U vrtićima u Srbiji se troše milioni plastičnih čaša, bez potrebe

Novosadsko udruženje „Rezon“ pokrenulo je inicijativu „Da plastična čaša ne bude naša“. Cilj je da jednokratne plastične čaše budu izbačene iz upotrebe u vrtićima predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“.

Prema podacima ankete koju su sproveli, oko 17.000 dece upotrebi pola miliona plastičnih čaša mesečno.

U beogradskim vrtićima broj jednokratnih čaša je i veći, a dokupljuju ih i roditelji. Inicijativa „Eko straža“ takođe je u aprilu pokrenula peticiju za ukidanje ove prakse. Do sada je prikupljeno preko deset hiljada potpisa.

Roditelji koji su se obraćali nadležnima kažu da kao česti odgovor čuju da su inspekcijske službe „tako naložile“.

Ušle u vrtiće zbog pandemije

Ekološka aktivistkinja Milja Vuković priča za „Vreme“ da je ukazala je na ovaj problem još 2020. godine inicijativom „Moja šolja, za prirodu bolja!“ pokrenutoj na Fejsbuku.

Naime, tokom pandemije je odobrena upotreba plastičnih čaša te su one smenile metalne šolje. Ideja je bila da se čaše bacaju i tako izbegne mogućnost da deca piju iz tuđih šolja i tako brže šire zarazu.

„Nama nije bio cilj da prikupimo što više potpisa, već da što više ljudi dobije informacije koliko je to štetno sa pravne, ekološke i ljudske strane“, kaže Vuković.

Dodaje i da je se takva plastika ne reciklira. Pride, kaže, ni deca nisu bolje zaštićena od zaraze.

„Mala deca su bliskom kontaktu stalno, stavljaju ruke u usta i slično, pa ih te čaše ne mogu zaštiti. To je čist komoditet nas odraslih i naše zbrinjavanje otpada petrohemijske industrije“, kaže Vuković.

Ističe i da je važna psihološka poruka koja se prenosi deci.

„Šta da im kažemo o poštovanju prirode kad to potiremo suprotnim delima? A deca vide. Ne vredi ni hiljade radionica, plaćenih kampanja kada smo im od malih nogu pokazali kako se gomila neverovatna količina plastike koju direktno njima i ostavljamo kao otpad“, kaže Vuković.

Školske menze blokirane, hrana takođe u plastici

Sagovornica „Vremena“ podseća da smo i u školama generacijama imali posuđe od inoksa koje se pralo i koristilo, a sada su potpuno blokirane menze.

„Kuvarica više nema, samo servirki, a hrana deci dolazi u plastici.  Ozbiljna je stvar to što gubimo usluge koje država treba da nam pruža. Time prelazimo u korporativni svet, a korporacija nema iste interese kao država“, kaže Vuković.

Đačke kuhinje su u školama postale izuzetak. Obroci se naručuju uglavnom preko keteringa i to samo za decu koja ostaju u dnevnom boravku. S druge strane, objekti brze hrane su odmah pored škola.

Da bi u školskoj kuhinji mogli da se pripremaju obroci za đake, potrebno je da ona dobije HASAP standard (sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa), što su za mnoge nedostižni standardi, zbog nedostatka novca.

Veći problem od sertifikata je naći kuvara ili kuvaricu koji hoće da radi za minimalac.

Predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ Srđan Slović rekao je ranije za „Vreme“ da je na problem sa službama ishrane ukazano još pre osam godina, ali se na to zaboravilo.

Mikro plastika štetna po zdravlje

U izveštaju Ujedinjenih nacija iz prošle godine navodi se da se u procesu proizvodnje plastike koristi preko 13.000 hemikalija, gde više od 3.000 supstanci izaziva zabrinutost zbog otpornosti u životnoj sredini, akumulacije u organizmima ljudi i životinja, kao i sposobnosti da ometaju rad hormona, oštete reproduktivno zdravlje, nervni sistem ili izazovu kancer.

Mikro i nanoplastika, kao i ostale hemikalije koje se nalaze u plastičnoj ambalaži, ne moraju nužno ostaviti posledice odmah na zdravlje dece, već ih oni mogu imati i kasnije i povećati rizik od mnogih hroničnih bolesti.

„Deca treba da vide odrasle koji se bore za svet koji poštuju. Recimo i te čaše koje deca vide jesu jedan čin izdaje. Jer im držimo predavanja o ekologiji, a vide da ih lažemo“, kaže Vuković.

Studija iz 2023. godine koju je sproveo Naučno-tehnološki centar u Kini pokazala je da dete prilikom upotrebe plastične čaše unese između 723 i 1.489 partikala mikro plastike.

Deca u vrtićima upotrebe i do pet čaša dnevno.

Plastične čaše se ne koriste u svim vrtićima u Srbiji. Postoje oni gde se koriste metalne ili staklene čaše. Najbolja alternativa su šolje ili flašice od nerđajućeg čelika.

Uprkos volji građana, nijedna od pomenutih incijativa u Srbiji još uvek nije urodila plodom.