Foto: AP Photo/Hammadi Issa
U kombinaciji sa drugim krizama rat u Ukrajini izaziva društveni i ekonomski haos širom sveta i preti da izazove talas gladi i nemaštine bez presedana. UN predviđa da će se sledeće godine oko 180 miliona ljudi u 41 zemlji suočiti sa krizom hrane, a oko 19 miliona ljudi biće izloženo "hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou"
Najnoviji izveštaj Ujedinjenih nacija (UN) o efektima rata u Ukrajini na svet pokazuje poražavajuće podatke koji ukazuju na porast globalnog siromaštva u svetu. U izveštaju UN-a koji je izradila grupa koju je imenovao Generalni sekretar Antonio Gutereš navodi se da je rat u Ukrajini zaoštrio globalnu krizu troškova života i da to u velikoj meri „podriva težnje UN-a da okonča ekstremno siromaštvo širom sveta“.
U izveštaju eksperata UN-a navodi se da je uticaj rata na obezbeđivanje hrane, energije, i finansija sistematski i ozbiljan. Kako je rečeno, rat, zajedno sa drugim krizama ostavlja iza sebe društveni i ekonomski haos i „preti da izazove talas gladi i nemaštine bez presedana“.
„Ranjivi slojevi društva i ranjive zemlje već su ionako teško pogođeni, ali nemojmo se zavaravati: nijedna zemlja ili zajednica neće ostati netaknuta ovom krizom“, upozorio je Gutereš predstavljajući nalaze izveštaja.
Cene hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu prete da obore negativne rekorde, dok je đubrivo za uzgajanje poljoprivrednih kultura poskupelo duplo. Gutereš je poručio da će se, ukoliko se ovako nastavi, nestašica kukuruza proširiti na pšenicu i druge poljoprivredne proizvode poput pirinča, što bi imalo „razoran uticaj“ na milijarde ljudi u Aziji i Južnoj Americi.
UN predviđa da će se oko 180 miliona u 41 zemlji suočiti sa krizom hrane, a oko 19 miliona ljudi biće izloženo „hroničnom pothranjenošću na globalnom nivou“ sledeće godine.
Pred toga visoke cene energije, kao posledica rata u Ukrajini, izazivaju nestašice goriva i nestanke struje u svim delovima sveta, a posebno je pogođena Afrika. Dodaje se da se mnoge zemlje u razvoju suočavaju sa kontinuiranim finansijskim pritiskom zbog „rizika od neplaćanja duga i ekonomskog kolapsa“ koji je otpočeo pandemijom COVID-19 i klimatskom krizom.
Svaka druga država u podsaharskoj Africi izložena je različitim dimenzijama krize koje su do sada uočene.
Čelnici Ujedinjenih nacija pozvali su međunarodne finansijske institucije, poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da „povećaju brze isplate kako bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva zemljama kojima su potrebne“. Pored njih i dvadeset najrazvijenih zemalja sveta (G20) bi trebalo da ponovo uvedu suspenziju otplate duga.
S.P./FoNet/AP/RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U nedelju u ponoć se otvara za saobraćaj deo prestonice oko Trga republike, a deo oko Skupštine je zatvoren dokle god taj prostor bude „zauzet od onih koji su zauzeće prostora prijavili policiji još 6. marta 2025. godine“, objasnio je Bojan Bovan
Viši sud u Beogradu usvojio je žalbu Višeg javnog tužilaštva i preinačilo prvostepena rešenja tako što je dvojici osumnjičenih za nasilje prema pripadnicima policije odredilo pritvor do 30 dana
Studenti Filozofskog fakulteta u blokadi u Novom Sadu pozvali su na skup pod parolom „Buka se nastavlja“. Policija u opremi za razbijanje demonstracija je i dalje ispred ovog fakulteta
Posle pisanja „Fajnenšel tajmsu“ predsednik Srbije sada piše i novinarima „Gardijana“ zbog kritika na njegov račun. Nema tu ništa novo: Vučić ponovo pokušava da se međunarodnoj javnosti predstavi kao pomirljivi demokratski lider dok se unutar zemlje žestoko obračunava sa neistomišljenicima
Studenti su objavili kako je studentska lista 99 odsto završena. Pojedini mediji kalkulišu kako se ona zapravo formira
Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke
Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
