave su i ranije bile u sukobu sa činjenicama ili na drugi način sporne, piše „Danas“.
U aprilu ove godine kazao je studentima u blokadi da će, ukoliko budu čekali ispunjenje svojih zahteva i ne budu pohađali nastavu, morati da ponavljaju godinu, što znači da „neće biti na budžetu i da neće moći da dobiju studentske stipendije“.
U martu ove godine, kao tek izabrani prorektor DUNP-a, posetio je takozvane studente koji žele da uče u beogradskom Pionirskom parku.
Foto: Tanjug/Miloš Milivojević/bsPoseta čelnika DUNP studentima u Pionirskom parku
Gde je sve (bio) angažovan?
Bratić je bio dekan niškog Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje do sredine prošle godine, u trećem mandatu, iako je Agencija za borbu protiv korupcije još 2017. preporučila da bude razrešen, jer je nekoliko puta bio u sukobu interesa, piše „Danas“.
Agencija je u martu 2017. godine utvrdila da je on prekršio zakon kada je tri godine ranije kao dekan Fakulteta zaključio Sporazum o saradnji sa Džudo i sambo klubom „Kinezis”, čiji je osnivač i zastupnik, kao i da je nešto ranije zaposlio trenera tog kluba Miroslava Miljkovića kao domara na Fakultetu, a da nije obavestio Agenciju da je u sukobu interesa.
On je, takođe, navodi se dalje u rešenju Agencije, prekršio Zakon jer je nije obavestio o sumnji u postojanje sukoba interesa kada je Senat Univerziteta u Nišu, čiji je bio član kao dekan Fakulteta za sport, izabrao njegovu kćerku Anđelu Bratić za člana Komiteta za profesionalnu etiku tog Univerziteta, piše „Danas“.
Suprotno Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije i Zakonu o visokom obrazovanju bilo je i njegovo angažovanje kao profesora na Fakultetu sportskih nauka Panevropskog univerziteta Apeiron u Banja Luci tokom 2013. godine, jer za to nije dobio „odobrenje nadležnog organa“, konstatovala je Agencija.
U krivičnoj prijavi protiv Bratića, podnetoj Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu 2013. godine, zbog navodne zloupotrebe položaja odgovornog lica, navedeno je da je on, osim što je radno angažovan na Fakultetu sportskih nauka na panevropskom Apeiron univerzitetu u Banja Luci, zaposlen i na niškom fakultetu, kao i na Fakultetu fizičkog vaspitanja i sporta u Istočnom Sarajevu.
„Danas“ je tada pisao da je u prijavi navedeno da je on navodno na državnim fakultetima u Nišu i Istočnom Sarajevu zaposlen sa punim radnim vremenom i da „prima dve plate u punom iznosu“.
Za oba radna angažovanja u BIH nije dobio saglasnost Senata Univerziteta koju nalaže Zakon o visokom obrazovanju i Statut Univerziteta.
Bratić je, međutim, ranije za „Danas“ kazao da nije u stalnom radnom odnosu na fakultetima u Nišu i Istočnom Sarajevu i da ne prima dve pune plate.
Na univerzitetu u Banja Luci „uopšte ne radi, već isključivo ponekad predaje po pozivu“.
Dodao je da je na tim fakultetima angažovan samo do 30 odsto radnog vremena, kako nalaže zakon.
Ipak, priznao je da za radno angažovanje na fakultetu u Istočnom Sarajevu i Banja Luci nije imao saglasnost Senata Univerziteta Niš.
Šta piše u zvaničnoj biografiji?
U Bratićevoj zvaničnoj biografiji navodi se da je rođen 1958. godine u Nevesinju, u Bosni i Hercegovini, da je srednju školu završio u Sarajevu, a da je kao aktivno vojno lice radio u JNA od 1977. do 1991. godine.
Diplomirao 1989. u Nišu na Filozofskom fakultetu, odseku za fizičku kulturu. Magistarske studije završio je na Fakultetu fizičke kulture u Novom Sadu, a doktorske na Fakultetu fizičke kulture u Beogradu.
Na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Nišu radio je od 1994. godine.
Bio je potpredsednik Sportskog saveza Srbije i selektor studentske džudo reprezentacije sa kojom je učestvovao na Univerzijadama u Beogradu 2010. i Šen Ženu 2012. godine, kao i na Svetskom univerzitetskom prvenstvu u Moskvi 2008. godine.
Obavljao je posao predsednika Džudo saveza Srbije, a bio je i član izvršnog odbora Olimpijskog komiteta Srbije.
Koji su još čelnici fakulteta stali protiv studenata?
Osim na DUNP-u, i na još nekim fakultetima odigravao se delom sličan scenario.
Dekan je tada navodno zvao policiju, a posle višesatnog protesta studenata ispred zgrade, im je dozvolio da uđu i pregovaraju. Studenti u blokadi nastavili su zatim sa sopstvenim akcijama.
I studenti privatnog Računarskog fakulteta imali su problema sa upravom. Nekolko dana pre frke na novosadskom DIF-u, studentima RAF-a stigle su pretnje o zabrani polaganja ispita, ali i privremenim ili trajnim izbacivanjem sa fakulteta.
U mejlu, koji je potpisao predsednik Saveta tog fakulteta Dragan Stojanović, od studenata se tražilo da dostave upravi potpisanu izjavu da neće otežavati nastavu na fakultetu.
„Ukoliko studenti u blokadi napuste protivzakonito zauzete prostorije, staviću hitnu odluku van snage, javno ću im se zahvaliti i pozvati na razgovor“, stoji u mejlu. Dodaje se da studenti mogu i pojedinačno da dostave potpis, ako to ne urade grupno uz Studente u blokadi.
Studenti su zatim obustavili fizičke blokade te visokoškolske ustanove.
Dekanka Iva Draškić Vićanović dala im je u utorak 22. jula rok da napuste zgradu do 16 časova.
Kako je preneo FoNet, uprava ovog fakulteta saopštila je studentima da nema više spavanja u zgradi jer sve mora da se spremi za prijemne ispite.
Početkom jula dogodio se i incident na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kada je policija u opremi za razbijanje demonstracija pokušala da u noći između 2. i 3. juna upadne u tu visokoškolsku ustanovu.
Studentima su iz meseca u mesec davani novi rokovi za kraj blokada pod pretnjom gubitka godine, stipendija, mesta u studentskim domovima, budžetskog finansiranja… U međuvremenu su počele nastavne i ispitne aktivnosti, održavaju se prijemni ispiti, ali deo studenata u blokadi čvrst je u stavu da ne odustaje, dok rukovodstva pojedinih fakulteta pokušavaju da razbiju blokade.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od 21. aprila počinju radovi na tunelu između Karađorđeve i Dunavske padine, uz velike izmene saobraćaja koje će trajati do februara 2027. godine. Saobraćajni stručnjaci upozoravaju da će najveće gužve u Beogradu nastati na jesen zbog novih faza radova
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
