U optužnici protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i još 18 osoba, tužioci su koristili formulaciju koja se obično povezuje sa mafijom.
Velika porota u američkoj saveznoj državi Džordžija podigla je optužnicu protiv Trampa i 18 njegovih saveznika zbog pokušaja da ponište rezultate izbora u toj državi 2020. godine.
Među njima su dvojica Trampovih advokata Rudi Đulijani i Džon Istman, kao i bivši šef njegovog kabineta Mark Medovs.
U optužnici, usvojenoj u ponedeljak, optuženi se opisuju kao „zločinačka organizacija čiji su članovi i saradnici učestvovali u raznim srodnim kriminalnim akrivnostima“, piše „Vašington post“.
Navodi se i da je Tramp prekršio Džordžijski Zakon o organizacijama pod uticajem reketiranja i korumpiranosti za borbu protiv organizovanog kriminala – poznat kao RICO.
Reketiranje se koristilo za progon mafijaških bosova
Zakon protiv reketiranja su usvojili američki zakonodavci 1970. godine.
Prvobitno je bio zamišljen kao alat za progon mafijaških šefova koji su „prali ruke“ stavljajući nezakonito stečene dobitke u tzv. shell kompanijama (firme bez aktivnog poslovanja ili značajne imovine) i prepuštanjem prljavog posla podređenima.
Takođe, neka od prvih krivičnih gonjenja u državi bila su protiv političara. Komesar za rad u Džordžiji je osuđen za reketiranje zbog pokušaja da ostane na funkciji nakon što je izgubio izbore, kao i okružni komesar koji je pokušao da ubije svog naslednika nakon što je izgubio glasanje.
Zakon omogućava tužiocima da spoje širok spektar navodnih zločina, uključujući kršenje državnih i saveznih zakona, pa čak i aktivnosti u drugim državama. Da bi napravili slučaj reketiranja, potrebna su im najmanje dva krivična dela i učešće u zločinačkom poduhvatu tokom dužeg vremenskog perioda.
Tužioci su primenili zakon na sve vrste grupa koje se karakterišu kao kriminalna „preduzeća“, uključujući banke sa Wall Street-a i trgovce koji se bave tržišnom manipulacijom.
RICO u slučaju Trampa
RICO ne zahteva dugotrajnost kriminalnih poduhvata i navodi skoro 50 osnovnih zločina koji se kvalifikuju kao reketiranje, u poređenju sa 35 prema federalnom zakonu. U ovom slučaju, zaveru radi prevare države, lažne izjave, lažno predstavljanje javnog službenika, falsifikovanje, krađu kompjutera, navodi se u optužnici.
Optuženima koji su proglašeni krivima po optužbama RICO-a preti kazna između pet i 20 godina zatvora, dok savezni zakon ima isti maksimum, ali nema minimum.
Zakon ne zahteva od tužilaca da dokažu da su optuženi direktno učestvovali u kriminalnim aktivnostima, već samo da su bili deo veće organizacije koja je to činila.
To znači da tužioci ne bi morali nužno da dokazuju da je Tramp lično prekršio zakon, već da je svesno sarađivao sa drugima koji su to činili.
Vođe bandi i trgovina ljudima
Zakon je takođe korišćen protiv vođa bandi i trgovaca ljudima.
„Kada ljudi čuju reč ’reketiranje’, pomisle na ’Kuma’“, izjavila je Fani T. Vilis.
Villis ima praksu da koristi RICO na kreativne načine. Pre deceniju, bila je deo tima koji je krivično gonio nastavnike u Atlanti zbog navodnog varanja na standardizovanim rezultatima testa 2014. godine. Njena kancelarija trenutno goni repera Janga Thuga zbog optužbi za reketiranje u vezi sa navodnim aktivnostima bande.
Optužbe, koje je sada podigla protiv Trampa, novi su u nizu pravnih problema za bivšeg predsednika, koji je favorit u trci za republikansku predsedničku nominaciju pred izbore 2024. godine.
A.E/Washington Post/Radio Slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
