Foto: Tanjug
Moguće je očekivati da će do kraja godine broj gostiju u Beogradu biti na nivou 2019. godine, koja je bila reper uspešnosti u turizmu. U prvih sedam meseci turista iz Kine bilo je za oko pola milion manje
U Beogradu je od januara do jula registrovano oko 1,76 miliona noćenja, pokazuju statistički podaci Republičkog zavoda za statistiku, što znači da je moguće očekivati da će do kraja godine broj gostiju u prestonici biti kao što ih je bilo 2019. godine, koja je u celom svetu bila reper uspešnosti u turizmu.
U poređenju Beograda sa evropskim gradovima kojima imaju sličnu ponudu, kapacitete i usluge, „mi smo verovatno odmah posle Istanbula“ rekao je Miodrag Popović direktor Turističke organizacije Beograda, povodom obeležavanja Svetskog dana turizma.
„Za sedam meseci u Beogradu je bilo nešto manje od 50.000 gostiju iz Kine, a to je manje nego što ih je bilo 2019. godine“, naveo je Popović i objasnio da je to posledica kovid procedura.
Optimizam da bi Beograd u 2022. godini mogao dostići rezultate iz 2019. Popović temelji na činjenici da su tokom avgusta u Beogradu „održana tri svetska prvenstva i sijaset drugih događaja. Videćemo koliko će efekta to imati“.
Beograd trenutno ima 121 hotel, ali i oko 30.000 kreveta u privatnom smeštaju, mada je i mnogo gostiju u „sivoj zoni“ koje turistički poslenici ne uspevaju da registruju.
S.Ć./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
