Ustavni sud je utvrdio da su odredbe iz člana 80 Zakona o socijalnoj zaštiti nesaglasne sa Ustavom, čime je posle osam godina posredno ukinuo i takozvanu Vulinovu uredbu.
Ustavni sud je ovu odluku doneo još pre šest meseci, ali je objavljena tek u sredu, nekako baš u vreme kad je bilo jasno da Aleksandar Vulin neće biti član nove srpske Vlade.
Sporne odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti omogućavale su centrima za socijalni rad da sa korisnikom materijalne podrške zaključi sporazum o aktivnom prevazilaženju njegove nepovoljne socijalne situacije, i bile su osnov za donošenje Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, po kojoj je socijalna pomoć morala da se zaradi nekim društveno korisnim radom. Korisnik koji odbije društveno korisni rad, mogao je da ostane bez materijalne pomoći.
Poznata je kao Vulinova uredba zato što je doneta inicijativom Aleksandra Vulina u vreme kad je bio ministar za rad i socijalnu politiku. Uredba je svojevremeno obrazlagana time da „socijalna pomoć neće biti pomoć nego zarada“.
Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 navodi da je primenom Vulinove uredbe „najmanje deset hiljada pojedinaca bilo prinuđeno da obavlja neplaćene poslove od kojih im je zavisila ionako preniska socijalna pomoć. Ovi ljudi bili su prinuđeni da čiste ulice, sneg, kopaju kanale, održavaju puteve, a u nekim slučajevima i da kopaju grobna mesta da ne bi izgubili socijalnu pomoć“.
Oktobra 2014. inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove Uredbe podneli su Komitet pravnika za ljudska prava -YUCOM, Autonomni ženski centar i Regionalni centar za manjine Praxis i Liga Roma, i Demokratska stranka, dok je Zaštitnik građana podneo predlog za ocenu ustavnosti ovog podzakonskog akta. U novembru iste godine 57 organizacija civilnog društva podnelo je zahtev Vladi Republike Srbije da hitno obustavi primenu osporene Uredbe.
Inicijativa A11 upozorava da „postoji opravdana bojazan da bi se ova materija, koja podrazumeva da se socijalna pomoć zarađuje, mogla naći u novom Zakonu o socijalnoj zaštiti, čime bi se trajno narušili osnovni principi socijalne zaštite koji postoje u našem društvu. Nažalost, Ustavni sud je propustio da se pozabavi ovim pitanjima, pa nam preostaje samo da sa nadamo da će donosioci odluka prilikom pripreme novog Zakona o socijalnoj zaštiti imati sluha za međunarodne standarde ljudskih prava koji obavezuju Republiku Srbiju.“
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
