Šanse su jedan u hiljadu da ste čuli za Qrixkuor, Sijjin i Sweven. Ma šanse su jednako male da otprilike pogodite šta je to.
Srđan Šošo (44) zna. Ne samo da zna, nego obožava. Šošo radi od devet do pet, ima ženu, decu, vrti hrčkov točak kao i većina nas.
Ali, kad god stigne – prepušta se death metalu. To je ekstremna verzija metala kao žanra koji je nikao iz roka.
Uostalom, ukucajte u Jutjub one nazive gore pa čujte. U pitanju su bendovi koji neće rasprodati velike hale i stadione.
„Ta scena je u celom svetu u najdubljem andergraundu, ali je neverovatno živa“, ispričao je Srđan za naš njuzleter Međuvreme.
„Ekstremni metal je poslednja oaza fizičkih nosača zvuka. I najmanji bend će mini-album izdati na vinilu, barem dvesta komada – i prodaće se.“
Veliki poduhvat
Prodaće se. Baš tako je prošao i Srđanov poduhvat. On je u znoju lica svog, potpuno sam, napravio pravcati death metal magazin u kojem su intervjui sa muzičarima. Zove se Embrace Death, poručuje preko interneta. Sve je na engleskom.
„Tiraž prvog broja je bio oko dvesta komada i potpuno se prodao, širom sveta. Od Australije do Grenlanda. Svako ko je kupio, javio se da je prezadovoljan“, priča Srđan.
Godinama je deo scene, metalskih foruma. Zna ljude sa drugog kraja sveta, znaju ga i bendovi. To je pomoglo da se nešto proda.
Pod prstima
Masna štampa, puna boja, mnogo slika i ilustracija. Sa troškovima preporučene pošiljke, košta skoro dvadeset evra. Pitamo ga zar ne bi metalcima prijalo da je svedenije, da je više andergraund.
„Hteo sam da andergraund bude u mejnstrim pakovanju. Loš kvalitet štampe nije kul, već je nespremnost da se investira novac. Kod metala je vizuelna dimenzija jako bitna. Većina albuma ima bogato ilustrovane buklete. Ima akademskih slikara koji su napravili karijere tim ilustracijama.“
Kako god, magazin je tu, može da se oseti, omiriše, čita. Srđan kaže da je otkrio čar u istrajavanju u ljubavi prema metalu još od školskih dana. Nekome deluje infantilno, njemu je super.
„Dugo sam imao vebzin, sajt. Kolekcionar sam ploča, pa sam shvatio da je deo iskustva odanost fizičkoj dimenziji muzike – ploča, omot, miris. Odlučio sam zato da pređem na štampani magazin.“
Kaže, svake sedmice kupuje „Vreme“. Voli štampu pod prstima. Knjige su samo kad su odštampane.
Uradi sam
Ali, kako to uopšte ide, kad nekome dune ideja da napravi pravcati magazin?
Prvo je teško. Štap i kanap. Spisak koraka. Gledanje na Jutjubu kako se priprema dizajn, šta može fotošop, kako se tekst prelama. Traženje sagovornika, priprema intervjua, redakcija. „Sav taj zanat radim sam u okviru svojih mogućnosti“, kaže Srđan.
Pomoglo je što je blizu svog stana u Beogradu nabasao na štampariju Online printing center i tamo rekao Draganu, vlasniku, šta hoće.
„Rekao sam mu iskreno, da se bavim utopijom. Pitao za realne tržišne uslove malog tiraža“, priča Srđan. „Taj čovek je podržao entuzijazam. Dao mi je uslove koji su za njega na granici isplativosti. Da na njega nisam naišao, pitanje je da li bi magazin izgledao ovako.“
Da imate magazin u rukama, nigde ne biste videli Srđanovo ime. Kaže, sujetu je davno nahranio, a kod metalaca nije neuobičajeno da se ni o bendu ne zna odakle su i ko su. Poenta je u sadržaju.
Još Srđan ne zna tačno kuda će sa ovim. Da je hteo nešto komercijalno, sigurno ne bi pravio magazin o metalu. A opet, kopka ga da li bi se moglo živeti od nečega što voliš? Ili bi ljubav stradala ako se pretvori u posao?
Drugi broj je već spreman.
