Foto: Nemanja Rujević
„Podela na pozicione i opozicione medije je besmislena. Ima jedna stvar koja mora biti ispunjena da bi to bilo novinarstvo – istina“, kaže za „Vreme“ budući glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev. Kaže da nije „čovek vlasti“ i da ga niko nije terao da prihvati ponudu
Aleksandar Timofejev biće novi glavni urednik NIN-a, pošto tu redakciju napušta veliki broj iskusnih novinara koji prelaze u novi nedeljnik Junajted grupe.
„Ne plašim se, ali jeste veliko iskušenje. Čovek sam elektronskih medija i to svi znaju, ali ponuda je došla i zaista je izazov prevelik da bih ga odbio“, kaže Timofejev za „Vreme“.
Kako kaže, u petak (19. januar) je već ima prvi sastanak sa novim kolegama. U redakciji je zatekao desetak ljudi koji ostaju u NIN-u, uključujući one koji rade na novom sajtu tog nedeljnika.
„Danas sam sedeo sa desetak ljudi koji ostaju tu, govorim o ozbiljnim ljudima, ne početnicima“, kaže Timofejev. „Kuriozitet je da sam sreo i Miću Ćulibrka koji je moj dugogodišnji kolega i prijatelj, pa smo se izgrlili.“
Nezavisnost jedini kriterijum novinarstva
No, Ćulibrk kao odlazeći glavni urednik najstarijeg nedeljnika u javnosti je govorio da je stekao dojam kako vlasnica NIN-a Jelena Drakulić Petrović namerava da menja pravac nedeljnika i da je pitanje koliko bi slobode tu bilo.
Timofejev kaže da nije imao utisak da će neko ograničavati njegovu novinarsku slobodu. „Apsolutno nijednog trena. Mogao sam da ne pristanem. Nisam morao, niti me iko zvao da mi sugeriše da pristanem.“
„Direktno sam pričao sa Jelenom, koju sam poznavao, ali nikada nismo radili zajedno. Imali smo nekoliko sastanaka i zanimljivo je u kolikoj meri mislimo o mnogim stvarima u vezi sa medijima i budućnosti medija. Onda sam potpisao.“
Kako kaže, svakako će u NIN doći i neki novi ljudi, ali još je rano da kaže koji.
Na pitanje hoće li NIN ostati kritičan prema vlastima, Timofejev za „Vreme“ kaže: „Neko me već pitao da li će NIN ostati ‘opoziciona novina’. Ta podela na pozicione i opozicione medije je besmislena. Ima jedna stvar koja mora biti ispunjena da bi to bilo novinarstvo – istina. Prihvatam nezavisno i slobodno novinarstvo kao apsolutnu jedinicu mere vrednosti.“
„Tokom čitave karijere sam radio u medijima koji nisu bili ljubimci vlasti, pre svega mislim na B92 i Studio B. Bogatstvo je imati sve strane u priči. I znam da će to biti tako, objektivno, nezavisno, kritički prema svima. Podvlačim – prema svima“, kaže Timofejev.
„Da sam čovek vlasti bio bih večni direktor“
Bivši poznati novinar B92 pa direktor Studija B u vreme dok je Demokratska stranka upravljala gradom sa ovog potonjeg medija otiašo je kad je gradsku vlast preuzela SNS. Tada je rekao čuvenu rečenicu: „Politika me dovela, politika me smenila.“
Da li ga je i sada „politika dovela“? „U ovom slučaju to nema nikakve veze“, kaže Timofejev, podsećajući na nastavak rečenice o Studiju B, da je to bila radio-televizija koja je radila za Beograd i Beograđane.
„Mene i kad su pozvali tada na Studio B pitao sam ih zašto mi nude direktno političku funkciju, a rečeno mi je da samo pravim dobar radio i televiziju i da ne brinem o politici.“
Timofejev je sve vreme povremeni dopisnik nemačkog radija WDR, a nekoliko godina je proveo u bekgraundu, radeći na Radio-televiziji Vojvodine. Držao je medijske obuke za zaposlene u Vladi.
„Ja sam jedan od retkih ljudi koji su držali medijske obuke u vladi Srbije i Vladi Vojvodine, dok je još Pajtić bio pokrajinski premijer. Te obuke su pod pokroviteljstvom američke ambasade, dakle nisu vezane direktno za Vladu.“
„Dakle, te obuke ne znače da sam čovek vlasti, da jesam bio bih veliki direktor Studija B večno“, kaže Timofejev.
U Srbiji je održana akcija "Buka protiv zvučniog topa". Na godišnjicu zloupotrebe „zvučnog topa“ nad mirnim demonstrantima građani su pravili buku udaranjem u šerpe i lonce, trubljenjem automobilskim sirenama i drugim vidovima simboličnog izražavanja nezadovoljstva
Predsednik Vučić pozvao je na ujedinjenje „da nas više niko ne deli po generacijama ili drugim pitanjima“ u kampanji pred lokalne izbore u Bajinoj Bašti
Optužbe Aleksandra Vučića da Hrvatska učestvuje u u studentskim protestima u Srbiji i takozvanoj „obojenoj revoluciji“ su oblik državnog terorizma, kaže bivši hrvatski obaveštajni oficir Ante Letica
Zloslutni huk protutnjao je kroz masu ljudi u centru Beograda na velikom studentskom protestu 15. marta 20205. u 19.11 sati. Iste večeri javno su iznesene sumnje da se radilo o zvučnom talasu ili zvučnom topu. Šta se do sada zna i šta se tačno dogodilo pre godinu dana
Preminuo je filozof i sociolog, jedan od najuticajnijih intelektualaca Nemačke Jirgen Habermas koji je NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine ocenio kao rat na granici između prava i morala
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
